Народ

$Р. 83

Б Р 0 Ј 10 Л Е П Т А

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штаитгарија се налази у Фрааковој улици бр. 20.

Власннк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, СУЕОТА 30 СЕПТЕМБАР 1917. ГОД.

ГОДИНА (.

Рукоштси се не вра-ћају. Огласи и белешке наплакују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој 6р. 20.

Глаиш урвАР..»к ДРАГ. С. ГОГИЋ

7 штш И НЕШШОЈ Цирих, 30 септ. Последња седница Рајстага била је врло бурна. СоЦијалисти су тражили, да канцсларова власт буде ограничена и основана на одговорности. Иначе је његова функција ништавна. Социјалистичка странка, поред тога, тражи реформе које је Кајзер обећао за време линистарске кризе. За тим се живо дебатовало против политике новога канцелара, коју стварно води војна странка. .Форверц « је објавио јсдан чланак против канцелара под насловом-. *Нека иде /« У том чланку се каже ■' *Ни народ ни отаџбина више неке канцелара. Лко је искрени родољуб, онда треба да зна да треба да одступи, јер није он тај који },е поправити стаи>е. наше земље. Иначе народ '1\е се дићи да потражи рачуна; тако 'ће он оти1ш са свога положаја «. Рим, 30 септембра Према вестима, које »Трибцна«. чма из Прага, власти у Чешкој чине све напоре, да угуше покоет код Чсха. Аустријска влада азјавл.ује у својим званичним листовима, да она мопа да се бори против органазоване завере чешких политичара, који раде уз сарадњу с иоља. > Прагу је последњих дана ухатиено много људи и извршена је маса претреса станова. Затворена су сва удружења и клубова али агитауија траје и даље. Немачкч пангерманистичка штампа јако је узбу1)дна против Чеха. »Франкфуртер Цајтунг« тиис, да бемка влада ие треба да подлсгне утицају оваквог елемента век да трсба да предузме све иотребне мере. ЈЕ ли побеђеШТ

Је ли Немачка побе'ђена са свим ? На ово питање може се одговорити мирно: Не. Ми смо у једном прошлом чланку рекли да је сматрамо побеђеном изнев за то логичне и практичне разлоге. То је било речено у општим контурама, под притиском неодољиве силе великих разлога, који су у историји све до данас остали неизмењени и остаће до у вечност, јер имјеоснова у непромењеној и -увек истој људској природи. Шта више у будућности -ће ови разлози имати још јачу силу, у колико човечанство корача путем напретка. Лако је дакле било на основу њих Катону Утичком предвидети буду ћи, а Тациту скори пад Рима. Што се и збило. Римска држава, која је обухватила цео познати свет, којој ни донде ни до данас није било равне, срушила се у јаму, ко1у је рђавштина њених воЈуа била ископала. Рим је био изгубљен још за време Катоново неповратно. Пад Немачке је дакле неминован, сразмерно близак. Она то сама ви-

ди. Јер да она то не види, да ли би био разумљив беспримеран у историЈи поступак, да »победилац« нуди мир понеколико пута, а при свакој понуди чини све веће и веће уступке, који се такмиче ме-ђу собом по важности и кобносги за немачку превласт ? Данас већ аутенгично изјављује да евакуише Белгију, Француску, Пољску. Још се само држи истока, форме ради; нешто само с тога што је то и аустријски интерес, а нешто зато што се нада, да ће у том питању, географски удлљенијем, лакше наћи пут спасења. Исто вреди и за колоније. Јасно је дакле, да се Немачка осећа побеђеном. Она се таквом осећа још од неуспелог варшавског покушаја. Али она то још није сасвим; она то још не признаје. Она се још држи на крајњи крајичак утонулог брода, за кројњи. истог. Међутим, то је тај крај, који нас на 1 'више интересује. Онаданас, онако исто као што је невешто била дипломатски припремила рат, тако се исто невешто хо ће да спаса-

ва. Она је рат — у дипломатском смислу отпочела због претензија на Исток, и због тих претензија је букнуо светски рат. Ко јој је дакле могао улити ту памет, да ће образовани свет баш на том питању попустмти? Не, баш на томе неће. Доказапо је, да је Немачка и без тих претензија могла иђи путем напретка. Енглеској би међутим био задан смртни удар, кад би Германство успело да учврсти ноге на Балкану и у Сирији. Зар је Немачка одиста толико луда, да од целог осталог човечанства претпоставља тулудост, да више воли превласт немачкихјункера, него енглеских гледетоноваца? Је ли она при памети? И ако није, зашто онда улазити у трабуњања њених дворских медио; ритета? Ови би могли бар толико да виде, да је Словенство везано уз енглеску судбину. И да ли ће оно бити толико кратковидо, да мирио очекује немачку чизму и аустријска вешала, кад може да има уза се цео вал>ани свет? Зар то Словенство да замени своје садање пријатеље Енглеску, Француску, Италију са Немачком, Аустријом и Турском? Зар они мисле, да Словенство не би видело у евентуалном британском паду и своју пропаст? Немачка и Аустрија кроз Балкан и Багдад до Хиндуса! 0 лудости! ' Ко је тај, који помишља на мир у оваким околностима? И ако га има, нека помисли на ужасе, невитештва и разбојништва,почињена од њих и њихових полудивљих слугу, Бугара и Турака. Могу ли Словени, ова раеа у основи доброћудна, душевна, лаког схватања и нежна срца, кадгод помислити за савез, браство и јединство са једним системом, који својим таштим прохтевима жртвује читаве народе? И жртвује их огњем и мачем, у пламену, у крви. Зар не видите мртвих два милиона Јермена? Два милиона! Читав један народ. Не видите ли покољ Грка у целом левантиском крају? Зар би ти, Србине, Слове-

нине, хтео у ово дру- ( штво, са таквим болес- ( ним лудама да се мириш на основу равноправности? Не. Овакој крвожед-, ној, бездушно свирепој, хладно злочиначкој раси мора се одузети даља могућноет зла. Мир под оваким околностима? Мир такав нипошто. Живот намје и до сад био тежак, пун мрака и пакла, и крви и пустоши. Све је то долазило од германске безумне и охоле свирепости. Ни част нам не дозвољава то. Да имамо пред собом ратника који је имао неког успеха, било би друго. Али нама се нуди мир са ђилкошима, са убицама из потаје, са обезумљеним пијанцима зла и беса, и зато ми поносно и мирно дижемо главу на питање и кажемо: не! Без објашњења. Иђиђемо и даље до у смрт. Сви, и да нае је мало, до последњег. ()д досадањег пакла и од буду ђег, више волимо смрт. Она ђе бити часна и доненеће нам мир, који је Германац овде на земљи угушио у крв и врисак. И зато: или долс са безумником у кврге и конопце, или борба док то не буде. ЗБЕЗДИЦЕ Кад је фон Батоки био диктатор за исхрану у Не мачкој, хранио се са свог имања у Бледану. Иамирнице је добијао ноиипанТТ Резултат истраге, коју је америчка полиција повела против неких новчаних завода у Сјед. Државама, показао је, да су разне суме новаца, које укупно премашују 10 милиона франака, раздатс у току 1916 за рачун берлинске Дајче Банк, а на име Пола Бола, који је тада живео у Паризу. Велики део тога новца примио је сам Боло преко једне банке са француским капиталОм. Боло је, као агенат Немачке, сав тај новац трошио на ширење пацифистпчке пропаганде и на поткупљиваше великнх светских листоза за тај циљ. У Европи је још владао мир када су египатског кедива почеле сиопадати црне слутње. Паслутио је турски рат, као и да Енглеска неће више да зна за љсга. Он се уплаши да једиог дана не ставе

ским пакетима, које су му често крали! Једном је добио само завој од пакета, на коме је писало: — Ево, ово ти је оно, што ти з^веш »издржати до краја«. Гаргангуа КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Атина. — Г. Грипарис, последљи грчки посланик у Бечу, поднео је својој влади исцрпан извештај о стаљу у Аустрији. Закључак је, да Аустрија неКе моћи насгавити рат. Амстердам. — Један цепелин највећег модела летео је у вече над Бевткајмом. Он је одмах отеран ка северу. Мадрнд. — Синоћ се састао мннистарски савет и донео одлуку, да се у целој Шпанији подигне опсадно стање. Г. Дато је разговарао са амбасадорои Енглеске. Владин комесар, који је пре кратког времена наи.менован, дао је оставку на тај положај. РУСКАЈОШ Петроград, 30 сепг. Једна пајмеродавнија војничка личност изјавила је дописнику Хавасове Агенције: »Борбени дух и чврстина руске војске непрсетано расту тако, да се можемо надати ускоро њеном потпуном опорављењу. Покушаш Немаца да се корисге нашом тренутном слабошђу, да би уништили наш морал и унели дезорганизацију у нашу земљу, није успео нити ће икада успети. Руска војска је у стању да настави борбу и наставиће је. П а ш а

забрану на љегоке силне милионе или да му цх просто не конфискују. Зато јеиочео да размишља на који Ке их начин најбоље сачуватп. У томе се појави Боло паша, који изради цео план и састави уговор. Боло је преко свога пссрсдника нарочито нагласио Седак паши, да овај уговор има нарочиту вредноСт, пошто га је прегледао сам г. Моние тадашњи председнак граћанског суда у Паризу. Пошто се цела афера тицала многих милиона, то је по уговору припадала велика провизија Боло паши и љеговим саучесницима. У томе отпоче и светскн рат, 22. јула 1914. Јусуф Садик паша укрцао се за Цариград, и том је ириликом нарочито препоручио Бола Абасу Хилми. Томе је следовало 1. сецтембра исве годвие на-