Народ

СТР,- 2.

цеговину п ј^дан део Даамације. Одбпјамо најодлучнвје по вуду мвра. Осгајемо герни нашим сакезнкцима. Са њима стојимо и падамо, Сио је одговор миле нам наше Србије. Преш; вшп Албанију, остаје српски народ ради великих идеала за које се бори, Оескућник, али о» тога дана постаје српски народ велики. Племенита Фрзнцуска отвара нам врата својих кућа, нрима нас на своје семљицие раширеиих руку као своја чеда. Даде нам прилике да се оиоравимо и сакупимо, иа да уз помоћ јуначке Француске, руске и енглескс војске новрдтимо х ЈС кама кх>вн наливену зе.мљу коју српски сељак љу&и изнад свега. То велико гос 1 ол»убл,е неће српски народ никада заборавити племенитој Француској и н.езиио.ч народу. Осим велаких севезника Србијс, 1 .оји увидеше величину српскога народа, тамо пре* ко окена, у земљн Линколна, Вашингтона и Валзона, у земљи слободе и среће, жива нирод по крви, говору и обичајима једчак са јуначким народом из Србвје, који у нобеди сааезннчког оружја и у величини Србије гледа своју слободу и једини спас. Тај народ сао ми, Срба, Хрвата и Словенци, Југословени, подан^ци или боље рећп робови Аустрије, које јс та зло гласна држава угњетаваљем у мучењем присилила да напустимо сзоја огњншта, мнле и дра^е код куће, и да идемо у Оели свет тражећи кору хлсба. Нас има у Америпи више од једног милиона, од којах је ‘200.000 способних за војску и спремних за полазак у Х>едове српске војске, да Јзаме уз раме са том прослављеном нашои браћом пролијемо крв за велики идсал, за који се наша Србија бори, а тај идеал јесте уједпњење свију Срба, Хрвата и Словенаца и н,ихових земзља у једну државу. Ми смо први весница те нов; војске из пароднога но;ретаи устанка. Новп јунаци долазпће у будуће сталмо да се боре за идеал који је јасно означен на овсј малој карти, а коју вама, г. ђенерале вели ке и плсменнте Францускс предајем (предаје карту у ко јој су означсне све југословснске земље) у име мојмх другова, ових дввнвх јуиака, са молбом да нас племенита Француска, њезина победкичка војска са Марне и Вердена, и добри француска народ помоше у остварењу твх ндеата, за које ми иолазико да крв нашу лијемо. Вечито захвални што и ми Југословени, који нолазимо у редове српске војске наилазимо на земљишгу Фравцуске оно исто гостољубље и нријем који је пре нашега доласка нашлајуначка српска во^ска, молимо вас, г. ђенерале, као и представника француске војске. да у име наше взразите топлу захвалност великом француском кароду ц Председнику г. Поенкаре у, са узвиком: ‘Живела Француска«. д Г о.прчд грсшл,

Испраћени великим симпатијама и маиифестацијама А иераке, која нам је за време нашег изгнанства изАустрије била отац и мајка, и њезиног племенитог и велкког народа, оссћам се особмто срећан, да на тлу Француске кмач част поздравати представника амерпчке војске пуковника г. Ила, у име свију нас Југословена, у име моје и мојих другова кличући: Чувај Боже Амервку, амерачки нах>од, и пс>едседника мудрога Вилсона. Пошто не долазимо као српски војници, него као ус таши и добровољЦи који |>аме уз раме са витешком српском војском имамо поћи г:а гх)об Аустрије, иоздрављамо нашу измучену, милу нам србију са покликом: Живео Српски НаЈХ)д! Живела Српска Војска! Живео Петар, Краљ свију Срба, Хрвата и Словенаца/ Живео Пре столонаследиик Александар! шг*тт Цсрих, 2 нов. У аустријској Господској Кући посланик Хелмер оццтао је жалосну ситуацију Немаца у Чешкој. Свима су тотово синова погинули у рату, а сад тифус и глад владају, нарочито у округу Баблонц. Од осамдесет хиљада сгановника 4700 лица разболело се од глади. 1'р;ф Хастиц изјавио је да, ако сс одмах не пх ,и гг Кг1е У помоћ становништау у Ерцгебирге, оно неће моћи да шјс /К ива зиму. "СМУТЊЕ И ПОДВАЛЕ Вашингтон, 1. нов. На јучсрашњој седница »Лиге малкх вла потчињеаих наХ>ода« учињено јс јсдно важно откриће. Огворени циљ ове лиге јесте да иомажс захтеве малих народа и да тражи аа њих правду. Али је у ствари ова Ллга била и иод утицајем и под управљањем из Пемачкс. Тај утипај је пајзад иостао тако очееидан. да су сркски, грчки, јсрмснски, чешки, хрватст.и и ах>апски члааови лите иотпзсали један протест у коме сс каже: • 11 ако су покрег у прво врсме покренули људи часни али наивни и подложни превари, лига је постала просто оруђе за иемачки мир. Аванту{?а са лигом малих, потчињеиих народа само је нов пример уобичајене немачке политике и пропаганде у иностранству са добронамерним или плаћеним саучеснвцима ове земље«. т уршТарлшенат Цирих, 2 нов. У отоманском парла менту читао је велики везВр престону беседу, у којој се говори о војној ситуацији, као и о објави рата Немачкој од стране Сједињених Држава, због чега је и Гурска нрекинуда своје односе са америчком републиком. Престона беседа говори још о срдачним односима Тур1( ПРОЈ ЗВАНИЧНЕ ИЗВЕТТАЈИ I цу I

НАРОД ске према њеним савезницима и неутралним државама. Она се завр шава прегледом економске ситуације. МИЈБУКОВ 0 СРБИЈИ Петроград, 1 нов. Миљуков јг пре неки дан дХ>жао ингехесгн1ан |овор у руском привременом оарламенту, у коме је, аореа осталога, критиковао инструкције кој«

ФРДНЦУСКИ КОМИНИКЕ Обе артил.ерије на десној обали Мезе биле су врло акТИВН'*. Фравцуска оделења изврш ла су више успешних испада на немачке линије нарочито југоисточно од Сен Кантена, источно од Сапиаела, у шуми ле Шом и довела десегину заробљеника.

Јутрос северно од Берва је дна француска цатрола после борбе довела је заробљенике и запленила један митраљгз. Једно франиуско одељење продрло је у немачке [.овове западно од Корнија, и пошто је испитала положаје, порушила заклоне и запленила доста материјала, и врагила се беа гу битака.

су од страпе петроградског Савета радничких и војнич ких делсгата дате Скобељеву и изјавио, да оне носе немачки карактер. Шго је најкарактеристичније, у његовом говохту иема нп трага од бугарофилства, и он пребацује чак радничкои свету широкогруднст изражену у ипструк цијама у погледу Бугара, за које вели да су данас непрм јатељи Русије. ПнстЈЈукције ппроградског Савета предлажу васпооављење Србије, али, што је карак теристичио нема ни једне речи о уједањењу, пошто засебно спомињу излазак Србије на Јадранско Море и аутономију Ејоснг н Херцеговине. Другкм речима, у пнсгрукцлјама се иоставл,ају питања, као шго је чинила Аустро Угарска 1908 године, када је Русија б?ла слабвја. Миљуков је довикнуо онима, који су давали такве инсгрукције, оно: *Ги се враћате аустрвјском решеау; ја не знам одакле сте г.г узели, ако не од аус тријских социјалиста у квостранс 1 ву или од Ога Бауера ОВ'С. 1 Пацослетку је Мил.уков изјавио своје особито задовољство, што је руски минкс (ар спољашњих послова нстакао у своме говору, да сви Руси гаје искхЈепе симпатије за уједањењс Србвј: са осталим Јужним Словенима. “1твости~“ ГИМНАЗИЈА у солуну Српска гимназија у Солуну почиње рад у суботу 4. нонембра, а сутра дан, у кедељу, 6и■ће призивање Св. Духа. Позивају сеученицида у суботу, 4. новембра, буду у 8 часова у згради основне српске шксле, ул. Дојранска бр. 32. НАША ДЕЦА Нариз, 20 октобра Француске новине пвшу поводом почетка нове школске године: »У више школа понова су се нашла француска и српска браћа, сриска депа коју је Француска примила и коју ва спитава. Збиља су то браћа јер између малих Фраацуза и малих Срба лед се брзо и стопио. За време повлачења кроз Албанију српска су деца ваљ да доживела тужан рекорд ратне невоље. Прешли су 7(Х) килсметара г реко плавана. које прелазе 2000 метара висине, без скровигата, без одмора. Колико они сад морају бити задовољ? и, кад су по нова осетила »мирис књига и мастила. Она су се бацила на књигу као гладан на хлеб«.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЛОНДОН. — Трупе г. Керенског сгигле су у предграће Гацина, до Петрограда. Лењин је, из етраха пустио ухапшене министре Провизорне Владе. Ј10ИДОН. — ирган г. Маљукива ‘Ре.ч*, К 01 П је аеоми рачшрен у ПетрогриОу. ошшри напида миксимили сте. ПЕТРОГРЛД. - /’. Керенски и генерил Кирнилов стигли су у Москву. Ста новншитво их је одуше.в љено дочекало. Л ТИНА . — »Пшпрчс« је Ообио из ПешрОграда погпврдџ да је Керенски џшио у варош са сво јим трупама. Ј10НДОН. — Бршадни генерал О. Бонв и бршадни генерал X. К. Грин рањени су на фронту. РИМ. — Председник нталијгнске владе Орландо има тра сина на фронту. За јед ног од њвх, који је био на висораени Бајнзице, он сад не зна ништа. ШТОКХОЛД1. — Руско носланство примнло је из 11етрограда депешу, којом се јавља да је између труиа и макстиалиста дошло до сукоба у блвззни Иегрограда. К<*ренски је победпо. ЦИРИХ. — Џемал паша је позвао сшиновништво из Јафе и Јерусилима, да евакуише те две вароши. ЛОНДОН. - Генерал Ален би, ксмандант војске у Палестини јавља да је до сада пребројано 58М заробљеника са Ј86 официри. РИМ. — Војна ситуаци • ји постаје све јиснија. Аустро немачко напредовање може се сматрати као иот пуно заустављено, јер непријатељ прави ровове и ушврђује се на свима заузешим положајима. БГР^Н. — Један словеначки посланик у аустријском Сабору питао је министра спољних послова, зашто се са нарочитим обзирима поступа према Немцима и МаЈ>арима, док се Словени сматрају као непријагељи. — Министар је изјавио да Ее на то питање нашироко одговорити на једној од првих седпица. РИМ. — Званични италијански данашњи коминике гласи: Јучеу зору непријатељ је покушао напад на наше

ноложаје од језера Ледро дојезера Гарде. Напад је погпуно пропао и непријатељ ^е морао да се повуче. На висоравни Азјаго наше трупе, и ако су одбиле четврти и најјачи непријатељски напад, новукле су се на јаче положаје за огпор. Дуж Пја ве борбена активност се појачава постепено. Обе артиљерије су врло активне. Непријатељеки покушаји да преЕу реку изме■ђу Кверо и Санта До на спречен је и непријатељ је претрпео велике губитке. Од Пападоли до Квенсона наша контра офанзива траје и даље, али још нисмо успели да одагнамо непријатеља. — За дан смо добили 121 заробљеника и запленили неколико митраљеза. ПЕТРОГРАД (задоцнио). Нз првој идућој седници При времеиог Парламента, Терешченко ће допукити свој ранвји говор. ЦИРИХ. — Из Бер лина телеграфишу да је Кајзер примио маршала Хинденбурга, који му је поднео извештЈц о ситуацији. — Граф Чернин приспео је у Берлин и посетио Хертлинга. СРЦСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 1. Новембра слабија випгрена активност. ~ИШ~ 6 ГЛАСИ Фабрика >//о«ц 'Гирниау « продаје чнсту комовицу од једног кила на више, као и чпст коњак и рум Налази се у улвпв „Виктор Иго" бр. 3 — испод хотел „Телеграфа“. 3-10 Као старалац масе бив. пуковнвка Чеде Поповпћа, продајем једну кобилу са ждребетом , п јахаћим г.рибором, својину Поповића 1?а услове обратити се г. Гадоју Обрадовићу пеш. потпук. - Микра, депо офвцира. Кобила се налази у Текели. Старалац масе Душан Дчмитријевић, секЈЈетар суда — Крф. Српско Трговачко Друштво Улица Александра Великог број 7, обавља све банкарске, трговачке и траиспортне послове. Преиоручује нашем свету, да се корнств услугама ове новчане установе за све своје послове. Врши на својој благајни размену свих новча-

них монета по повољним дневвим курсевима. 6—10