Народ

БР- 79

СОЛУН ПОНЕДЕЉАК 16. ОКТОБАР 1917. ГОД.

ГОДКНА (

БРОЈ 10 ДЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампаркја се н«лази у Франковој улиии бр. 20.

Власник КРСТА Д>. МИЛКТИТх

ВДРОД

Рукописи се не вра&ају.

Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни урсднпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

ППцкшц

Цирих, 16 окт. Пољски социјалиста Радек, који је последњих дана донутовао, преко Немачке, из Штокхолма у Швајцарску потврђује у » Фолксрехту* вести о побуни на 3 немачке ратне лаће, које су се налазиле у Килу и Вплхемсхафену. У Килу је било ухапшено око ■100 агитатора. 5 септембра стрељан јемрнар Рајхниц , кога је војни суд осудио на смрт. Стрељао га }е вод у коме /е он служио. Радек тврди, да се револуцио нарни покрет и даље шири у Немачкој марини и у сувоземној војсци. У почетку рата није било у нсмачкој војсци војних бегунаца, а сада их има на стотине хиљада. Стотинама младих раденика избегпвају војну дужност и стварају удружења, публикујући револуцаонарне памфлете. Покрет се шири мећу радничким масама. У Килу су власти употребиле против демонстраната митраљезе и 4 топа. У Хамбургу пешадија није хтела да употреби силу против демонстраната те је морало бити хитно дозвана коњица из Мекленбурга. У Хановеру војска се братимила са демонстрантима, а у Тирингу су и жене морале да одговарају пред војним судом. Амстердам, 16 окт. '»Белгаш.е Тагеблапш пише да је у Остенде избила побуна. Стрељано је 30 морнара. Морнари одбијају да се укрцају на сумарене. Цирих, 1б октобра Рудолф Гладпелдер, немачки марински поручник, који је учествовао у побуни у Вилхелмсхафену, успео је да побегне у Швајцарску. Ту је кзјавио дописнику њујоршког листа »Евнинг Сана«, да је побуна избила 31. августа и да је трајала до поноћи. Посада са 25 ратних лађа — око 12.000 људи — рааоружала је адмирала и 50 офицнра, затим је запалила касарне, хангаре Цепелина и докове; динамитом је уништила 5 лађа, које су биле у грађењу и све грпђе у пристаништу. Касно у ноћ, по доласку јаких одреда пешадије, побуна је била угушена у крви. Побуњеници су били, у правом смислу речи, кошени митраљеском ватром, и многи су од ових, који нису успели, да се одмах повуку на своје лађе, убијени или рањени. ЧЕСИ П0БЕБУЈУ (Од нашег нарочитог дописника).

лу, где су га дочекали општински одборници у име становништва кварта Храдчинског.Непрегледна маса народа певела је пред вилом националне песме, а затим се у мањим групама упутила певајући према народном позоришту и у Фердинанд штрасе, где је, касно у ноћ, навалила војска и растерала народ.

Пошто до сада других извештаја нема, то се мисли, да су Бугари били присиљени да напусте она села у долини Струме, која су Енглези били евакуисали прошлог јуна због маларије. У последње време ту су се водиле јаче борбе.

ЗВЕЗДИЦЕ I Обично трговци зато об' јављују да имају ову или ј ону робу да би је продали и да би купци дошли. А један наш магацин гледа да огласима наговори публику да до%е први пут тек онда, кад он распрода робу. Али се бар теку пријатељи. Гаргантуа ПР0ГЛАС П8ЉДЦИМА

Америке, да истраје до потпуне победе. Овом приликом је лорд Сесил најкатегоричније оповргао све гласове, које се шире о неким тобожњим тајним преговорима о миру преко Ватикана.

У Прагу су биле тако велике манифестације у почаст Арамаржу, даје морала и војска интервенисати. Најпопуларнијичешки народни посланик, првак чешке националне независности, јуче је по други пут дошао у чешку престоницу; на станици су га чекале десетине хиљада народа. Сва политичка друштва пожурила су на станицу, да га поздраве. У ходницима станице поздравили су га добродошлицом народни посланици и представници младочешке сгранке и чланови чешког народног позоришта. Изасланство жена поклонило М У Ј е букете цве-ћа. Крамарж је био јако дирнут и заблагодарио је свима обративши се председнику ексекутивног одбора младочешке странке потсетио га на онај дан, кад је морао

Цирих, 4 октобранапустити 11раг и да иде у затвор. »Кад је воз изашао из ове станице — рекао је он — било ми Је забрањено да гледам кроз прозор. Па ипак ја нисам отишао одавде малодушан већ јак и свестан да ке се вратити срећнији дани, када ће се обистинити нада у бољу будућност. Ова нада није била лажна, и, ако је наша нација | свесна онога што тре- • ба радити и ако устраје и даље на путу ка свом ј циљу, ми ћемо Божјом помоћу и д о ћ и д о њега.« Кад је после говора Крамарж ушао у кола, маса народа Је испрегла коње и вукла је кола све до хотела. Крамарж је после тога био присиљен да поново, са балкона хотела говори народу. Мало доцније отишао је Крамарж у своју ви-

Чикаго, 15 окт. Управа Централног Пољског Комитета у Америин упутила је овај проглас америчким Пољацима: * Пољаци, Провиђење је хтело, да се на дан стогодишњице смрти Кошћушкове образује пољска народна војсха на континенту где се овај храбро борио за слободу. Франауска је дала жавот тој војсци и понудила јој своју помоћ и заштцту. Француска не тражи жртве у крви Пољака; она, и без наше скромне помоћи, располаже са преко пет милиона бораца који се сада боре за њену одбрану. Француска, која је на челу цивилизације и која је као и Пољска била често бранилац потлачених, заинтересована је за оно, за шта су и сва људи који воле слободу, за ову борбу светлости против мрака, права против насиља. Велики и мали народи већ су ангажовани у овој борби, а и Сједињене државе су се придружиле Француској и њеним Савезницима. Срамота би било када се не би и пољски народ придружио овом узвишеном са везу бранилаца човечанства.«

ПРУСКИ ЛАНДТАГ Цирих, 16 окт. Поновно је отворен пруски Ландтаг. Седнице ће бити врло интересантне, пошто ће се расправљати о изборној реформи. Седнице је отворио председник Шверин и укратко се осврнуо на војничку ситуацију на разним фронтовпма. Затим је додао, да се непријатељи Немачке једино надају у то, да ће Немачку, и поред свих њених успеха на бојном пољу, срушити унутрашње борбе. »Али, каже он, и поред немилих појава од прошле недеље, и та ће им нада пропасти*.

ЈЕДАН ВАЖАН Г0В0Р

Лондон, 1б окт. У енглеском парламенту поднесено је неколико интерпелација, из којих се јасно види рђав пријем, на који је Папина нота о миру наишла у енглеском на роду, који је сав саста вљен од англиканаца и протестаната. Овом је приликом Роберт Се сил изјавио, да су Северне Сједињене Државе послале свој одговор на Папину ноту без претходног договора са силама из Споразума, што најбоље показује чврсту вољу

НЕУСПЕЛА ИНТРНГА Берн, 16 окт. У Бечу се сматра, да јв прошао рок, који је Чернин поставио Споразуму, да отпочне преговоре о миру. Према *Бечком Кореспонденц Биро-у ,* аустријски листови пишу, да је иза последњих изјава лојда Џорџа, Аскита и Рибо а пацифистичка акција Централних Сила привремено немогућна. Тиме, што Споразум није прихватио понуду о миру, настале су — додаје званична агенција — такве прилике, гбог којих је Чернин предвидео ревизшу циљева рата. Дакле, Аустрија се враћа на програм о миру са анексијама, са исправком свих граница и са ратном оштетом.

ППБЕДА НА ЕНИ Лондон, 16 окт. ,,Мориинг Пост“, говоргћи о битка код канала Ене, каже да је ова битка најважнија у 1917, јер је пораз који је непријатељ ту претраео, врло озбиљан. Дописник „Тајиса" пише: „Никада још ни једна вој* ска није била тако опкољена, као сада немачка војска на југу Ене. Никада још немачка војска није била тако тучена као данас. Французи врше нове нападе и осеајају све објективе.

Б0РБЕ > МАЋЕДОНИЈИ Цирих, 16. окт. Немачки извештај са маћедонскогфронтајавља, да су Бугари напустили неколико села, које су заузеле енглеске трупе. Бугари у своме извештају ограничили су се да јаве само то, да је у последње време настала интензивнија пешачка борба у д о л и н и Струме.

Југословенска Кавцеларија у Америци у последње време живо ради на једној јакој ор ганизацији својих повереника. До сада је изабрано преко 320 лица Срба, Хрвата и Словенаца у 180 разних места, у 28 разних држава Америч ке Уније. Ова организација није још ни издалека потпуна. Већина ових повереника дала се одмах на посао, и већ је стекла великих заслуга за вашу народну ствар у Америци. Повереници су примили упуства, према којима су дужни у свако доба да буду на услузи федералним властима, када се ове обрате; да извештавају Југословенску Канцеларију с времена на време о приликама и потребама нашега народа. Целокушм југословенска

шгампа, радећи на узвишеној ствари нашој и наших великих савезника, пропагнра свим силама у народу уписивање амрричког »Зајма Слободе«. Само „Заједница 11 уписала је бонова за 100.000 долара. „Заједнмца" је добротворно хрватско друштво са 45.С00 чланова, 500 подружина у 45 држава. Југословенски Соколскн Савез у Америци настао је да скупи што већи број добровољаца. Тај покрет показује већ лепе успехе. До сада се уписало преко 200 сокола-добровољаца, од тога Словенаца и Хрвата је 158, Дваестак од ових добровољаца ступило је у америчку војску, а остали иду на срцски фроит. Југословенскм Соколскп Савез ставио је себи у задатак да прибира добрсцољцг пр-