Народ

ПП. ■

^ ГОДПИАЈ^ Рукоа*- н не враћају.

ВРОЈ 10 ЛЕПТД

*»Н Јрод“ излази свакога дана по подне.

Штаипарија сс валаав у Франковој улица 6р. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛКТИЋ

СПТУП ГГГДТА -ЧОКТПГАР 1017. ГОјД.

Огла^ и и белешке паплаћују < е ао погодби.

Редакци а је у улацн Франковој 6р. 20.

Гт)мен«> ур«ЈП'.ак ДРАГ. С. ГОГИТ\

■=~ ,ЈТ ~='*~ ~ - ~ ~

ОсијекЕ Гпе Лондон, 28. окт. Званичан извештај гласи: »ћаше трупе заузеле су варош 1'азу 25. октобра. Турци се повлаче како азгледа ка Иади Сукереир, 22 миље североисточно од Газе. Задобили смо велики број заробљеника, али још нема тачнијил' података. Наши су авијатичари бомбирдовали непријатеља који се повлачи *. Варош Таза, са 15.000 становника, нала.ш се 80 километара далеко од Јерусалима. Ло Библији она је постојала пре Аврама. Наизме нично еу је освајали Арапи, Крсташи и Тимплисри. /аза је у рукама муслимина од крија 16. вска. ЕРЦБЕРГЕР

Шта хоће г. Ерцбер1 ер? Од његове уочљиве појаве у Рајхстагу, у јулу, овај посланик центра постао је лич ност, чија дела и поступци, а нарочито речи подједнако привлаче нашу пажњу, колико и пажњу његових земљака. Ми нећемо за сада тражити шта њега руководи, али кад се г. Ерцбергер разбаца, нешто има. Г. Ерцбергер, мутав већ толико време, опет је отворио уста. Свак се сећа његовог недавног сензационог интервјуа, у коме је он изјавио, како би он био у стању да чак дотле доведе ствари да одмах отпочну преговори о миру, кад би само неки сат био насамо са Лој дом Цорџом или Балфуром. Јуче г. Ерцбергер, у Улму, пред својим партијским пријатељима каже, да не жали за своје негдашње речи, пошто су његов позив разумели и он је добио жељени састанак, који је донео повољне резултате. — Тако је бар тврдио шгутгарски лист »Сиддајче Алгемајне Цајтунг«. Лист још додаје да је посланик центра обавестио своје слушаоце и о појединостима овога разговора али је додао да, у јавном интересу, треба ћутати о овој ствари. Готово исто време, кад су се појавили ови поверљиви разговори г. Ерцбергера са својим пријатељима из Улма изашао је и један нео бичан чланак у »Цирихер Најесте Нахрихтен« чи,е су везе са Ерцбергером доста познате. Тај лист је меланхолично констатова<? да ћс

питање о Алзасу и Лорену бити непремостива препрека за мир: Ни Немачка ни Француска неће хтети да уступе. И онда лист себе наго ни на размишл>ање: Не би ли било могуТно, под таквим околностима, кад би се спор изнео пред Папу, да о њему пресуди Свети Отац? »Цирихер Најесте Нахрихтен« извесно нису саме срочиле ову идеју з г чланку који није иотписан. Ако је ко инспирисао чланак, има много разлога да се поверује да је то учинио во^ђа католика; у сваком случају он није написан без знања и одобрења Ерцбергеровог. И онда се долази на питање, коју то игру он игра и ко су му парт нери. Чланак »Цирихер На јесте Нахрихтен« сам довољно наговештава у коме правцу ради Ерцбергер. А ван тога, немогућно је веровати, да између овог чланка и Ерцбергеровог причања у Улму нема никаквог односа : пре би се могло у свему видети припрсмање једног политичког маневра, који ■ће се ускоро показати. Тако ће се разумети и зашто је немачка влада, коју држи ве-ћина у Рајхстагу постала,више него икад, непомирљива у питању Алзаса и Лорена. Тако се тако^ђе може видети, на што су срачунате историје о неким мистериозним састанцима г. Ерцбергера. Искуство нас је наз т чило да не треба зане марити комбинације, чак и кад с.у детињасте. Зато је збиља тешко овде, поред осмеха, не констатовати и нека

факта, ко‘|.л су за нас озбиљна, к л о д о б а р знак. Г. Ерцбергер хо-ћена страну задоцнели деманти — мл и по цену највећих сензлција, да изазове што веГ.и разговор, ако не еамо о себи, а оно о себи и ми Р 3 \ Немачкој влади потребно је да се на сваки начин што више уноси идеја о миру на све стране и за тај посао елужи и вођа католика: Ерцбергер је један од немачких емисара, о ко јима говори и лорд Керзон. Само што је г. Ерцбергеру последњи мане вар донео срамоту, којој ее вероватно и надао, али не и ма какав резултат. Његова шапу та ња н и су с е н и где хтела да чују, анајмањеу |\нглеској. ВоЈза немачких католика игра, дакле, лажну игру, али не може да нађе партнера. Већ га сви знају. миниТтри официрјГ

Рим, 2Ј окт. Синоћ је железничка станица била дупке пуна света, кад су бисолати и Командини одлазили на фронт. Пикад до сада није маса наврвила у толи ком броју на станицу, као овом приликом нити тако била прожета патриотским осећањем. Маса је мирно и величансгвено ћ у т а л а. Али чим се упутио воз, којим су путовали министри официри наста ло је неописано клицање: Живела Италија! Из воза је Бисолати одговорио истим узви ком: Живела Италија ! То је био крик вере, одлучности и срчаности, који је Рим слао војсци. ЗБЕЗДИЦЕ Из прилично набијенос трамваја покушава да иза јје један дечко са неким ствирима у џаку. Кад је пробао да про1>с иорсд једног грчког господина, овај га удари по руци и гуриу натраг. На то устаде је дан наш поднаредник, зницима ре.чс дечку да си$е, а он му кроз прозор додаде џак. Слика није ретка, али код нас. А овде'}... Гаргантуа —" . | Ц|М||Ц

ПЛЕХАКСБ Н СОВЈЕТ ЛопцоИ, 27 окт. Вођа демократских социјалиста, Плсханов, доиоси у свом свом листу »Јгдкнству« нвз члаиака у којииа критикује инструкције, које је Совјет д*о Скобсљеву. Плехаиов тврди, да ове кн струкцаје нису нлод социјалдемократске странке веК анархвстичко синдикалне формуле, ; о)у је трећа Интгрнационпла редигоиала за спољну иолитику. АнализврајуКи поједннетачке овс инсгрукцаје, Плеханов долазв до закључка, да су озе инструкцвје нмвнималнн програа немачко 1 имзеријализма'. •Аутори инструкција« пише Плеканов — лутају између две формупе о .«иру, т. ј. између формуле м^ра »без анеЈ-сија и ошлета- и формуле мпра, коме је осков * право народа, да расаолажу сами својом судбином*. На несреку ова д]>уга формула не пркмељује се на никога другог већ ка РусиЈу и поједичебалканске на])оде, док ћутке прелази пЈ)вко Немачке. Тако на пример ова фор.му ла не помаље никако војводину Познаљ, а као доказ томе П"еханов нзводи говор Шајдеманов, који је категогорички одбио сваку помисао |0 политичкој еканципацији ■ пруске Пољске. 1Пго се тиче Босне инструкпије Совјета отраничују се само на то, да признају Босни аутономију, а ва не одргђују тачно, коие има политкчки да приплДне.

На исти начан и мсмачке ко)(онпје према овии инструкццјама неће цмата права да располажу својом судб.шом. По љима Иемачка би добила слободу мора, м сачувала Си и дал.е хегемонају у смислу нрограма Бер.шн - Багдад, док б» Русија изгубила Пољску, Литавску и приморске балтичке области. Плехаиов завршава закључком, да би иемачки империјалисте били задовољна кад би доживели да се приме ови услови мира, које су сзставили 1бихов-.1 противници Руси. КРЕДИТИ Г. ВЕ&ЕРЛЕ “ Цирих, 28 окт. Из Беча телеграфишу да ће се данас састатп шефовистранака у Рајхсрату, да дискулујупеколико важних цитања. После овог састатжа вкдеће се дзлп фон Сајдлер мсже рачунати на већвну за свој пројекат бууета и рат-их кредита У мађарском сабору јуче је била бурна дебага о чешко словачком питању. Г. Векерле је, у име сладе, осудао агитацију Чеха у Мађарској п њихову тежљу, да привуку ’ словачке земље. Никлда Ма; ђарска неће пристати натакву амаутацнју. Векерле је тоЗио већииу за свој; ралне кредате од девег милијарди али за чегира месеца а не за шест, за коллко је он тражио. Мзњпка, која је одбила кре, дите веома је јах а: За кредит је гласало 227 а проткв кре'дита <70 ххосланика.

ЈАПАНСКА МОБ

Програм минпстра марине 1913 за допуну јапанскс ф.то ле предвиђао је грађеае осам великих оклопљача типа о клопњаче ,,Фу Со“ од 300 0 тоаа; осам крстарица тппа ,,Конхо“ од 27.500 тона; шес наест крстарица за изввђање и 48 детроајера. Из ч сто еко шмских разлога задоваљиј ло се до данас грађељемтрију ! крстарица за борбу ткпа „Кон |го“ и трију дреднота типа I ,,Фу Со“: , Јамаширо“, „Изе" и ,,Хјуга“. Арсепали у Сазебу и Мајзуру, где су се раније вршиле само оправке, данас су ј с.габдевена свима погребама за грађење нових лађа. Само за седам месеца успело се да се у њима сагради десет детроајера од :00 до 1000 тона, што значи стеарно велпки успех. Осам другпх једрилииа налазе се у грађењу. Јапанска флота кма још велики број старих бродова, али још увек способних за службу. Послуга је сдлично сбучепа; њииа командују спрем нр шефови, који су већ далц

доказа о свој'ој спреми. Јапачска флота узима данас активног учешћа на страни савез 1 ЕЧче флоте у одржаваљу слободне циркулације по Вгликом Океану кштити ус.пешно транспорте која иду у Европу. Код Јапанаца постоји бој'нз обавеза за све без разликс од 17 до 40 године. Јапанска војска броји за <реме мгра 303.000 људи, а у случију рата могла би дати број од 1,600. оОО људи. Пешадија пма •80 нукова; сеаки пук по трц батаљона а батаљон по чстири чете. Че 1 ири пука служе за сгражу, четири су деташована у Кореју, а 72 служе за барбу. Це.локупна актвваа снага за време рата и-носвла би око 1,800.000 војника, кс и а командује дван: е т хиљ8да офлпира. Релативпо кољпца је сзнби-ја бројио због оскудице у коњима способигм за слу жбу. У време ш ра коњи цу образују ђ9 ео а;] она, који се за време рата моту попети на 171. Укуино дакле нма 21.000 коњаника. Јачдц^