Народ
КР. 72
БРОЈ 10 ЈЕПТ1
* „Народ“ излази свакога дана по подне.
Штампаријасе Еалази у Франковој улици бр. 20.
Бласнвк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ
СОЛУИ ПОНЕДЕ7Г.АК Р. ОКТОБАР 1Р17; ГОД. г III~т I пт-пг дапат , г -гач.1.^7 т ј..ј .ау..«а*—атг-^пп- ч г
годииа ј : **' ^ - - —т~ - -- ц- т~мп Р^укопиеи се не вра-ћају. Огласи и белешке на□ла-ћују се по погодби.
Редакција је V улици Фрлнковој бр. 20.
Гла®ки уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ
П Р В И 3 Н А Ц И Рим, 9. октобра. »Трибуна« има овај извсштај из Швајцарске: Ве1{ неколико дана аустро-швајцарска граница строго јс затворена. Тврди се да томе није неки војнички узрок, век полшпички. Имамо сигурне податке, да су избиле озбиљне побуне међу Чехо-Словауима, које су наступиле због изјаве председнака владе и ми нистра спољних послова графа Чернина. Ч ешкн патриоте разочарани су владином политиком и отворено су почели револуционарну агита цију против државе. Бечка влада је због тога најспхрожије затворила границу, да би спречила да изађе ма каква вест о тим дога кајима К0РНИЛ0В ~
Покрет геиерала Корнилова, нема сумње, изазвао је био доста узбуђења код савезника и озарио надом наше непријатеље. Али су ипак биле две ствари, које су ублажавале забринутост: крајње поуздање руске провизор не владе у држању према Корнилову и извесни знаци, да Корнилов љев покрет нема превратнички карактер, те 'ће се све свршиги на миру. Тако је и било. Генерал Корнилов се предао, кад је видео да је провизорна влада довољно снажна, што је, како изгледа, он једино и желео. Сад Ге Корнилову бити суђено, зато што се формално мора судити сваки такав поступак, али је ве-ћ до сада, са многих страна, потврђено да су га покретале само патриотске побуде. Готово сви руски листови, који данас пишу најслободније, не сматрају Корниловљев покрет као велеиздајнички. Чак и екстремни орган Максима Горког »Новаја Жизн« каже да -ће се напустити оптужба за велеиздају, јер је полазак трећег коњичког корпуса на Пегроград тражила сама влада. Генерал Алексијев, чиЈа је поглавита заслуга за брзо и добро решење тога сукоба или неспоразума, оставља суду да да реч, али с уверењем истиче, да су побуде генерала Корнилова биле патриотске и да "ће скори дани изнети на видело његову невиност као и многе ствари, које се раније нису могле каБати. И још нешто, што
баца нарочиту светлост на ову, по гогову, мистерију. Анкега, која се бави испитивањем ћорниловљевог покре-1 та, утврдила је да, за време осуства генерала Корнилова из свог штаба, војне операције нису прекидане. Шта више влада је наредила да се изврше задаци,, које је. израдио сам ге- Ј нерал Корнилов. На тај начин, покрет генерала Корнилова не само што је изгубио од своје тежине, веГ почиње да добија обрнут, утешан смисао. Га појава показује колосалну тежњу, која се не устручава ни пред чим, да се режим у Русији стабилизира и да се Русија сачува од ослабљења. А оно што је дошло после тога, ова објективна оцена побуда јасно обележава и неискључиност, која сваку револуцију сдасава од несрећа и способност Русије да живи у новом слободном режиму. ЗВЕЗДИЦЕ Виље.м II озбиљно хо1\г да зида на неком свом имању • Храм Мира «, јер тако јавља уНорддајче Алгемајне Цајтунг .« Откуда ти контрасти у људима, да комичари и мају амбиција да играју трагичне улоге и обрнуто, и да Виљем II напустисво га Ахила и почне да клања Атини ПпладиЧ Гаргантуа НА РАЈШУ Лозана, 9 окт. На последњој седници Рајхстага, држао је социјалистички по сланик Ландберг један оштар говор, који Бол фова Агенција није смела да објави. У том
говору он је изјавио да се он данас, кад види схватање патриотскс странке, чуди и диви. како је Немачка и могла да живп у миру всћ четрдесет и три године. »Патриотска странка, од свога оснивања, само сеје неред. Ова странки, у чијим је ру кама највећи немачки новац, ирети да неке уписивати с.едми зајам ако влада не буде водила реакционарну нолчтику. Пангерманисте вре1)ају РаЈхстаг, они га сматрају за кукавицу, за проданог непријатсљу. По њима је Шајдемин пла г 1\ен од Еиглеске. Р азуме се, наши пангерманисти не разумеју, да неко може имата и други идеал сем новца«. ЗДРАЗА У НШАЧКОЈ Параз, 9 окт. Из кореспонденције која је нађена код хиљаде заробљеника у Вердену, добијени су драгоцени подаци о санипхарном стању у Немачкој. По тим писмима утвркено /е да влада дизентерија, због оскудице у храни и због рђаве хране. Нирочито је зараза јако развшена у Берлину, Келну, Милхајму, Кобургу, Хале, Висбадену и т. д. &РАТК& ДЕПЕШЕ Лондон. — Лорд Роберт Сесил, рржавни подсекретар у министарству спољних послова, изјавио је на питање, које му је стављено у скуаштини о будуКој судбини Цариграда и Дарданела, да не може ништа ново да каже после онога што је већ познато. Лоидон. — »Тајмс« пише што Немачка моли толико за мир, то је зато што види да је љена економска будућност у опасности од коалиције свију цивилизованих народа који су сва против н>е. Атина. — Овде је скупљено, у корист пострадалих од пожара у Солуну 358.500 драхми. Њујорк. — »Њујорк Хералд< констатује, да немачкп и аустрнјски кораци за мир не могу наћи кредита у свету, пошто су ова оба народа обешчашћена небројеним злочинима, које су починила. РАДаЗДШТИТЕ Рим, 9 окт. Братанско посланство извештава да је енглеска влада прекинула сваки тр говачки и телеграфскц сао-
бра-ћт' са Холандајом. Ова забрана ће тројати све дотле. док Холандаја не забрана аренос пески а метала у Белгију а преко Холандије. ОДЛДј АЊЕ рТлСТАГД Базел, 9. окт. После доношења неких закона мање важности и после дебате о интернелацијп о цензури и ° опсадном стању, Рајхстаг је одложен. Председник Кампф, закључио је последњу седницу једвим говором, у коме је рскао на крају: „Ми смо чврсго убећени да ћемо моћи постићи ча стан мнр, који ће сачувати немачки народ и дати му по требну основу за живот п за слобован развитак. 1 НЕМУШ РАСПРц Цирих, 9. окт. Бечки либерални лист »Иајес Винер Тагблат« објављује један ироничан и жучан чланак против пангерманиста и немачких анексиониста, као и против нове патриогске Тирпицове лиге, чије су тенденције обележене крајњом 1 мржњом према свему што није немачко и која је основана на најјчистијим доктринама пангерманизма. Овај лис.т позива агитаторе пангерманизма из царевине Виљема II ј да објасне у Бечу како они мисле остварити своје циљеве рата. Значајноједа се, већ од више недеља, либералниаустроугарски листови, готово сваког дана, парниче о званичној немачкој политици и изјављују непрсстано да се ауетријски народ ме може злоупотребити за интересе велике Немачке. Овим речима испраћа словеначки лист „Словенски Свет“ из Вашингтона у броју од 19 јула оге године прву чету словеначких усташа: „Догодило се... Оно, че.му смо се у најдубљој дубшш саоје душе надали, о чем смо сањали у најслађам сновима, данас је чињеница. Дух Матије Губица, дух Матијаша, дух педесет хиљада словеначких и хрватских сељака, који су кроз осам дана крвљу својега срца мутили нашу бистру, словеначку, хрватску и српску Саву, обузео је Словенце, поднгла се четз, која је снело развпла наше борбено
ГРАФ ЛУКСБУРГ Лондон/9 окт. О судбини графа Луксбурга долазе веста које једна другу искључују. Док је пре неки дан Хавасова Агенција јавила па се он укрцао на лађу за Шпанију, сад се јавља да је аргентинска влада реигила да га ингернира на острво Мартин Греција, дотле, док се не укрца на лађу за Холандију. КРВАЕА БИТЕа Лондон, 9 окт. Доаиснак *Тајмса < гпелеграфише из Амстердама: Немачка новинар г. Шајерман објавио је у *Германи ји< кратак опис садашње битке у ФландриЈи Измс1)у осталог, он каже •. >У зору британска пешадија извршила је напад а водили су је многобројни тенкови, од којих је вски дсо употребл,ен близу Геливелта. Ова чудовишта користски се густом ју тарњом маглом, прикрала су се до самих наших линија, пре него што их је могла опазити наша артилерија Ма смо одмах предузели свуда против напад, и страховита битка трајала је цслога дана. Нарочито јака била је борба на линији КортебекПелкапеле - ГрафенштафелБеселер и западно од ГелиI велта. Ове су битке најогорченије које је икада видео овиј терен, натопљен крвљу. Пи нок није прекиј нула ову страшну битку *. ЕКГЛЕШ И ПЕРУ Довдон, 9 окт. У једној званичној воги се каже, да је репуолзка Перу стазила британским лнђамана расположење сва своја пристаништа. Енглеска влада, сматрајућа то као израз спмаатија према Еаглеској и њеним савезницима, изразила је захвалност перуанској влади.
-/
гесло : „У бој за стару правду!“ „...Да сте ми здраво, соколовн сиви ! Бог нек вас благослови, браћо моја! Ваш пут вас води на Битољ, на сиви Кајаакчалан, који је напојен јуначко.м, братском крвљу српском. Како добро разумете, да је ј?дно место, с које год схране почнемо зидатп нашу народну зграду, да је наш, словенски, Батољ, наш крвави Кајмакчалан, наш Велес, наше Скочље, наш крвави Београд исто што и наша бела Љубљана, наш Трст, наша сунцем обаејана Горица. Ви сте по 7 врдилп да је Горцца, да је Трст, да је