Народ

Г.р. 34. К Г* 0 Ј 1(2 ДЕПТ 1

„Иарод** излази свакога дана по гтодие. Шшмппрм јц се н№п<иш у фрв)!ковој улииа бр. 20.

Влленкк КРСТА Л,. МИДЈВТИЋ

•СОЛЗ г Н, УТОРАУ 31. ОКТОПАР. 1047. ГОД.

ГОДННА Г. Рукопм< и се ке вра-ћзју. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакција је у улиди Фраиковој бр. 20.

Гтавна уредипк ДРАГ. С. ГОГИЋ

К0 СУ злочинци . Женева, 31 октобра И} Сарајсва јављају да је тамошњи војни суд донео пресуду и о трекој велеиздојничкој парници у току ове године. Судило се Радомиру Новиковику и осморици саучесника, који су сви оптужени као присталице ('рбије. Новаковик је осу1,ен на смрт а саучесници на робију између 4 и 10 година. П0 5Е Д А У ЗАГРЕЕУ Париз, 31 октобра Балканска Агснција јавља из Женеве: Општински избори у Загребу свршени су потпу ном победом српско-хрватске коалиције и Старчеви-ћанске странке, и ако су ранији избори, у којима су ове две групе победиле, били понииипени. Франкова странка, која је против југословенског програма , претрпела је пораз.

I. На седници привременог парламента држао је министар спољашних послова, г. Терешченко, велики го вор, у коме је одмах у почетку констатовао да у Русији питања спољашне политике стоје у тесној вези са питањима о одбрани земље и да се стога од државника у првоме реду тражи, да се држи резервисано и разборито, како не би противничкој дипломатији пружио средства и обавештења, којима би се она могла корисно да послужи. Исто је то изјавио отворено и слободно у своме скорашњем говору и сам немачки државни секретар за спољашње пос.лове, фон Килман. Таква обавештења могла би да одушеве једне и да обесхрабре друге, а земљу би чак могла да стану и људских жртава. Затим јс руски минисгар рекао, да спољашња полигика и народна одбрана имају још заједничког, што обе почивају на истом осе-ћању љубави према отаџбини. Зато ће он говорити о политици сасвим стварно и подробно и то са гледишта практичних државних интореса. 11рема томе, главна мисао од које ваља по"ћи, је сасвим проста и она гласи: да се руска спољашња политика треба да инспирише добро схва-ћеним интересима земље. Ти јој цнтереси императивно

налажу да се не држи усамљено и показују јој, да њено пристајање уз Силе, уз које се она сада налази, погпуно одговара и њеним интересима, као и интересима њених Савезника. Ако је данас у Русији, као у Осталом и у целом свету, жеља за миром постала општа, ипак »нико у Русији не би прихватмо мир, који би значио понижење за земљу или који би се косио са њеним животним интересима.« (Живо одобравање у центру и на десници). Такав би мир био огромна заблуда и историја би проклела и осудила оне, који би га закључили, јер би се тиме за дуги број година одложио триумф демократскихпринципа. Сем тога, такав би мир убрзо имао за своју последицу поновно избијање рата. Тим се духом за последњих неколико м е с е ц а инспирисала спољашња политика у Русији, где је, после постигнутог споразума измећу разних представничких елемената руског народа, б и л а главна дужност да се утврди и оствари програм, који одговара интересима земље, а који би ипак био довољно сталан и омогућио даљи миран рад. Ни у једној другој области омашке и погрешке немају толиких последица као у спољашњој политици. Будући историчари руске револуције, наставио је Терешчснко, чуди-ће се када виде како је за време њених

првих месеца онај човек, који је стајао на челу мипистарства војног и желео успехе у војсци, потписао читав низ докумената, који су били толико значајни по њега и по Русију, и то у исто време, када се на челу министарства спољашних послова налазио онај човек, који је више него сви остали гра^ани ове земље мислио на Велику Руеију. Русија је онда била ближе закључењу сепаратног мира него икада иначе. Ја то отворено тврдим, јер када сам средином маја постао министар, имао сам да се борим са струјом, која је била сасвим противна правим интересима нашс Отаџбинс, гурајући је ка далеким и неодређеним планот вима и намерама«. Привремена влада је онда одлучила да реши све проблеме, за које је сматрала да су од бигне важности по будућност Руеије, а на којима она и данас ради. Ви сигурно још нисте заборавили мајске дане из ове године, када је на нашем фронту дошло до некога примирја, које нам 1 е више претило смр-ћу него ли сам рат и које је неодољиво гурало земљу ка сепаратном и срамном миру, који смо онда одбили, као што бисмо то и сада учинили. Све партије још нису заборавиле, какосусви заинтересовани административни ресори морали да предузму све могуће напоре, само да би у људским масама на фронту изазвали свест и уверење, да се тим путем не може нити завршити рат нити обезбедити интереси Русије. Кажем вам да је та периода времена, нарочито од средине маЈа па до краја јуна о. г., била најмучнија и на!тежа за министра спољашњих послова. Али поред свега тога колико нас је охрабрило и подстакло када смо сазнали за нашу сре-ћну офанзиву у јуну и јулу о. г. Та је офанзива преносила са собом идеје руске револуције на територију наших непријатеља и продирала јенапредзнајући да су онда Аустријанци били принуђени на евакуисање читавих предела. Ви се такађе

сећате пада Клам Мар тинецовогкабипета, који је пао само за то, шго није показао довољно наклоности тежњама појединих народности за образовање националних аутономија у Аустрији. Сегите се да је исто тако дошло у то време и до промена у саставу немачке владе. Други део тога принципа односи се нарочиго на народе који теже независности и праву да сами распола жу својом судбином и својом политичком будућности. Могућно је остварење и првога и другога дела те девизе, али је министар спољашњих послова сматрао да је немогуће одрећи се ма и једнога од ‘та два дела, која чине једну нераздвојну целину.« Исто су тако нетачне све тежње, које се у последње време откривају и избијају, а које говоре само о првом делу те девизе, занемарујући сасвим њену другу половину. Те су се тежње нарочито манифестовале у декларацији Централиих Сила. Док је руска демократија особито наглашавала право народа да располаже својом судбином, дотле су те Силе истицале само одрицање од анексија и освајања. немци! Док је граф Тиса био на власти немачки пангерманисти мислили су да је излишна спака пропаганда у Мађарској. Њу је вршио врло лобро сам председник савета помоКу својих пријатеља, графа Етјека Ветлен и професора Роланда Хегеди, који су отворено проповедали крајњи анексионизам који сам Тиса вије смео да заступз. Али после његовог пада ситуација се мења и Немци се спремају да в р ш е пропаганду у Мађарској. Изнећемо овде Еа који начин то они врше. Ове је податке дао орган мађарске социјалистичке странке »Непсава«, а објавипа их је »Арбајгер Цајтунг«. Они гласе: Пре неколико дана већина мађарских листова донела је овакав оглас на немачком језику: »Немци у иностранству! Нека ваша верност не достиже само до гранаца немачког царства. Уписујте нова зајам!« Шта крије овај оглас, који има неофанзиван изглед, видећецо из овога што сдедује:

ЗВЕЗДИЦЕ Духовити неки берберин успео је да насапуни велики број људи и на фронту и у позадини. Причао је да 'Ке. до'ки велики број мајмуна, коЈи су особито обучени за бацање бомба! Зашто не, кад је још Пир употребљавао слонове за борбу? Гаргантуа ТТИ_ УСПЕСИ Лондон, 31 окт. Дописник Рајтерове Агенције са фронта у Палестини јавља , да британска војска гони Турке и да их је врло брзо одбацила на севе ро исток. Места Јемам иХуј, где сс налазе непријатељски дспои и главни турски штаб, била су у ггламену кад су заузета. Наша артиљерија десетковала је заштитнице, које су се повлачиле према истоку, а наша авијатика је митраљезима сатирала непријатеља. Турци се крећу према севег>у заштикени јаким заштитницама. Непријатељ је оставио велики број топова. До сада смо их набројали 70. Гарда и индијска коњица, напредујући од Беит Ханума, заузеле су Бир Сенсид, Беит Јерја и Аскалон. Боој заробљеника износи 237 официра иТООО војника. МАЂАРИ Велака рајнска индустрија организовала је у Немачкој покрет у намери, да уједини кааитале. На овај начин она је скупила мношбројне милионе. Највећи део уложили су Круп и други велики индустријалци; али је целокупно немачко друштво дало свој прилог. Са овнм новцем осаованоје друштво „Дајче Лихтбилдгезелшафт", што ће рећи: Немачко биоскопско друштво. Оно је основано у намери да се рат популарише у Немачкој. Чланови управе су: директор Крупове куће, доктор Кемпф, председник Рајхстага, Вебер, директор „Лајпцигер Илустрирте Цајгунга", Алфр;д Ломан, који је највише радно на оснивању трговачких сумарена. Јажни орган тога друштва је „Дајче Та гесцајтунг." Према улуствима из Есена и Берлина друштво је ство рило више својих фалијала: Кинематографоку Секцију, Удружење за ек< номска обаве штеаа, Ауслгцд Анцајгср, ц