Народ

ВГ

-.ГДДЛПАХ Рукопјгси се ие вра^ају. Огласи и бслегаке иаплгЛују се по погодби.

Рсдакција је у улицш Фрунковој 6р. 20.

Г.".**К* ЈГр«ХИСУ ДРАГ. С. ГОГИВ

1арод“ излази свакога даии по подие. Штаисш-рхјл се у Фрш?кивој улв ;н бр. 20. Вдкснак КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Берн, 24 окт. На првој седници хрватског Сибора дошло јс до бурних сцена. Ссљачки посланик Стјспан Радић узвикнуо је: »Једина рсзултат ма^арске политике може бити само да сви Мађари постану неверни цару. Ако се тако настави, ја Ф,у бити први који ЈхС узвикнути: ^Долс са Хабсбурзима!«

У том писмјЈ кажс: »Сазнали смо да околина бившега нраља продцжује своје јалоее напоре у ко ригт свога идола. Сада јс. наговорила два своја члана, доктора Попили и Хараламбоиулоса да до1>у у Л тину и органилујц атен тат на г. Венизелоса и на друге угледне чланове њгго■ ве странке. Влада једне пријатељске земље, којој су биле лознате све те ин -

ДВЕ ГОДИНЕ

»Пошао сам 19. октобра из Чачка... Јл 22. из Краљева... 24. из Крушевца... 25 из Лесков113 ... (( Као огромна проце сија, ишли су дуги низ°г.и народа путевима кроз клисуре на јVI', брањени војском. Све је иошло; нема никога, ко је могао, да није употребио последњу сна гу. да не остане роб, а тежак бол свио се на срце онима, који нису могли по-ки. А кудн? По слутљи у изгнанство, по нади... ко зна ? У нашој Одисеји ке сзаки појединац бити активна личност. Тој^ бескрајна епопеја, уко јој сваки има засебне душевне покреге, засебне наде, оделиту храброст или слабосг а све сведено на дубоку одвратност према робовању, према непријатељу. Готово је неразумљиво, по психологији широких маса, каква је то спонтина дисциплина, која гони цео један народ да остави своје огњиште... Непријатељи, наши ваздашњи непријатељи су нам је створили. У најпоштеније зарађеној својој држави, Срби нису могли да живе слободпо од притиска јачега а још мање, да се развија)у, на што су имали права. И то нмје био притисак, кога осе"ћа држава, са нежнијим апаратом: најмањисрпски гра-ђанин га је осе■ћао и са тим осекањем порасла мујеи свест да се мора ослободити. Порасла до мере, да је српски народ два пуга славно и сјајно тукао аустријску војгку и да га најзад, и у нијтра гичнијим с а т и м а, та свест није напушгала, те је био }век гогов на све жртве, личне и опште. Га висока морална

идеја, која Србе покре1ле, не може се закопати. Она ке да никне увек и зато је она најбоља гарантија за нас, да наше потребе морати бити задовољене. Колико је нама помогао наш висок национални морал да будемо војници, који су добили признање у целом свегу, толико ће нас он и политички о ј ач а т и. А програм »е наш познат; увек је био најпростији а сад је и формулисан и учвршћен нашом борбом и борбом нашпх саплеменика под ту-ђином: јединство три иста народа са три разна имена. Ми не верујемо, већ ми знамо да -ћемо победити и да нам победа донети остварење нашег националног идеала. Требало је, истина, мимо свих искушења и тешких жртава, разбити и многе заблуде, аш се скоро све пребродило. Југословенека ДекларациЈа, Црногор ски одбор за уједињење, југословенске и чешке ЈЗорбе у Аустрији, то су победе националне идеје у нашем изгнанству. После две године изгнанства налазимо се у последњој периоди рата. Требало је времена и огромннх напора да се војнички надјача Немачка. Граница на том путу је већ прећена; није далеко време, кад ■ће нам трајан мир надокнадити све патње. А тога дана, на тај Васкрс: Просте наше жртве свеколике! КН1РИГЕ БЕЗ КРШ Атинз, 24 охт. Елефтерос Тчпос « примио је једно врло занимљи■ во писмо сд свог париског дошиники о интригама у ! Швајцарској.

триге, извесшила јс грчке влас.ти у Љвајцарској. које су одбиле да даду пасоше овим агентама. Не губе1\п наду они су покушали да се. провукц другим пуп/ем, али суи ту наишли на нову стражух. ЗВЕЗДИЦЕ Ово је једна од сјајии јих: Видео сам да наши вој ници добијају од куке фо ; тографије дамаке стоке... Гаргантуа 1ттиЖ" Цирих, 24 окг. Оставка м а ћ а р с к о г министра правде Гречака решена 1е. Садашњи министар изборне реформе Важоњи, који је желео то место, победио је у деобоју против Пречака,иускоро4е посгати министар правде. Свој пројекат о изборним реформама изложиТе кроз кратко вре ме у Рајхсрату. »Минхснер Најесте Нахрихтен« кажу, да министар председник, Векерле, преговара са графом Тисом о вотирању провизорног буџета. Граф Тиса је изјавио да ћс странка рада гласати за буџет за четири месеца, али само под условом да Векерле предузме енергичне мере противзлоупотреба власти у унутрашњости. ВШОНШ ВЛАСТ ЈТонвон, 24 окт. »Тајмс* има ово саопгатсае из Нзу-Јорка: »За време док Конгрес неће бати на окупу, председник Сједигаених Држава, Вилзон ће вршвти функције великог ратног диктатора. Он је сада не само врховна коиандант војске и ф ште, него и целокупне земаљске индустрије. Он је диктатор производње псделе и потротље средстава за исхрану; диктатор тргОвач ке пловид^е у унутрашњости, псделе и потрошње угља. Он има пупо овлашћење да одобрава зајмове Америке Сав.пзницдна. Никада у светслој исторћји један чзвек није имзо у својчм рукама тпиру и већу втаст од ове. којом сада располаже предсгдник Вилзон«. ИТТЈА И СРБИЈА Милано, 24 окт. Специјални изасланик »Секола« телеграфише из Солуна: Председниксрпске владе вратио се на Крф са министрима, који се још нису стално настанили у Солуну. Верује се, међутим, да ће они доћи у Солун до краја октобра, јер су станови всћ узети под закуп. Једна личност из дипломатског снета изјавила је дописнику »Се кола«: »У разговорима, којс ,је г. Пашић имао са вашим државницима није било речи о изменама споразума, који постоје изме-ђу Италије и Споразумних Сила сједнестране и српске владе и југословенске делегације с друге. Ипак се, у разговорима који су били у врло пријатељском тону, дошло до закључка, да је између Италије и Србије могућан споразум, али се признало да сада реч припада само војним операцијама и да треба видети војничке резултате пре но што се до-

-ђе до дефинитивних закључака. Могу кам додати, да је г. Папигћ, по повратку у Солуи, донео уверење, да је Италија несаломљива у вољи да води рат до победе.« ЧШШШњГ Ахстердам, 24 окт. >' једној депеши, коју је послао немачкој Трговачкој Коморм, иаршал Хзнденбург каже: »Немачка је постала велика снла цомоћу своје ипдусгрије 11 трговнне. Завист Кнглеске запорила мам је врата међуиародпе тјјговинс и метнула наи је мач у руке; али ће она сада осетити и.егову смртоносну огптрицу.« ЈАСАН УСПЕХ Парнз, 24-окт. Писац који се крије под псеудони.мом Псртинакс, узевши у одбрану француску дипломатију, у »Еко де Пари« од напада у Скупштини, прави поре'ђење између 1914 године и 1917. Кад је цар Н’икола II. 21. јула 1914. скупио двор и посланике савезничких сила »било их је на броју двојица: француски амбасадор и српски министар; данас пак, усличним церемонијама, наша алијанција броји, на место две главе, више од дванаест.«

ТАДИЈА КОШЋУШКО

Око стотину Пол,акв, на челу којцх је била нарочита делегација из Варшаве, коју су престављали лодскп епаскоп, профтсор Ковалски и бившв члан Думе Лемаики, ирославили су свечано у Со леру, у Швајцарској, стогодпшшпцу кошКушкозе смрти. После свечане службе у цркви Св. Урсуле, свечари су посетили музеј, арсеиал и дом Кошкушков, где с? чувају реликвије највеКег јунака пољског. Свечаност је завршена посетом Кошћушковог грооа, која је окићен многим венцима. Чадија КошКушко ро!уен је 1746. у старој пољској републвци. Он 1 ода порекло од једне племпћске породицг,чији су преца бзлп Рутенц ц Пол,аци, вере правос шине п католичке. Један је од њих припадао чак Калвннској црква. Овако се *а објаснпта и његова подјгдчака љубап прем» свам његовим сунвроднпц ша, синовима пољске републнке, ма које вере они бвл* и ма којој ра:и они прапаладн.- Кад је стигла вест о устаи ку амерпчккх колокија, Кошћушко је међу првима 1776. чзк и пре Лафајета, понудио своју мншкпу и дуго сс борво за слободу Американаца. Онда је слооодна Пољска бранала запад од варвара; данас ће синови псте те Пољске бранитн народе од деспотизма. Блудећи вптези слободе пролиће сад* своју крв у одбрани права Американаца, Фрачцуза, Италијана, Срба Белгијанаца и Румуна од њнховнх угњетача. Кошћушко је тај који је првк прокламовао Пољацима: »Слободу, др.кажну целвну и независтост.« Он је тај који је бцатски рекао Финцвма, Летнма, Ру тенима и свнма народима у оквиру иољске републике: »Пољска неће решавати о вашој судбииибез вас; Већ ће »на прво нилатп на који пачни да оснује Еашу срећу«. Првн у "вропц, Кошћушко је о»п* речилта иеговорпо Модерки принцвп гфавч народа да сами управљају својом судбвном. ВСошкугау.ђ јг до смртм ос-