Народ

Г,Р. 93, ■ — ‘акг —гегг-лг? ВРОЈ 10 ЛЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подие.

Штлмпарија сс налазв у ФранкоаоЈ улииа Ор. 20.

Влдсник крста л,. милктић тд--:-г- -.Г.евд-.. -■ -

СОЛУН. ПОНЕПЕЛ.ЛК 30' ОКТОГАР 1917. ГОД.

ГОД1П1А I.

Рукопж и се кс лра^ају. Огласи и белешке папла-ћују се по погодби.

Редакција је у уллгца Франковој бр. 20.

Гнгаив урввнвл ДРАГ. С. ГОГИТ&

ОДЛУКЕ КРУНСКОГ САВЕТА Цирих, 20 окт. Званичне новине ил Иерлина јављају, да је, на последњем Прунском Савету у Иерлину , решсно, да се аустријском цару Нарлу да тишула пољског краља , а Кајзеру шитула потентата Јштавске и Курландске. Галиција ке се додати Пољској и тако ке бити везана за Аустрију иерсоналном унијом. Бласт и одметник

У импозантном, отворсном разгопору о свему, што се у овом рату дога^ђа, најмо-ћнија сила о једноме 'ћути: Енглескаговори о немачким смутњама уИндији.енглески коминикеи, једи ни, помињу број својих заробљених војника у току битке, њени извештаји, без зазора, кажу број енглеских оборених аероплана, једном речи нема осетљкве тачке за светскога џина. Ма ипак има једна. То је тачка у којој је њена светска моћ. Крај све отворености, за коју је Енглеска способна са своје снаге, онаГ, нерадо и са уздржавањем, говори о раду на мору. И, чудно, радије поми ње све својс губитке на том бојном пољу, него што говори о својој надмоТности над непри јатељем. 11а зашто то? Зато што је она задовољна својим гоеподарством на мору. А шта је то господарство на мору? Ма колико да су компарације ризичне за су■ђење, ипак се једно поређење намеће само собом: У току рата, од почетка до данас, Британија је у положају свегске редовне власти намору. Нередовне прилике — а за Енглеску се рат једино тако може назвати — створиле су и за њу власт више или мање одмегника са којима се она бори. Досада је она једва узнемиравана од одметника а све већма и ве^ћма она их стеже својом потером. То су односи Енглеске и Немачке на мору, на три четвртине глоба. Па ипак понепгто се каже и сазна о мистериозној снази господара света. Пре неки дан дао је о британској поморској акцији неколико података први лордадмиралитета, сир Ериг

Еедс. Његова се изјава вишс тичс позитивног стварања за време рата, пошто се, по принципу, није хтео да осврће на губитке, ни своје ни непријатељске. Ево кеколико података из његовог говора у Доњем Дому. »У 1914. години тонажа енглеске флоте износила је два милиона и 400 хиљада тона.ЈДЛнас јс она ве-ћа за 71 од сто. У почетку рата било је 18 лађа за но стављање и купљење мина а данас тих лађа има 3.308. Маринска поеада је пре рага имала 146.000 Љ} г ди,а данас има 890000. У то се разуме и маринска авијатика, која је од 700 људи достигла цифру од 41.000. Само у септембру бачено је на непријатељске важне поморске и војиичке објекге 3.78(5 бомба, а у октобру још више. »Кад бих хгео да го ворим о раду британ ских сумарена, требало би ми вишс времена, него што смем да тражим од Парламента. Неустрашиме патроле наших сумарена, у најудаљенијим морима, за највећу су похвалу. Ми мало о њима слушамо, али имунитет наших обала најречитије говори о њиховом раду.с« На завршетку је сир Ерик Гедс рекао: »Ако дође дан, кад ће непријатељска ф л о т а дати британској флоти оно оно што она жели, ако прими бигку, ја не сумњам да ће британски морнар, и по стратегији и по личној храбрости очувати своје традиције, са којима се и он и наша земља поносе.« Немци ће се добро чувати да задовоље ову енглеску жељу. Али ће се зато, са те немачке немоћи, све ве!»ма и већма навлачити аад

главу немачке царевине један покривач опште оскудице и глади, који лаганије али теже и несре^ћније дави од свих загушљивих гаеова. ЗВЕЗДИЦВ Ако је вгровати немачким листовима, данис је у Немачкој најкораснија за нат : кра1,ц кирата за на мирнице. Код једног рентијера накено је. 800.000 ка рата зи разну робу. „Фосише Цајтунг“ каже, да је. овсј рентијер неки болесно хумнн човек, нека „добра немачка душа“, коЈа је од лопова куповала карше да поклања сиротињи, али суд није тако ми с чио. Гаргавтуа МАЂАРСКЕ ФИНАНСИЈЕ Женева, 30 окт. Аустријски Сабор отпочео је своје седнице другим читањем провизорног буџета и првим читањем закона о привременом кредиту од осам милијарди круна. Министар финансија изјавио је да ће се закључити и седми зајам. За покриће дефицита министар не крије да садашње фиекалне мере нису довољне и прсд видсо је, да -ће бити тражена знатна пове•ћања. ()н јс још пожелео да се створи тесна сарадња између владе и парламснта. Преставници рутенских посланика изјавили су, да ће они гласати против провизорног буџета, пошто влада жртвује рутенеко становништво Лољацима. Поводом једне интерпелације о томе, да се нарочито штеде на неким тачкама немачке трупе, министар народне одбране је изјавио да се према немачким трупама нема ни мало више обзира него према мађарским и да су нарочито на италијанском фронту немачке трупе вршиле своју дужност као и друге. СКРОМНА ВЗЈАВА Базел, 30 окт. За време дискус.ије. о провизорном буџету у Господској Ку1си, прсдседник аустријске владе Сајдлер јс изјавио: — Наши војнички успеси, као и други докази о нашој снази и отпорности, а у сравњењу са нашим цц -

љевима рата, који су тако мало игресивни, тако мало опасни за наше противнике и тико умерени, дају нам права да први изустимо реч »мир «. Што се тиче права, нико им га не. може спорити, али је зачудо, зашто га заснивају на војничким у спесима! КУЛТУРТРЕГЕРИМА Храстијавија, 30 окт. Познати иаучни всграживач мајор Ого Сведруп упутио је пемачком посланику у Христијанији ово писмо: »С оозирои на \шоге срам не постугше немачке марине према мојим земљацима, ја молим вашу екселенцију, да врати вашоЈ влади велики крст пруске круне, која ми вииге не треба. Додајем уз то своје протесте протмв дпвљачких принципа, које је званична Немачка усвојала и примењивала у овод! светском рату. "^алфТерТГдиац Рим, 30 окт. Министар војни генерал Алфиери послао је овај телеграм новом главном команданту, генсралу Диацу: »Дугогодишњем пријатељу и човеку, у коме сам увек видео највише грађанске и војничке особине, команданту 23. корпуса, који га је увек мудро и храбро водио како у срећним тако и у гешким тренуцима, шаљем свој поздрав и поздрав Италије, која чека и нада се«.

Доносимо депеше из тајие преппске, кој'у је водио бгвшг руски цар Никола II са Кајзером, а која није раније обЈ - ављена. Молде, 5. јула 1904. Његовом Императорском Велпчансгву! Руска лађа, која се издаје за крстарицу „Смолснск", насално је одузела једној лађи Норддајче Лојда поштанске пакете, у којима Ј‘е била преписка са Јапаном. Овај поступак, који је гажење међународног права, изазваће велико запрепашћеше и гњев у Немачкој, нарочито због пријатељства, које наша земља гаји пре.ма Русији. Бојазан је, да се то не поновв; то би нашкодило симпатијама Немачке према вашој земљи. — ВиЛи. Петерхоф, 7-VII 904 Његовом Императорском Велачанству! Берлин. Сажаљевдм за испад која је учинио »Смолснск« у с»о-

пготав спекулације Лондоп, 30 окт. Суд у Биглесцеду судио је пре неки дан Ј - едном трговцу са кромпмрима, кога је тужило 37 његових муштераја, да је продавао кромпир скупље од прописане цене. Он је осуђен да плати свакоме од тужилаца по 2500 франака, што 9е рећи укупно 92.503 франака. (Јсим тога он је осуђен на 5000 франака тјгошкова и по два месеца затвора за свату кривицу по ваогоб. НЕСТАКАК СОБЈЕТА Пероград, 30 окт. » Известша* јављају да савети делегата радника и војника преживљују тешку кризу. Од осам стотина организација Совјета, ко• лико их јс постало од почетка револуције, многе су потпуно нестале, друге. чостоје само на хартији а трејхе једва функционишу. Сви делегати из унутрашњости, који долазе у Петроград потвркују готово једнодушно, да утицај Совјс.та опада врло озбиљно. СВЕМОЋНН Цирих, 30. окт. Валтер Гец, професор универзитета у ЛаЈ‘пцигу, пише у листу »Хилфе«; »Н,:је посланик Ербергер човек, из чијих руку ми тражимомир. Само одХинденбурга ии ћемо примати сваки мар, који он хоће, па чак и рђав, ако је потребно. Не зато што Ерцбергер није частан чдвск, али он није личност, на коју народ може да обрати своЈ - е погледе«.

јој ревностп. Предузете су ] све мере ва се тахо што впше не понови. Јако би ме за брипуло, када би једна таква епизода помутала одличне односе кој‘и постоје између наших земаља. Ја сам повео са собом вашег ађутанга графа Ландсдорфа. Ваш Еилборшки пук показао се врло добро. Војницима сам рекао да су се показали достојни свота команданта. — Ника. Дрондхаји, 23 \'П-У04 Његоаом Императорском Велвчанству, Петерхоф Хамбуршка линија известила ме Ј‘е да је Једна руска крстарица узаптпла нгмачку лађу »Скандију«, и да је под управом руских офицнра и руских мрнара отпутовала у непознатом правцу. То је очигледна повреда међународног права и транвча гусарством. Крајае је време да се капетанима ових крстарпца вабране таква насиља, која би могла изазватц мсђународне компликацпје, — Вллп.

ВИЉЕМ И НИК0ЛА