Народ

ВР. 67.

ВРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се калази у Фракковој улици 6р. 20.

Влао:ик КРСТА Љ. МИЛКТИЋ

годи^а т: Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке на плаћују се по погодби.

Редакција је у у шци Франковој бр. 20.

Гпавии уреднвк ДРАГ. С. ГОГИЋ

У мршш даниа Цирих, 4 октобра »Лајпцигер Најесте Нахрихпхен « пишу: »Ирајње је опасно што се сада, када се воде нај огорченије борбе, шире гласови, да је борба бесциљна и већ изгцбљена.» И најчвршћа вера подрива се оваквим подмуклим радом. У срејхним данима смсјали би се том причању, али сасвим је друкчије данас, у овако мрачним часовима. Наш народ воли да га храбре. 'Греба га увериши да је победа сигурна .*

Плашнлуа деду

Под овим насловом изашао је чланак у загребачким »Новостима« као одговор на немачке претње. Ево неколико пасуса из тога чланка : »У последње доба учестало је оговарање и готово неискрена претња са стране извесних немачких органа, а на адресу нас Словена. »Ви тражите што и Вилсон', ви сте дакле неприја тељи монархије, ви сте велеиздајници« и т. д. Истина и правда осгају истина и правда и онда кад излазе из уста про тивника. Ценимо да та ко што не пориче ни немачко-алписки морал. Зато ми тврдимо да Вилсон добро говори, кад тражи, да народи и велики и мали и ситни и слаби, имају право да сами одреде своју судбину. А пошго је та морална, социјална и политичка истина у начелу призната од свих писмених Европљана, то ми не осеЕамо ни какав оправдан страх, што се у томе слшемо с председником Уније, па ни онда, кад би та лепа мисао, била попут Минерве, искочила таман из Вилсоновога мо зга. Разумеју ли нас добро та господа? Но на жалост нашу и њихову, ствар не сгоји баш тако! Идеја је та прилично стара и мислимо, да не би било баш тешко да јој се заметак нађе и у доба пре француске револуције. Но како нама није и не може бити данас до тога, да јој управо дан ро-ђења утврдимо, то ћемо ми с дозволом оне господе рећи, да се из неу мрл их врто ва сл ав не француске револуције развио тако рећи категорички императив о праву самоопределења народа. Не знам да ли господа допуштају, да се из наших уста при-

дели епитет иеумрли и епитег славни, кад се односе на фрацуску револуцшу. Логично и консекнентно би бито, да нас ставе и ради те похвале на евој индекс. Но и поновно нам је ред, да пожалимо што не можсмо да оној господи од разних друштава пружимо задовољство, да се ми позивамо, јеретички позивамо, на француску револуцију. — Оно, што данас Вилеон говори, говорили смо ми већ одавно. И те како. У колико се пак тиче претњи са велеиздајом и слично, ми ћемо им још неколико речи да одговоримо. Наша је стара реч: у једном селу прете, у другом их се не боје. И ми, видите ли, ми се не бојимо. А знате ли зашто? Најпре -ћемо им рећи: Није велеиздаја, што ми чинимо, велеиздаја је што чините ви, јер ваше држање води уништењу државе. Друго, ако и јесу сви народи више мање страшно препатили у овом рату, можда ја наш народ под своја три име на највише настрадао и изгубио на бојном пољу и иза фронта, па више готово и немамо шта да изгубимо ; Политичку, господарску или финансиску слободу зар да нам отмете? Та то је давно било, тако давно, да више и не памтимо, кад смо ми све то имали. Зар за личну слободу и сигурност да страхујемо? Али зашто? Зар нас Је мало стрељано, зар је мало затварано, осуфено, интернирано, конфинирано и обешено? Зар су мало наше читаве покрајине опљачкане, попаљене, и сисане, исушене, опустошене? Истина, апетит поштованога ва-

шсга заступника Хајне-а није још засићен. Ако и ви, господо, имате онакав канибалски апетит, онакву же^ђ из каменога доба, изволите наставиги. Процедура је једноставна: де нунцијација, подесно су1)ење и вешала танка, а евеитуално после вешала музика на гробљу! Не, гбсподо Добер ниг и другови, наше је народно пнтање једноставно, да не може једноетавније бити—твр дите сами. Ми Хрвати, Срби и Словенци један смо нанод и један народ хоћемо да будемо, па нашу куЕу хоћемо да удесимо, ми, јер ми знамо најбоље, од куд нас сунце греје, а од куд нас лед бије. Време вашихмахинација, интрига и насиља подражавано од наше кратковидности и од опакости извесних агената, прошло је недавно, али дефинитивно. Убитачне по вашим мисијонарима посејане сепаратистичне тежње, услед -којих је Хрват копао очи Србину, а Србин Хрвату, а Словенац некако уживао својем осамљењу, те су теорије утонуле за увек. Да, господо, ми смо се пробудили за нов живот, ако вам то може да годи, рећи ће мо да су нас највише пробудиле управо ваше складне батине«... ЗВЕЗДИЦЕ Ко има разлога да се кри је од полицијских позива не ка узме сшан у улици где је ОбавештаЈни Биро, и тако га заиста никада нико не може пронаћи. Гаргантуа Б А К сТз Цирих 4. окт. Шсф штаба аустроугарске дунавске флотиле, Фон Ферстер, умро Је. У очи смрти Виљем II га је својеручно одликовао гвозденим крсто* I. реда у присуству краља Фердннанда и Фон Макензена. Фон Ферстер је активно учествовао у свима операцијама про тив Србије и против Румуније. ПОЉСКИ ЗДХТЕВИ Цирих, 4 окт Фон Сајдлер изгледа да је расположен да учини неке уступке 11ољацима. Парламентарна група саопштила му је услове, по којима би Пољаци пристали да по-

мажу владу. На тај начин можда би ее створила већина за ратне кредите. Пољски су услови: 1. Повраћај цивилне администрације у Галицији и 2. Накнада шгете, која је причињена ратом и исплата реквизиционих бонова, које су народу дале војне власти. Захтеви о пољској легији нису изнесени. Југословенски блок решио је, да гласа против провизорног буџета и да помаже опозицију. Фон Сајдлер покушава да на ма који начин дође до споразума са њима и позвао 1 е њихове представнике на конференцију. Ме^ђутим, по свима вестима из Беча, види се да је немогу ћно Са јалеру да измири два крајње супротна гледишга, немачких и словенских странака, и зато се предвиђа, да ће он бити принуђен да да оставку. Ве ћ му се помиње и заменик, а то је садашњи министар привреде Силва Тарука. БОЛЕСТИЈ т Лондон, 4 окт. Једна студија о данашњим приликама у Исмачкој открива нагло ишрење разних болести, које је потекло због недовољне инездраве хране. Из разних аутентичпих извора стижу извештаји о ширењу дизентерије, нарочито по

всликим вароишма и индустријским цениишма у Немачкој. Проссчно дневно умиру КО до 100 лица. Званични немачки извештаји покАзују дефицит у жетви и то 40 °/о У ишен1ГЈ,и а 43 од сто у ражи, овсу и јечму, као и да Ке Пемце зима затећи бсз резерве. Исто тако по целој земљи поЈавиле су сс болести ногу и уста. СРПСКН СОЦКЈАЛНСТЕ Марсељ, 3 окт. На конгресу француских социјалиста у Бордоу говорио је у име српске соци'алистичке странке Коста Новаковић, изложивши у своме говору велике и пгешке жртве, иипо их је поднео његов мучснички народ, остајући увек веран својој савезничкоЈ >' дужности. 'Гај говор учинио је дубок утисак на цео скуп. РАЗУШБЖ ПОБУДЕ Женева, 4 окт. Бивша египатски Кедив, о коме се толико много г.ЈВорако у афсри Боло паше, огиутовао је са свлтом из Цзриха аа Цариграи. У Бечу ће 1 а примити цар Карло. Абас Халми, пре него што ке поћи, објаснво је неким листовима, зашго иде из Шзајоарске. У тим објашш-њима бивши Кедвв каже, да је из турскепрестоницеотишао 19.5 зато штј је био у неарајатељским односима са ранијим везироч Саид Халимом. Сад је међутим постигао потпун споразум са новом владом,која му потпуно гарангује за буд\ ћност.

АРГЕНТИНА

Република Аргентина, која је некада носила име: »Сједињене Државе Рио де ла Плата«, постоји данас као савез 14 државица или провиицвја. ГБена је површвна 2,806.400 квадрат. километара; а становника има 7,091.822, међу њима 30.000 дежљих Индијанаца и милион странаца. 1913 буует аргентинске републике износио је 4Ш.975.866 пезоса, а ратни трошкови 29 840.7 16 пезоса (1 пезос чики 2 и по франака). За време мира њена војска броји 23.000 људи, а за време рата прелази 250.000. Војна служба је обавезна; али у војску се примају и добровољци. Од 23.000 војника, пре рата, било је 50 (Ј добровољаца. Рок службе у војсци износи годвну дана. После овога фока свакн војнак преводи се 1

у резерву, која траје 9 година. Од 31 до 40 године сваки припада националној гарди, а од 41 до 45 територнјалној гарди. Како сс сваке године јавља два пута више регрута него што Ј - е потребно, то се они бирају коцком. На кога хоцка није пала, тај служи само 3 месеца. Војници, који припадају резерви позивају се два пута у мгсец дана на вежбу; а кадровци два пута више, у 15 дана. Осим овога један пуг годишње врши се гађањ?. За 10 годинг националпа гарда се позива на вежбу четири пута, и то по 15 рана. После потпуно извршене мобилизације аргентинска војска може имати 20 Пуксва пешадије. Сваки пук има по 4 батаљона од 1000 војника и по ј-дно митраљес о одељење*