Народ

ВРОЈ 10 Л Е П Т1

„Народ“ излази евакога дана по подне.

Штампарија се налазв у Фран коаој улицн 6р. 20.

Власник КРСТА л>. милвтит.

Гукопи и ее не вра^ћају. Огласи и белешке напла-ћују е ао погодби.

1’едакци а је у улицм Франковој ор. 20. Г’!авнп у;«*нв» ДРАГ. С. ГОГИТ*

На д1б|ов цтј Лондон, 29. окт. »Манчестер Г$ардиан< пише, да би лако могло докп до одашиљања неког енглеског војсково-ђе, због догађаја на италпјанском фронту. >Јер, вели овај лист, није довол,но да неко буде добар организатир, треба још, да се. зна на1ш и у целом политичко стра тегијском комплексу, ко : и рат ствара ■. »Манчестер Гвардијан « мисли, да би рат до сада ве/ћ бао добијен, да на ратним саветима није преовладала струја оних, који су заступалп борбу у Фландрија. Али, додаје он, у Брховној Команди одлучну су реч имали команданти појединих сектора, а на Ратним саветима Врховна Команда, те тако политичари нису могли одлучивати према приликама. Није било тетко предвидети, да ће Немачко. и ове године, као увек до сада, наиасти најслабијега сааезника. Стога у енглеску Врховну Команду треба увеспш такве људе, који неће ограничити сво » поглед само на бојиште у Фландрији, и од мора до Сен Кантена, већ џ на друге фронтове. ЗНАЧАЈНА ОДЛУКА. Петроград, 29 окт. Одбор за народну одбрану у Провизорној Скупштини, после владиног објашњења о стратегијској ситуацији на северном фронту, изгласао је ову резолуцију: »Како је влада решена да брани Петроград до краја, како влада сматра да може остати у престоници пошто она није у непосредној опасности, како влада предлаже да се сазове Народна Скупшгина у Петрограду, — то одбор одобрава ове владине одлуке и позива је да одмах упути народу проглас у томе смислу.« С 0 В Ј Е Т И

Упуства, које је Совјет дао Скобељеву за савезничку конференцију у Паризу, подјед нако су са незадовољством примљена и у Русији и код Савезника. Најбољи руски социјалистички теоретичар, Плеханов, осим опште и строге критике Совјетских услова за мир, још је и врло добро уочио сву несређеност у поглс-дима код оних, који су изра-ђивали те услове. И збиља никаквог реалног погледа нема на стварне односе у упуствима даним Скобељеву, те ке он једино моћи да испуни свој мандат, ако се тврдоглаво буде задржавао на формулисаним фразама, избегава ју-ћи сваку анализу и сваку логичну расправу, јер се у њима не бимогао држати. У Русији су условима Совјета незадовољни зато, што знају, да су они изра-ђени под најве-ћим утицајем максималиста. А за максимал зсте се довољно сазнало, да су стајали у вези са немачким социјалистима,

па чак и са управним круговима. Осим својих веза са непријатељем утврђена је и веза максималиста са реакционарним елементима. У том правцу сваки дан се добиЈа све више и више доказа. После скаидала са Дс хонским сад има још један доказ. Најекстремнији агитатор који је, свуда и на сваком месту, у име пролетаријата, проповедао рат данашњој влади, неки Слотников, био је, као што је утвр-ђено, некада сарадник реакционарних новина »Рускоје Знатија« и «Венстодина«, коЈе су биле у служби царизма и нарочито се одликовале пропагандом против Јевреја, изазивајући »погроме.« Према вестима из руских владииих кругова, »болшевики« спремају нове демонстраци је про тив владе. Влада је потпуно спремна на све догађаје и решенаједа енергично спречи сваки неред. Још се не може тачно да утврди, колики утицај имају »болшевики« на масе радника и војника, али

је сигурно, да непрестано губе терен. Према признању самог радничког комитета у Петрограду, они су изгу били сваки утицај на сељачки елеменат као и на вароши у провинцији. И код самих војника на фронту јавља се врло јака реакција против максималиста. На страни су Совјетски услови такође примљени неповољно, па се чак отворено устаје против њих. У једном од последњих бројева париски »Матен« пише: »Ми смо пре неки дан рекли да на конференцији у Паризу треба да говоре само акредитовани преставници влада и да се на њој дискутују сва питања, која се односс на рат, осим услова за мир. Тиме смо мислили на одлуку Совјета, који преко свог делегата мисли да диктује услове буду-ћег мира. »Услови Совјета су, у најмању руку чудни. Они прописују плебисцит за Алзас и Лорен, аутономију П о љ с к е, Литваније, летонских области, Добруце, плебисцит за италијанске областиу Аустрији, вра■ћање свих колонија Немачкој, неутрализацију мореуза, чак и Суеца и Ианамског канала, одрицање сваке ратне о штете, забрану економ ске блокаде после рата и опште разоружање. »Али на страну ове неусвојиме услове. Потребно је да се утврдимо да ова конференција нема облик неког савезничког конгреса, всћ простог договора. А затим ми Совјетског ; делегата не можемо да сматрамо као званичан орган. Совјет ни у колико није еманација руске владе и његов делегат г. Скобељев, према томе, нема никаквог мандата.« Ово је последњи покушај Совјета да узме за себе надлежности и правг .ладе. Подочеку на којијео.ај покушај Нчишјо, видм се да се више тако што неће допуштати а то -ће бити сада у толико лакше, кад већ постоји Провизорни Парламенат, на који се влада ослања. КЛЕШКСЗВ Параз, 2о окт. У • Ом Аншене« Клемансо баца један ноглед на оашту ситуацију а нарочвто на

италкјански положај. Он на лази на се што се догодило, није довело до в-лнких стратегнјских проиена ни у целвни ни у појединосгима. По њсговом мишљсау је елементарна формула у ра г ној веш тини, одступитп са намером да се поврати око што је изгубљв! о. Као пример за то он наво ди француско повлачене и додаје: »Убеђени смо да Италија неће у овом часу застати за својом браћом са Марне.< За помоћ Игалији, Клемансо каже: »Дужност је наша црема нама самнма, према великој ствари не?ависности народа, за коју проливамо потоке крва,да притекнемо, што мож:емо више у помоћ Италији, имајући увек на уму, да тиме бранимо свој фронт. Дужни смо да Италији ставимо на расположење све француске и британске снаге и ус луге.“ ВВЕЗДИЦЕЈуче једна Туркиња врло отмене спољашности води собом синчића. Дете је ба■ ло у потпуној униформи српског потпоручника.

Гаргантуа

Цирпх, 29. окт.

На недавном састанку графа Карољи са немачким министром спољних послова г. Калманом, Карољи га јг питао, да ли би било немогукно створити од Алзаса и Лорена независну државу, која ба одвајала Немачку од Француске и на тај начин, да ли би се могао створити један пуфер измећу те две силе. Том

приликом, граф Карољи је приметио да Немачка не р \ди добро, што је сувише непомирљива, јер би иначе тај губитак могла да накнади на другој страни. Фон Килман је протесто ■ вао и изјавио, да се такве идеје никада не могу остварити и да немачки народ никада не би на то при■ стао. Тај разговор граф Каро љи је изнео у маћарском социјалистичком ли сту » Непсава<, изјављујући у исти мах, да је Немачка предложила Аустрији, да учини сличне уступке Италији, али да не може објавити, шта му је, у том погледу, говорио фон Килман. Најзад Карољи уверава, да /е категорички изјавио, да је он непопустљиви противник пројекта о „МителКвропи“ и да је обсћао да ће, поводом разговора са Килманом, поднети интерпелацију у парламенту. Али, према последњим вестима из Пеште, граф Карољи ке одустати од ин терпелације, на молбу графа Чернина, који му је обекао да ке му дати сва потребна обавештења о тој ствари. СВЕДОК КЕРЕНСХИ Петроград, 29 окт. Анкетка комисија за Порниловљеву аферу саслушала је Керенског као сведока. Комисија га је питала, да ли су преговори измеЈзуЉвова и бившег генералисима били на захтев Керенског и да ли су воћени са његовим одобрењем. Керенски је одговорио потврдно.

22 агуста, 1914први пут је 20 миља на северу од залива цепелин прешао француске ли- Вимере. није у намери да баца бомбе. 17 марта Немци опет напаПослт га једне батерије обо- дају Кале. И поред густе магрила га је после петог метка. ле погсђена је катедрала, болКобан почетак! Други летјница Ламарк и два вагона II извршен је 26 децембра те класе на жељезничкој станици исте [одине. У 5 и по сати ј у којима су спавали механиу јутру један цепелин бацио чари. Убијено је осам лица, а је Н бомба на варош Нансз, | рањеко девет. од којих су поишула ква ј Нрћу, између 20 и 21 марлица. | та, си 1 урно да би наговестилн 22 фебр_ ра, 1У1Г> извршен делазак пролећа, цспел> ни врјс ншад на Кале у 4 сата и ше први пут лет тад Паричетвот. Лзбачсно је 6 пр; јИК- Ј Зч>м. Од јбзх четирг, успела тила са висине од '100 мета- ( су ва иродру вад варош само ра. Један од њих пао је на два. У један сат по поноћи жељезничку прЈгу код Ден-. избачено је на иредграђе Пакерка и убио б лпца. После ( раза оЗ бомбе, са 1600 кила неколико иаиа опет се креће ексалозим. Убијена је само цепелин на Кале али, приме : једна стартца и рањено седам ћгн на в| еме и гоњен нашим лица. топовима, нзгубио сс одлах у, 17. маја, у један сат по помагли, не избацив ни једну^ноћи, поход на Кале. Убијено бомбу. То је био цепелин Ј1.9, четири лвца, 13. октобра почији су остаци нађени доцннје кушао је један цегедвн да