Народ

БР. 100,

ВРОЈ 10 ДЕПТД

„Народ“ излази свакога дана по подне.

ШтакпармЈа се аалази у Фр иековој улици бр. 20.

Власнпс КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

- - -СШУи. , шјвдмбар шг. год, НАРО

ГОДИНА I

Рукописи се не вра^ају.

Огласа л белешке ааалаћују се по погодбн.

Редакдија је V улици, Франковој бр. 20.

Глмав урекнлк ДРАГ. С. ГОГИЋ

У ПАЛЕСТИНИ Лондон, 7 новембра Сјајан и брз енглески напредак у Палестини, по врукини, без воде, преко пусте земље сведочи о огром но 1 издржљивости испосо бности енглеских трупа. Нспријатељ је претрпео огромне губитке. Енглези су добили 10.000 заробљеника а губитака у мртвим и рањеним, цени се да је непријатељ претрпео на кО.ООО људи. Енглеско напредовање изазвало је врло велику за буну код непријатеља, који се, како се верује, спремао за напад на Багдад, а сад мора да скрене сву своју пожњу на одбрану Палестине. И генерал Мод у Месонотамији такође је помео непријатељске планове. Једна његова колона напала је и разорила турску базу у Текриту, натеравши Турке да се повуку. Та је база, међутим, била од драгоцене вредности за Турке, у случају напредовања. Б И Т 0 Љ

Иосле напорног повлачења у непрекидној борби с непријатељем, српска војска је пренесена на Крф, да се одмори, да се реорганизује и спреми за нове борбе против вечитог непријатеља и сада теже и напорније борбе, јер је дубља и живља жеља за ослобсгђење подјармљене отаџбине. И освежени и опремљени једног дана кренуше се стари борци према границама своје земље. Непроходиме су биле препреке, које су се истављале пред груди нове српске војске, али их је она прешла. Годину дана је непријатељ утвр^ивао читаве низове природних утврфења, али су они пали под неодољивим налетом српских војника. Горостасни Кајмакчалан, Чуке, кота 1248, кота 1212, све су то битке, које обновише славу српског оружја. Тако је 6. новембра 1916. Битољ морао да падне. Са падом коте 1212 непријатељ га је морао напустио. Није тешко оценити, колико је губитак Битоља морао тешко погодити Бугаре. Он је за њих престављао крајњи циљ својих националних амбиција; мислили су да никада не^ће из њега отиТи. А морали су га напустити, морали су да оду из Битоља и то са потпуно другим осе-ћањем него што су, годину дана пре тога, ушли у њега. И последњи бугарски сељак, пошао је из Битоља разочаран, Јер је у њему видео све друкчије, него што су га учили у основној школи и по новинама. Ви-

део је, а није то ки крио, да Битољ нема ничега заједничког са Бугарима и да је залуд годинама скупо пла-ћао једну лажну веру разним трговцима са патриотизмом. »Вратићемо се ми кроз три дана«, с мржњом су Бугари при одласку говорили Битољчанима, Нису се вратили, не-ће се никад ни вратити. Због многих тешких узрока, ван наше кривице, ми нисмо имали среће, да још онда наставимо ослобо•ђење наше отаџбине, али време томе није далеко. А из тога времена остале су нам две драгоцене ствари: слава која нам је појачала поверење и потпору наших великих Савез ника и, што Је више, ембрион наше државе. Он -ће ниЕи и расти и осенчити наше крајеве до Љубљане и Суботице, до Софије и Трста. И тако Фе Битољ за будућа покољења бити символ ра-ђања, и заузимати нарочито обележ1е у историји Србије. А данашњи дан празноваће се у будућим лепшим временима, као дан славе и наде. АУСТРИЈА И АМЕРИКА Лондон, 6. нов. Из Вашингтона јављају »Тајмсу«: Овде се са највећом мирно-ћом очекује објава рата од стране Аустроугарске, због зајма од милијарду франака, који 'ће Сједињене Државе дати Италији. Влада је, у једвој од последњих седница, предвидела ту могућност и последице, које би отуда изашле. Америчка

влада нема ни мало жељу да избегне одговорност за своју материјалну кнтервенцију у корист Италије. Овде се потпуно разуме да једини разлог, што Аустрија до сада није објавила рат Америци, лежи у томе што Немачка жели да њена савезница буде према Америци у неутралном односу. Изгледа као да су Немци непрестано били у заблуди да Сједињене Државе неће ући у рат, како ратују Енглеска и Француска. Тек присуство америчких трупа на западу и огромна материјална помоЕ Савезницима, почела је да убе^ђује и саме Немце, да Америка истински ратује. Зато се сад и очекује да ће Немачка наваљивати на Аустрију да објави рат Сједињеним Државама. АМЕРИЧКИ ППААЦИ Њујорк, 6 аов. Из Вашивгтона јављају, да је министар војни г. Бекер ожобрио Падеревеско« предлог да образује једну пољску армију у Сједињеиим Држа вама. Она неће битн спојена се америчком војском, али ће со влада старати о аеном вежбању и наоружању. • АЕР0ПЈ1АКИ У РАТУ Ловдон, 6 иов. Дописник »Тајмса« истиче иелвку кокност употребе аероплана за борбу на суву. Он каже, да се и самв Немци чуде смелости енглеских авијатичара, који лете врло ниско над љиховим рововпма и туку трупе. И овде, као и у многим Јфугим стварима, Немци су почели да усвајају ен* Iглеску тактику. Енглескн аероплани рас ге РУЈу трупе на путу, радничке трупе на раду, железничаре са станица и са пруге, пеша дију истерују нз ровова, депое муннције бацају у ваздух бомбардују возове са трупама и профијантом. Колоне камиона заустављане су, батерије су ућуткиване, па су чак гађане и извиднице. Ето, то је све задатак ноиог моћног оружја, за које многи мисле да ће оно решити рат. РЕФОРМЕ У ЦАРИГРАДУ Женева, 6 нов. Бугарскм лист »Препорец« извештен је *з Царвграда да ће цело старо тамошње пристаниште бити преуређеко пр«мапотребн. У околини Златног Рога, ксји је данашње цариградско пристаниште, нема додољно места за копструкцију депоа, авгара 1 кеовд.

Влада је постадила једну комисију, која ће изабрати најзгодније место, за спаране новог првстаништа отоманске царевине. Ова коммсија је решила да данашње пристаниште пренесе на јужну страну Цариграда, на обалу Мраморног мора, измећу Једи куле и Кумпаку. Ново пристаниште пмаће трн кплометара кејова, депоа и ангара. /1УЈЗА ЦИЦ Лондон, 0 нов. Дооисник »Морнивг Цоста« нз Амстердама јавља да је □озната социјалистичка агитаторка Лујза Цац, која је била ухапшена. пуштена под кауцајом од 15.00Ј марака. Она је испод истраге пуштена због великог притиска, који су соивјалисте вршили на владу, јер је т ђа Циц врло гшпуларпа у радзичким круговима. Друга агитаторка г-ђа Галхајмер осуђена је у Лајнцмгу на две годвне затвора зато што је растурала револуцио нарне лнстове. ЧЕСЈП«“Н ЕМЦИ Цзрнх, 6 НОВ. Из немачких и аустријских листова види се, и поред цензуре, колико велика бура влада у аустријском парламенту. Због држања Чеха десиле су се бурне сцене: немачки и чешки посланици гађали су се мастионицама на поеледњој седници Рајх стага. Према »Журнал де

Женев«, чешки посланик Стрибрни изнео је све насиље, које полиција врши над Словенима у Аустрији. Један немачки посланик је узвикнуо: — Још није довољно обешено Чеха и Пољака ! Овај узвик изазвао је страшну ларму. Немачка ^штампа с.е врло много бави држањем Чеха. Дописник »Франкфуртер Цајтунга« из Беча пише, да ће Словени, радећи тако, бити прави велеиздајници. «Чак би се могло рећи, да их непријатељ плаћа«, додаје тај лист. ЗАПЛЕЊЕНА ДРЖДВА Цирих, 6 нов. Лисгови неутралних дрљава пишу да би Аустроугарска тражкла мнр по сваку цену, кад би нмала слободу да то учики. Али је хабсбуршка монархија са свих страна, оскм Швајцарске, опкољсна немачком војском. Једина слободна страна, која јој је остајала према Италији, од пос* ледње офанзиве је такође покривена завесом немачких пушака. Осам тога у Мађарској се налаза на обуци око 301Ј.О00 немачких регрута, која стоје под немачком командом са фронта. Сва би та војска, у тренутку, кад би се Аустроугарска усудила да напусти Немачку, пошла протвв ае. У томе погледу извршена је н полдтичка пропаганда у Бечу.

НЕМАЧКЕ БАЈКЕ

Страховити губици које су, нарочито последњих месеца, претрпели Немци у сумареннма, натерали су их на разне нове конструкције подморских бродова. Последња најуспели' ја лађа те врсте нзгледа да је нова подморска крстарица од 6000 тона, којом се Немци нарочито размећу и за коју тврде да може водити успешну борбу са ратним бродовина којн плове* по површини. Марннскн кругови дуго нису пркдавалн велику важност овом немачком самохвалнсању н разметању. Њима је свнма било врло добро познато да се у немачким брод фницама граде сумаренн од 2.400 тона; алн о лађама са већом тонажом није се аиало. Изгдеда да су Немцн то нарочито брижљино крилн. Не треба се чудитн што многв морнари нису у тако што аеровали. Није за подцењиваље сума рен којн на површини има брзину од 20 чворова у место 25, а цох водом брзину

од 14 чворова у мезто 18; а нарочнто кад се има на уму да се акција ових подморских крстарица од 2400 тона простире на 8000 маља. Стручњак за ову врсту бродова, енглез г. Доналд Миреј који нначе нвје песимист, каже: »Прво нам се питање намеће= ко тосподари у Северном Мору? Одговор гласи вероватно: подморска крстарица или као што је Немци зову »Паухкрајцер«. Амерички листова бали су пуни олиса тих сумарена од 5000 тона: ако су заштићенн лаким оклопом н јако наоружани топовима од 15 сантимегара. Чак су се помнњали типови од 6000 н 8000 тона, снабдевени топовима од 20 сантвметара. За ове крстарице кажу, да се њихово дејство простлре преко седам мора«. Колико има пстине у свнма овам вестима није нам познато. Али нам изтледа да су ипнк у праву норцара која