Народ

БР. 74

СОЛУН, СРЕДА И. вГГОБАР 1917. ГОД.

годттд п Рукописи се не вра-ћају.

ВРОЈ 10 ЛЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампаоија се налааи у Фравковој улипи 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИ'К

Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главнш уревник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Ст)ц одЈнглеске Цирих, 11 окт. Професор Вегенер објавио је у >Локал АнцаЈгеру « нови чланак коЈим отвара очи својим сугра^анима о снази енглеске војске. Овим речима обра-ћа се Вегенер Немцима у позадини : >Како се усућујете, у таквим данима, да говорите и мислите о другим стварима него о битки у Фландрији? Ви се препирете о парламентаризму или о томе да знате, да ли је ратни зајам добро пласиран, о цени маслу и о миру, уместо што би требали, узбу^ени и без даха, да мислите на место, где се ваши оцеви, синови, мужеви и браћа ваша боре! Ова је битка највећа, најстрашнија у целом овом рату. Она није још завршена, како ви то вероватно мислите; она је тек почела. Енглези, са страшном енергијом која их карактерише, још раде на остварењу свога циља, који се састоји у томе, што ће разорити наше сумаренске базе и тако добити рат. Когод види жестину којом се они боре, когод познаје њихов карактер и жртве које они подносе у крви и новцу, зна добро шта чека побећенога, ако они икада победв'. РАТИ ЖИР

На први мах је врло необична појава различан морал и различно схватање код двеју група зараћених држава. Док се код Савезника, истрајно и без изузетка, тражи рат до краја и сматра за велеиздају, рад на закључењу превременог мира, дотле група Централних Сила, укупно и понаособ, прихвата сваки предлог да се приступи преговорима за мир и, у последње време, узима иницијативу за закључење мира, резолуцијама у Рајхстагу, унутрашњом борбом и кризама. А у јавности агитација за мир допуштена је и препоручена у тој мери, да на нас, који друкчије мислимо данас о миру, она чини утисак неког нарочито слободног писања, које нас изненаћује. Два су очевидно различна периода те немачке акције за мир: први, кад је понудила Споразуму мир са свима својим савезницима, а други, кад она покушава да са ма којим од савезника изоловано ступи у преговоре, да неко, тако рећи, повуче ногом. Лошто је први њен предлог, као непотпун и без основне садржине, одбијен, она га је подгревала акцијом своје социјалистичке већине у Штокхолму а затим Папином нотом. То су два времена по којима се види, да Немачка искрено инсистира да се до^е до преговора за мир; она у том наваљивању

није пошла ни стопу унапред и само је можда могла тим перипетијама да још мало заварава војску и народ. Да ли је у новом периоду, у покушајима за засебни мир, Немачка имала каквог успеха ? Као што је најприродније она је најпре покушала код Енглеске, као најмеродавнше у том питању. То је било наводаџијски у Штокхолму, кад је немачки посланик дотурио Енглеској, да је Немачка готова да је потпуно задовољи у белгшском питању, и да ће се са Француском лако доћи до споразума што се тиче Алзаса и Лорена. Ова дошаптавања нису нису хтели ни да чују у Енглеској. И Француској је дотЈрено до ушију, да би оио могућан засебан, тајан разговор у Швајцарској, али је поносита република, на тајнепредлоге, јавно одговорила да ће она умети да победи све замке сличне врсте. А већ познати су толики и разнолики покушаји да се закључи засебан мир са Русијом, од ко1их су сви, брзо и лако, пропали, крај све немачке агитације. Бугарски покушај са засебним миром са Румунијом једва је вредно и помињати и ако би, како изгледа, Централне Силе, као за почетак, биле и тиме задовољне. — Тако Немачка ни у овом другом периоду, у периоду интрига, није имала више успеха него раније; на-

против овде је доживела и срамоту. Који ће бити трећи период на путу ка закључењу мира? Онај који треба. Немачка ће тражити мир, кад буде, на степеницама којим иде у том пигању, сишла на најдоњи степен. После тобожњег поноситог предлога за мир, која она нуди као милост, дошле су усплахирене интриге, којима би желела преваром да се приближи миру, а после овога доћи ће молба. Тада ће се моћи разговарати, јер ће тада бити немачки империјализам побећен. А шта ми мислимо о рату и миру? Сви ми најтоплше желимо скори мир. Али ми знамо да нема ни највише измученог српског војника, који би пристао да све његове досадашње патње, његове и његових, да све наше огромне жртве будуузалуд. И зато ми тражимо мир, којим ће бити рестаурирана Србија, онаква каква је створена на Крфу, каква. она за све нас јесте: уједињена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. С. С. ЗВЕЗДИЦЕ Сваки разно схвата националну пропаганду и раз лично је врши. Али, кад је човек сувише ревностан ... Један чиновник сликао се са неким 'Гуркињама са чалмом око главе! Гаргантуа 0ДГ0В0Р ШДПАТОМ Берн, 11 окт. Немачки листови објављују на видном месту примедбу ВиI Љ"мову, којим је пропратио упис седмог ратног зајма. Кајзер нарочито наглашава: »Крајњи резултати овога зајма сачињаваће један део одговора немачког народа пред сепнику Валзону«. РДД ПРАВДЕ Атина, 11 окт. Посланик Стратос узео је у Скупштини реч да одбије оптужбе, којесу управљене на њега, и да докаже да он није никада издао своју отаџбину. Г. Венизелос, прекидајући га, приметио му је, да је Константин, у фебруару 1915., пред њим рекао : >Ако напустим неутрал ност, шта ћу онда одговорити КајзеруЧ« Министар унутрашњих дела г. Репц-

лис прича да је Константин рекао: >Пре бих се убио него што би се био прогпив Не■ мачке «. Министар спољних по слова г. Политис изјавио је да је, за време једне мини ■ старске седнице, било одлучено да се матершално помаже Србија, али да су се Метакса и Ексадакти■ лос противили да се. о томе извести писмено српска влада. Посланик Гуинис приметио је на ово да је грчка врховна команда поставила шиијуне по Маћедонији, који ће извештавати Немачку о покретима савезничких трупа. ШВАЈЦ&РШ И РАТ Цирих, 11. окт. Земљорадници из циришког кантона тражила су да се одложи рок, када ке се позвати војници из те об ласти. Главни командантшвајцарске војске, генерал Виле , одбио је то тражење овим речима : »Ступањем Америке у рат увед\ала се могукност, да рат добије нов и иоследњи полет идукег пролека. Ако је тако, онда је опасност, да будемо и ми увучени у овајрат, сада века него икада. Зато се, разуме се, морамо оружати и спремити. Због многобројних осустава, одобрених зем-

Преписка, која је пре кратког времена вађена код не мачких војника, који су заробљени код Вердева, пуна је скупоценах података о невољи која данас влада у Немач кој. Сва ова писма говоре о врло рђавом здравственом стању и о страшној оскудвци, коју трпи немачки народ. Најчешће су жалбе због епидемије, која је обухватила готово сву царевину и немилосрдно коси варошко и сеоско становништво. Дизентерија ко ја се појавила због рђаве хране и услед велике оскудице у најпотребннјим животним намирницама; дизентерија, каква се не памти, бесни нарочнто у Берлину, Келну, Милхајму, Старгарду, Алтони, Висбадену, Грину. Бермиу, Полкову, Штетину и у многим другим местима. Права Божја казна! Ево неколико извода из тих писама: Бнрштат, 6 авг. 1917 Мислим да се примиче крај. Даље се тако не може, јер и људн у унутрашљозти неста-

љорадницима, спремање трупа за случај ра та, триело је у великој мери, и зато јс наша дужност да предочимо евентуалност, да морамо трупе држати под оружје дуже него што је то предвикено«. 3 А Ш_Т 0 Н Е Царих, П окт. Пангерманисти су одржали конгрес у Каеелу. Прсдседник Клас, генерал фон Либерт и фон Битенхоф-Шел, адмирал Грабов и други држали су ватрене говоре, који су сви завршени резолуцијом да Немачка добије обалу Фландрије, Брис, Лонгви, Курландију, Литванију, Пољску и опшге проширење немачких граница на истоку и западу. Ова резолуција осућује формулу мира, коју је донела нећина, и тражи најзад, да Немачка задржи еву Белгију, ако мисли да остане заиста независна од Енглеске. ЖЕНЕ У РАТУ“ Амсгердам, 11 окт. Из Берлина јављају, да број жена, које у Немачкој рад; индустријске и земљорадничке послове непрестано расте. У јануару 19!7 било их је 3,948.349, у фебруару 4,211 .ЗУО у мају 4,293.482 и у јуну

ју такође. У Манхајму већ одавно влада дизентерија. Забрањено је пролазити улицама где влада зараза. Ево је сада и у Бирштату. Мати јако страхује, јер многи свет умире. Људи падају као муве. Губен, 10 авг. 1917. Драги брате, Нема дана кад неко од нас не умре од дизентерије. Само се то не зна изван вароши. Губен, 9 авг. 1917. Давас опет нсколпко мртвих И то још укек сд дизентерије. Страшно!... На жалост, једнако ће овако трајати догод Суде била таква храна. Ни трунке масти нема у нама. Лихтенберг, кодБерлинаД.авг. Рат је све преокренуо. Па и овде код нас, никако више не иде. У ствари не знамо више како да се помогнемо. Свуда ћеш наћи само карте и ништа друго. Једном речи, овде у Немачкој влада права глад. Људи имају још само снаге да се вуку од места до места. Готово сви су болеснв. Стра-

4,60и 851. Нвмачка тма