Народ

БР. М 1 |ј М ^-|Ц^М ЕРОЈ 10 ДЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штчмпкрија се кллави у Фрам ковој улииа 6р. 20.

Власннк КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

ГОЈИША г-' , Рукопжси се не вра-ћају. Огласи н бслешке папла-ћују се по погодби.

Рсдакција је у улнцж Франковој бр. 20.

Главнн Јгредкнк ДРАГ. С. ГОГИЋ

СТРИБНИ II ПАВИШИТ. Берн, 26 окт. .V пустријском ('абору немачки посланик Лукш упутио је Пољаццма врло уврсдљиве замерке. Немачки падикал Крој окренуо се против Чеха, узвикнувиги: »То су ваиш во ! ници, који дижу руке у вис, да се кукавички предаду /« Чешки посланик Стрибни одвратио му је: »Оци су учинили како треба ; тоја овде најотвореније изјављујем !« (Јва рсчеиица изазвала је праву буру међу Нсмцима. После тога је српски посланик Павитик разлагао своју дугу интерпелацију, ц којој протестује против свирепости и злочина. који се врше над Србима у Далмацији и у Босни. Он је у исти мах изнео страшну слику о патн>ама, које трпе иесрекни српски цивили, интернирани. Говорник је изјавио да је глад толико велика, да чиновници у поштама грабе све пакете, у којима има што за јело. Из Хрватске се не може добити ништа, јер је отуда забрањен сваки извоз, како би се све слало у НеМачку. Најзад Павшиик тражи је дну комисију од 25 чланова парламента, којп •ће на месту моћи видети и разумети праву ситуацију. Ншзад је посланик Корошец, шеф словсначкс стран ке, дирсктно наговестио победу Споразума: »Лко влада, рекао је он, не пожури да нам да задовољења стварањем слободне (угословенске државе, пипгање 'ке бити изнесено на рсшење. на један форум изван монархијег. Корошец је додао да Аустрија експлоатишс словенске земље као удаљене колоније и да ке Словени умети да сс уједине за борбу свим својим оружјем против је дне владе, која за њих преставља непријатеља. Због изјаве посланика Стрибни, бсчки листови су још исто вече жучно напали Чехе, дражсћи становништво, да на улици линчује чешке посланикс а нарочито Стрибног и доктора Странског.

За време дискусшео: кредитима г. Ноел Бекетон позвао је Балфура да да једну изјаву о политици, с обзиром на унутрашње промене у Аустрији и Турској као и изјаву о Бугарској. Г. Балфур признаје да се у Мађарској покушавају неке измене у демократском смнслу, али он апсолутно одбија, да ма шта ивјави на тим претпоставкама. Сви ми желимо да видимо да се роди нова Европа, која -ће што пре•бити слободна Европа, Европа у којој неће остати никакве клице за будуће сукобе, кош би наступили због неиспуњених националних аспирација. Балфур није расположен да иде ни најмање даље од онога, што је ве-ћ рекао о томе, које су енглеске наде и жеље. »Г. Бекстон је изравио жељу, рекао је Балфур, да се према Бугарској има обзира. Сви ми желимо да Бугарска изађе из овог рата без повода за незадовољство, пошто је незадорољство узрок за нове

ратове. Али има и других народа, за које би ми, са истих разлога, желели да изаћу из овог рата без незадовољства: има Србија и Румунија.« 1 Г. Балфур би бескрајно желео, кад би балканске државе, после рата, могле да живе пријатељски ме-ђу собом и да образују једну снагу изме-ђу себе за обрану против сва ког спољног напада. Он је срећан, што види, да су три балканске земље, које ратују уз Савезнике, тесно везане мећу собом врло лојалним везама. Цео свет жели да Бугарска после рата нема никаквог повода за љутњу, али за довољење Бугарске не сме бити резултат издаје савезничких балканских држава које су све ставиле на страну Савезника и које су готове да се уз нас боре ДО краја. »Ове су државе наши савезници, оне се храбро боре и чине велике жртве за заједничку ствар, у коју г. Бекстон има подједнако повере-

ња као и ја. Оне се боре на доброј странн и •— г. Бексон ће пристати — они се боре на страни светлости против. мрака. Треба, дакле, после рата, да цема разлога за незадовољство. Свака од балканских држава до смртије дављена под Турском ногом и, свака је од њих имала исте борбе за слободу и, не треба никад заборавити, уз помоћ Европе, изашла као победиоц из борбе, добила независност и аутономију. Све су оне показале готово сваком погледу, да су достојне те независности, јер су показаде напрсдак у сваком културном правцу. Али оне никада нису успеле да живе у узајамном миру и пријатељству. Ја сам срећан што могу да констатујем, да су оне, које су данас наши ^везници, најчвршће везане везама лојалности н прија тељства, не само према с и л а м а Споразума већ и мећу собом. Ја не поричем, да немам живље политичке жеље, већ да видим све те народе да буду истински пријатељи, кад треба да буду приЈатељи. Али ми још нисмо дошли до тачке, где би то могло да буде посао једне непосредне практичне политике. Ми смо у сред рата. У овом рату ми имамо Савезнике. Са тим савезницима ми смо везани свима лојалним везама. Дакле, ма колико ја желео да Бугарска пссте рата нема повода за незадовољство, ‘сатисфакцију у том погледу оне не може добити по цену напуштања оних, који су све жртвовали, да помогну ствар Савезника и који су готови да се, на нашој страни боре до краја«. ЗВЕЗДИЦЕ Две о Виљему: Када је Виљем II походио први пут Султана, један га јс цариградски лист у добродошлици назвао: ,,царским трговачким иутником." Турска полиција је забранила тај број, али је надимак остао. * * * 1НУ8. Кајзер је ишао у Витлејем. У пекини, у ко јој је Христос ро&н, састао је се ова/ антихрист

са Пазим пашом, тадашњим министом унутрашњих дсла, толико славним због покоља Јермена. Гаргантуа ВШ.ЊЕУБЕРЛИНУ Цирих, 26 окт. Иа главном војном и политичком савету, који је одржан у суботу у Берлину под председништвом Хиџденбурговим, присз т стводали су: генерал Лудендорф, већина чданова Царевинског Већа, нови канцелар, сви царевински и пруски министри. Циљјеовеконференције да се проучи политичка и војна ситуација, као и ревизија ратних циљева централних држава. Држи се да ће нови канцелар изјавити у Рајхстагу да је Немачка вољна да закључи мир, и том ће приликом изложити политички програм нове владе. РаЗМЕТЉШЦ Цирих, 26 окт. Иознато је иа је г. Ерцбергер, вођа немачких католика, недавно изјавио г. Бамбергеру ниректору германофилског ласта »Наје Цирихер Нахрихтен« да би му за закл,учење мира било довољно да четврт сата разговара са Лојдом 1,1орџом. ј Кад га је због тога напала I

немачка штамг.а он је нзјазио — како тврдн »Сиддајче Цајтунг< — у једној конференцаји странке центра у Улму »да су Енглези потпуно разумели његове алузије, које се одно.се на евентуални његов састаиак са њима и они су му га дали:« Он је додао да за сада треба ћутати о овом састанку. Као о свакој лажи. ПОМЕТЊА Берн, 26 окт. Огворена криза у пемачкој коалиција у Аустрији завршила се стварањем једне нове немачке странке. »Нова слободна Преса« јавља да је образована национално немачка странка, којој је програм: да на свима пољима брани немачке интересе, који су угрожени радом не немачких народности. Шефови ове странке су неколицина најистакнутијих Немаца у Рајсрахту. ИЗ БОГАТЕ ЗЕММ Цирих, 26. окт. У мађарском сабору Векерле је изјавио да је аустроугарска банка пустила до сад у цпркулацију за 15 мплијарди и 600 милиопа круна новчаница без покрића. Тим поводом пише и »Иова Слрбодна Преса -: »Кад је у јуну ове године министар финансија дао оставку није било емитовано впше ов 12 милијарки круна. За четири месеца, аустроугарска банка је, дакле, емитосала вкше од три ми.тијарде круна.«

У Т0Б0ЛСКУ

Сибир више ниј* онај стари, о коме су нам у детињству причали многе бајке. Он је.из основа преображен. Милирни емиграната подигли су нова села, екснлратисали бргате шуме и обделали пространа поља. Велака сибирска желегница непрестано је преносила стране путнике и трговце са једног краја на други. Трговина је из године у годину постајала све јача. Вароши су почеле да цветају: дизали су се споменици, гимназије, судови, позорншта; становништво је нагло расло, тако да је се за двадесет година у неким местима утростручнло. Омск, Томск и Иркуцк данас су велике вароши, у којима цвета трговина. Друге вароши, као на пример Нови Николајевск, који није постојао пре грађааа сибирске железнмце, изаикле су на обалама великих река. Политвчки изгнаници, којих има у Сибпру врло много, враћају се данас у Европу; док се, на против, Никола II са целом породицом настанио У љечу, и тако је одржао

реч, коју је дао СиОирцема цриликом прве посете као црестолонаследник, да ће их опет походити. Далеко од гцавие пруге и саобраћаја, у једној мирној вароши, настацила се царска породица. Окренуо се точак среће. Данас су Романови дошли на ред да упознају прогонство и сумор* ну сибирску зиму. Из Пелрограда води железничка пруга у Тоболск преко Вијатке, Перма и Екатерин бурга- На Тури и Гоболу постаје пут тежак и непријатан. Гомиле песка покривају обе реке. Ноћу се прекида пловидба. Лађа непрестано застајкује да купи кладе, које река носи у обиљу. У јулу се не може цутоватл због јакнх припека, а и непрактично је, јер у то доба великк пожари уништдвајугрдне шумеупределу Тоболска у пространству од преко сто киломегара. Дим је тада тако густ да је немогуће нешто видети око с-бе. Лађе спуштају котве и чекају да дуне ветар и растера облаке дима, како ба допро зрача* светдостн.