Народ

БР. 69

ВРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се валааи у фрав ковој улиди 6р. 20.

Власвик КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУК ПЕТАК 6 СКТОБАР 1017. ГОЦ.

ГОДИНА !Г I" ' I 1~11МВ« I

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла-кују се по погодби.

Редакција је у улици Фрлнковој бр. 20.

Главкн уреинкк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Граф Чернин тврди да је Аустроугарска доказала своју способност за живот. Ме-ђутим, ако је судити по њеној влади и њеном парламенту, она то унутра није, а споља је њена витална способност доказана ваљда тиме, што је она вазал Немачке. Да ли се земља коју не воле њени поданици, а чију целину гарантује друга држава, може сматрати земљом способном за живот? И ако је Чернин можда још и могао пре рата уверавати оне, који не познају Аусгрију, да је њен опстанак могућан, данас је најмање време и прилика да го може доказати. Са изгубљеном војном и политичком кезависнонгћу, Аустроугарска је и на путу ка финансијској катастрофи. Зато граф Чернин и закључује, да "ће све државе у будућности морати да се разоружају, ако неће да банкротирају. Али питање је тако р^ђаво постављено. Сад се не тиче тога, да свака држава има ограничене изворе, већ пре тога, које су те државе, које -ће раније исцрпети своје изворе. Граф Чернин слути да 'ће то бити прво Аустроугарска и отуда његово напрезање да сугерира свету, да је разоружање једино, чега се тиче у овом рату. Кад он употребљава реч »руинирање народа«. он се вара да "ће скренути макар чију пажњу Са изузетних невоља Аустроугарске монархије. Разоружање по себи улази у принципе, коЈе су Савезници истакли као циљеве рата. Али оно никада не може бити употребљено као о ружје за одбрану једне Једине државе, како би то Аустрија хтела за себе да употреби. Она се наоружала, добро се наоружала као што се видело и, кад оружањем није дошла до својих тежња, ве^ћ на против дошла на ивицу пропасти, граф Чернин са крајњом наивноигћу говори о руини народа. И сувише смо дубоко зашли, а да би се питан»е о Аустроугарској

могло решити дијалектиком о виталној способносги и о пропасги народа. Период у коме се рат налази, изискује далеко стварније разговоре и далеко стварнија решења. У Аустрији се врло добро зна, а најбоље граф Чернин, да Словени не желе и не^ће да ос гану у Аустрији. Ако Аусгрија утврди своју животну способност за време рата уз помоћ немачке војске, она никада неће моћи да је докаже без те помо-ћи. И кад се то зна онда је и бескорисно и, за тежњу ка миру, штетно задр жавати се на овим беседничким излегима онда, кад створима треба гледати право у очи. У колико се нас тиче, нама је више него равнодушан сваки разговор овакве природе. Тежња за уједињењем три југоеловенска народа није само предубокоукорењена кодсвију нас, већ је ваздух без кога наш организам не може да живи. Она је питање живота и смрти и ми је морамо остварити, ако не-ћемо да умремо. А ми смо показали да и ми имамо виталне способности. “ звездице ” У Мађлрској се. спремају да даду право гласа ратним удовицама. Таме, ваљда, хо-ке да им врапхе мужеве. Само иипо, за гпакве случајсве, није човек исгпо иипо и право гласа. Гаргангуа КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Атина. — Скупшгина је одобрила кредит од 1,300.000 драхии, који ће влада утрошити у корист пострадалих од пожара у Солуну. Амстердам. — Влада је о бразовала комисију, која ће ићи у Америку, да код Сјед. Држава заступа холандске интересе, који се односе на извоз животних намирница и на поморске путеве. Ову комисију састављају један инжи н.ер из Амстердама, председник већа нидерландског дела Ипдије и директор Нидерландске Банке. Цирих. — Велики број немачких финансвјера стигао је у Цирих, да учествује на годигашим сзстанцима швајцарсквх првдувећа, у којима су

они заиитересовани. Међу њима су Овинер, који заступа Дајче Банк, Карл Фирстенберт, Валтер Ратенау и Ојген ЈТандау. " ПРЕД ПОЛАЗАК Њујорк, 6. ОКТ. Америчка влада до била је обавеиппења, да ћемри чисте Фландрију и северну Француеку. То је увод за повлачење, којим мисле да скраше своју одбран бену линију. У Рубеу и у Туркоени они еу по купили све маишне и однели у Немачку. То исшо раде и у обласши Куртреа. ГШ1Е И ВИСЕМАН Амстердам, 6. окт. Келнише Цајтунг« добила је извештај из Елберфелда, да је авијатичар који је убио капетана Гинмеа поручник Внсеман. Васеман је такође доцније погицуо. У једном писму, у коме описује, какоје оборио Гинмеа, пише Висеман својим родитељима: Не брините за мене, јер никада више нећу имати тако опасног неприја геља. < Тазметљивост Амстердам, 6 окт. У једном интервјуу, који је дао софијском дописнику »Фосових Новина«, Радославов је говорио о бугарским условима за мир. Он је изјавио да се Бугарска мора трудити да уједини све бугареке територије, подразумевајући у њих и јужну Ма•ћедонију са Битољем, »бугарску« Мораву, Добруџуи ДунавскуДелту. Што се тиче Грчке, Радославов је изјавио, да би Бугари били готови да изврше напад најширег обима ако би се Немци решили на офанзиву. »То би Бугари учинили у случаЈУ Да У Грчкој избију нереди, јер би тако помогли лојалну Грчку и вратили јој њеног законитог суверена“. »Бугари су у потпуној сагласности са Турском и вољни су да јој помогну за ослооо-ђење Багдада«. ДАЉИ СКАНДАЛИ Женева, 6 окт. Седнице у аустријском парламеншу непрестано су биле врло бурне. Пољаци и Чеси воде страшну и немилосрдну [борбу против немачких странака. Пољски во%а Дтцчински

дао је ову изјаву: »Ма од бијамо да примимо одговорност за рад овога парламента. Како ми можемо озби.Ђно падржавати једни парламенат, коме смо ми изнели своје жеље још 3. маја а који све до сада, није остварио ниједну од тих жеља ? Нека нам г. Сајдлер каже, како мисли да ке створити векину. Да ли му немачка национална странка може дати вегћи ну? Представља ли она целу Аустрију V Ми нећемо да се компромитујемо са представницима бржаве деспотизма. Ми никада неЗ\емо гласати са њима, јер тре ба иознавати режим, нод којим ми век три године живимо у По.ђско / и у Галицији. Све је покракено, све оп.Ђачкано, све до клавира из приватних кука. Народ умире од глади.< Реген, соцшалистички пољски посланик, узвикнуо је на то: — Ето, то се зове ослобокење! Дашчински је наставио — Неке нас бичем натерати у парламенат. Ми се грозимо гледајуки, како се у Галицији реквирира све што се може однети у Немачку. Са клупа немачких социјалиста вичу-. — То је наиш дулсност. Наступила ]е огромна вика, али је говорник ипак наставио: — Пуни вагони свакога дана одлазе из Кракова за Немичку. Стидно је то о ставити цео народ да умре од глади и беде. Нека је стид ове џелате људ ског рода!

УХВАЋЕНИ ШПИЈУКИ Петроград, 6. окт. Многи странци, који жпве у Петрограду, ноханшени су. У т в р ђ е н о је да су они били чланова једне разгранате шпијунске организације, која се крила под фирмом јсдног трговачког превузећа. Полицаја је извршила претрес у многим трговачким канцеларпјама. Истрага још није загршена. Много је лица похапшено и у хотелу , Регина". Међу похапшенама налазе се бароница Абрамсон, Крам. Бруно и норвешки трговац Брус. Петроградски ластови доносе чланке о тајноме рзду ове организације. Ови шпијуни били су успели да добаве клишеа разних инсталација и фабрика, која раде за народну одбрану. В.гше пута виђали су се неки од љих како обилаве око главнпх депоа експлозива. Протурајући се као владини агенти, увукли су се многи од њих у војне канцеларије, трудећи се да сазнају што више о најхитннјим потребама војске, односно њене исхране п ратног материјала. ОПАСАН ШТРАЈК Лондон, 6 окт. У једном теле.граму из Хага у аЕкешанж Телеграф«. у Немачкој су избнли штрајковн у фабрикама аероплана у околини Берлина. Шездесет хаљада радника о 6 ј а в и л и су ттрајк за двадссст дана, тражеки повекање наднире и хране.

Н А С0ЧИ

Допнсник париског «Журнала« пише: Прешао сам за недељу дана три •славна разбојишта; Бајнзице, Горице и Краса, која не само да отварају војницима Виктора Емануила трстански пут, већ и онај за који је Наполеон рекао, кад је потписивао кампоформијски уго*ор, да је најкраћи пут за Беч. Представите величанствеии декор титанскога рата. На граници, коју су Аустријанци присвојила 18ов. задржалису све планинске гребене, које данас морају Талијани један по један да освајају. Иза првога венца, диже се други, па трећи, и тако један за другим нижу по бледом плаветнилу септембарскога не ба своје љубичасте чипке, своје снежне висове. „И све је ово, — рече ми команвант артилерије, показу јућм »и ову панораму куот

једну пукотвну на осматрачници, која је урезана у стену ва виснни од 1300 метара, све је ово начичкано митраљезима.“ Али, осим митраљеза пма ту и врло много тоиова. Тек што сам изашао из осматрачнице и прегрчао преко једне откривене стазе, поздрављен сам пљуском од граната од 105. Игалијани се не размсћу својим губицима нити показују своје рањенике и иизалиде. Прошао сам унакрст Турин и Милано п нисам видео ни једнога рањеника. Удовице стојички подносе своју несрећу и избегавају прнину. На улицама их бар нисам виђао. Али сам видео Крас, тај пакао од камена, ц стрме обале Соче, где су јуначки прешла реку четрнаест батаљона под ватром непријатељских топова да се успужу на стрме цадине Бзјн шце.