Народ

РукоД®:1:л с,к ке вра^ају.

ОГ и ј ипи

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штакпаржј« сг »алавв у ковој уквда 6р. 20.

Власннк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Огласи и белешке ка пла^уј^г се по ппгпаби..

Рг-дакц.ија )(' V у 1 иц« Франковој бр. 20.

Г '14ВНВ урекнек ДРАГ. С. ГОГИЋ

Цирих, 25 октобра Иангерманистички лист »ЛаЈпцигср Најеств Нихрихтен « констатујс да се иомиловани Крамарж није ни најмање измснио; он је увек стари окоргли велеиз дајник. Планови Чеха и сада, као и пре, уперени су против Немачке, и постоји озбиљна опасност да чешко пптање не постане средље европско питање. ПРЕОКРЕТ

Ако теза изгледа извештала, истина никада није. Кад су Немци почели рат прогив Сноразума, Савезници су га прихватили: не зато што су рат желели и тражили, не зато што су Немачку хтели да униште, не зато што су га припремали, всћ зато што су се бранили. Пристанак на рат био је поносан и достојанствен: све се ућутало, свака политичка борба се притајила, све је упу-ћено на једну страну, на одбрану на бојном пољу. У Немачкој је тада настао био делиријум од обести. Култ силе опио је све, сви су се заиосили само хунским подвизима, брзим освајањем, потчињавањем света. И тамо није било никаквог унутрашњег политичког покрета јер су сви били фасцинирани сјајем немачког оружја. Тако се за две године једнако чула лупа оружја и грмљава топова ; речи није било, договор нико није тражио. Немци због тога што су мислили да 'ће им оружје бити кориснше а Савезници због тога, што су примили и почели један начин објашњавања и достојан^твено нису хтели да га мењају, решени да воде рат до краја, како га доцније не би било. Звек оружја почео се смањивати. Кад је пропао последњи немачки покушај на Вердену, настао је дефанзиван немачки положај, па ни у њему се Немци нису могли дуго задржати. Убрзо су Французи и Енглези разорили немачку утврђену линију и ослободилизнатан део француске територије. Тада Немци, са ограниченим расуђивањем, почеше да сматрају да су пролили доста крви р починили доста не-

среће и понудише мир. Знамо како је та понуда примљена: са истом поноситошћу и решеношћу као и објава рата. На заморену звер се гледало истим очима, као раније на побеснелу. Од мира нема ништа, од њега не■ће бити ништа, док звер живи. Да ли су у Немачкој одједном постали свесни све опасности, коју за њих значи овај хладан енглески поглед, или нису, не може се тачно знати, али је сигурно да су најпре скривено и збуњено, па отворено и све јасније почели да мисле о свом положају, да дижу глас против онога, што им је била религија. Министарске кризе, дсбате у Рајхстагу, бура рсчипоклопилаје рику топова на Ипру и на Ени. Саветује се о миру, само питање о миру одлучује све дога-ћаје. Бетман Аолвег и Михаелис нису могли мир да прона ђу, сад ће се то исто тражити и од Хертлинга. То је њихово несумњиво право. Али, ван тежње за миром, Немачка гледа, да сав свој вашар пренесе и на друге: да се и код Савезника почне унутрашњи разговор о миру. И слика се добија оваква: У немачком посланству у Берну више стотина »секретара«, уз шпијунирање, врше неуморну пропаганду за мир, ослањајући се на главни штаб у коме су Бетман Холвег, Билов и други, који крстаре по Швајцарској. Идеју о миру требало је пошто пото убацити у унутрашњу политику Савезничких земаља. На све те смутње и тајне понуде, Савезници су отворено одговорили у својим парламентима, и по томе се може судити, колико је далеко свака опасност

од преврсменог мира. Немачка је баш постигла обрнут резултат својом тајном акцијом, она је допринела да се манифестује код Савезника иста решеност за борбу до краја, каква је постојала у току целог рата. Нема сумње, да ће Немачка, по пропасти досадашњих метода, тражити какав нов метод да се се приближи циљу. Али подједнако нема сумње и да ће сва будућа срсства бити исте судбине, као и досадашња, јер су немачке намере једном за свагда равголи-ћене. Само дефинитивном војничком победом доћи 'ће се до трајног и сигурног мира. ЗВЕЗДИЦЕ Из Престоне Бсседе бугарског кра.ка : »Смрт моје љубл>ене су• пруге краљице Влеопорб бацила је у тугу мсне, мој дом и цсо бугарски народ«... У Адреси је, даклс, излишно изјавлчњати му саучеихће. Гаргантуа ПУТ АЛБЕРТА ТОМЕ Женева, 25 окт. Г. Ллберт Тома, бнвши министар наоружаша, прпспео је у суботу у Женеву. После подне присуствовао је банкету, на коме су биле кантовске власти и коизули савезничких сила. У вече, у »Викторијн Хал«, г. АлОерт Тома рекао је, у једном говору, да су организована синдикалиа удружеља за мир, који би се оснавао на праву и правди. Дворана, која је била дупке пуна, приредила је дуге овације бмвшем француском мннистру. СКУПО НАПРЕДОВАЊЕ Жепева, 2о окт. Листови јављаЈу, да су аустронемачке трупе претрпеле на италијанском фронту врло озби.ше губитке. Читава одсљења јегера, састаољена од најбољих елрмената, десеткована су. ХЕРТЛИКГОВ ПРОГРАМ Берн, 25 окт. Разговорн између новога канцелара и шефова странака отпочели су и настављају се. Званичан извештај каже: Програм новога кавцелара јесте 1 јединство у унутрашаим по- литичким питаљииа; поверење' и содидарност у спољним по латичкнм пнтааима. »Бернер Тагвахт« пише, да Кајзер није конферисао са

шефзвима парламента пре по стављаша новога канпелара, што значп да је био пон уплнвом војних шефоЕЗ. ВЕНИЗЕЈ10С У РИМУ Атина, 25 окт. У разговору са г. Орландом, председником минвстарствл, и са г. Сонином, министром сиољних послова, Венизелос се дотакао нерешених питаља између Нталнје и Грчке. Погато су измењалп своје погледе ова три политичара потпуио су се сложила у првим основама срдачног пријатељства између обеју земаља. Г. Венизелос је отпутовао из 1’има задовољан. МЕШКА ПОЛИТИКА Цирих, 25. окт. Чешки пародни иосланик Расин, којега су аустријске власти осудиле лбог велеи.тдаје сада је опшгом амнестијом помилован и пуштен на слободу. Он пишс у »Народни лис.ти« о чешким политичким циљевима. Он иајпре истиче како ништа друго није могло боље одредити положај Чеха, као Немачка агитација за стварање »Мител—Европе» Преко Аустроугарске и Бугарске требала је Немачка триумфално да дође до Персијског залива, преко Цариграда и Багдада. »Ово је тај идеал, који је немачки народ

У Француској постоје три врсте вароши: вароши игзван борбене линије, као Ремс, Арас и Верден; вароши у веиосредној блвзини фронта: Бар ле Дик, Шалон и Делкрек; и вароши далеко од ратне опасности. Вароши Ремс, Арис и Верден заслужиле су да вечито живе у успоменама људи због велике смрти своје. Њихове посестриме су у непосредиој близини Немаца, и они их туку кад год им на ум падне, као да су дезане за колац. Међу шима је највеКа кученнца Денкерк. Она је испунила сву машту непријатељеву, која је не оставља иа миру ни са копна, нн са мора, ни са неба. Нарочито кобан за љу био је сеитембар. Аероплвгш »Гота« имају само да пређу пут од 50 кклоиетара па да је муче. Готово иечујно долећу они п[)еко мора. Жртва је и суваше близу њиховпх ангара. Нарочито када су псгодне ноћи они учестају своје шетље.

-поставио себи као циљ у овоме рату — наетавља Расин у свом чланку, који јс цензура немилосрдно искасапила. Права немачка намера позната је сада целоме свету, јер су је Немци још у почетку рата, опијени уверењем V сигурну победу, открили спремањем ван уставних закона и планом Мител—Европе. Сада би хтели да прикажу да то није њихов циљ, али је касно. Политика Чеха има само један пут, а тај је води право ка потпуној независности целог чсшко словачког народа«. РУМУНСКО ПРНЗНДЊЕ Женева, 25 окт. Новодом ((дликовања српских офпцира и војника од стране румупског краља »Ендепанданс Румен« донела је један чланак, под иасловои »Лавови« у коие са пуно гоплвх речи говори о прзој гру пи одликованих српских официра. Чланак се завршава речима: »Легендарна хероја, српски лавови, безгранично дввл>ен.е, призваље и љубав целог једног братског народа, ва који вајете своју крв, окружује вас као невидљивн обмотач. Нека вас она штнти у свима борбама, да бц вам, кад се рат сврши, овај народ могао доказати, на иачин до-

Али Денкерк доле ипак живи. Да видимо како. Окна су сва разбијева. Њих не заме,к>ују новпма, јер би прве идуће ноћп н она била разбнјена. На њпхова честа прикуцавају са даске. Незгодно је само што још нвје пронађено проввдно дрво. Ништа више не одваја излоге од улица. Пролазећи поред н>их можете видети шешвре и ципеле, а можете се и рукама уверити о нлгховој каквоћи. Гостионичари и берберн услужују вас под ведрим небом. Све су фасаде на кућама, цркви и стражари пспуцале. Црква и стражара задобиле су своје ране од једпог упаљеног аутомобила. Шваба верује да је то н>ггово дело и одушевљава се овом пвљеввљом. Становници нетубе приеуство духа, угледали су се на свота општинског ирецсекинка, Терквема. Они се вајвКше радују киши и ве* тру. јер зПају да их у те дане нико неће узиемиравати те могу спават^ ка ниру.

стојан вас и н>ега, и своје днкљен>е, и своје признаше и своју љубав!«