Народ

'БР. 101. —,■— п ВРОЈ 10 ЛЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

ШтаиларлЈасе налвги у фрал«0*0ј улвш! бр. 80.

Власкик КРСТА Љ. МИЛВТИЋ

. ГОДИНА I. ■ , ■■ .... I ■—ајцдаРукопмси се рс вра^ају, Огчаси и бслешке напла/ћују с.е по погодби.

Редакција је г улици Франковој бр. 20 Глажа Јгредна ДРАГ. С. ГОГИЋ

ВОРБА У АУСТРИЈ.И

Женева, 7 нов. Ауетријска штампа узбуђено коментарише седнице у Рајхсрату. Немачки листови једнодушно изјав Љ УЈУ да влада треба да предузме најстрвжије мере против других нарсдности, на које се дају да ке централне силе претрпети пораз п да Ае оне тако остварити своје нацпоналне аспирације. Крамаржов лист доноси у целини говоре Станека и Зајца са изјавом, да се он попњ^уно слаже са њим. »Базлер Нахрихтен« пишу, да је познати четки посланик Буривал, који је искључен из аустријског сабора, говорио одмах после Станека, али дасенезнају детаљи његовог говора, јер је цензура забранила да се објави његов говор.

■ III

I Приватне и полузваничне изјаве немачких државника, да су уговори обична парчета хартије, које сила може да прегази а победа оправдава, изгледа да су умукле. Сами творци ове луде теорије не хвале се више њоме и после рђавих искустава, изгледа, да би волели да је нису ни рекли. Али последице остају. Свет је у пламену и крви. Кајање не помаже, ваља испаштати. Оловни терет оскудице, исцрпености и страха од казне притискује централни блок. Тешко је и нама, али велика је разлика измефу патњи праведника и виновника. Као што нам у срцу не беше страха од борбе, немамо 1е ни од будуке каштиге, јер се нас она не тиче. Горе не може бити него што је било, може само боље. Али како је код централног блока? Бугарске, Турске? Шта има да очекују оне? А Немачка? Мисли ли она, да смо се ми одиста поплашили њене посебнеофанзиве према Италији, коју предузима напором своје последње озбиљније снаге? Или за нас значе опасност њене доцније навале на тренутно ослабљени рускм фронт, где тражи јефтине славе? Или да се плашимо претње, да -ће затим до-ћи ред на балкански или румунски фронт? — А Аустрија? Не осе-ћа ли она, да се мир света може пости•ћи само њеним распадом? Мисли ли она, да ми не видимо дрхтај руке, којом и по тре-ки пут подноси своје ноте Папи? Шта имају сви они да очекују? '

Они, који су на културни свет оборили пустош пламеног и крвавог потопа. У том пламену су изгорела њихова »парчета хартије«, али наша, наша су сачувана; ми их држимо чврсто и високо као заставу и извојева-ћемо њихову пуну важност, која -ће у будуће трајати вечно, а не само као у прошлости, до првога рата. Погрешно схватање јсдне теорије, која је бачена у свет више као досстка, завела је болесни ум паралитичког Кајзера. Неправде је увек било у свету, али не зато да је гајимо, ве”ћ да је уништавамо правдом, Само пошто иеправде има, што она постоји, не даје никоме права да је изнова ствара, или да из тог голог факта црпе право за нове неправде. Овај се рат и води зато, да се из овог света изгони једна велика кобна неправда. Било је уговора, који су гажени, као што је било цркви које су оскрнављене. Али зато светиње једног и другог ипак остају светле. Онај ко у то не верује, то је морално болестан човек, можда и умно. Прича се, да 1 е један енглески професор мећународног права, при свршетку своје кариере, пзговорио предЈсвојим ученицима, кош су му приредили свечан опроштај, да је он предавао ту науку дуго година, али да им је предавао нешто, што у ствари не постоји. Други једанафоризам вели, да се уговори закључују зато, да се после изиграју. А каже се да су они зато углављени, да би их после јачи могао прегазити.

Ве-ћ из самог тона оваквог говора видимо, да су то више досетке основане вероватно на р^ђавом искуству. 0правдане би биле тек онда, кад би се овакве повреде дешавале ре довно или бар често. Мефутим то није случај. А ови који овако говоре, не казују нам, да ли је било и једног случаја, да је ко незаинтересован и моралноздрав оваквепреступеодобравао? Ови људи не казују нам последице, или ако истичу победу зла, пре^уткују, да су уговори обично бивали повре/ђени само у извесним тачкама, а да је целина ипак остала пуноважна. Даље пре-ћуткују и то, да је те делимичне повреде обично изазвала неминовна потреба, јер се кривац није могао другим путем ухватити и казнити. И са тог гледишта могао се победилац и извинити, — само извинити! Јер најзад, коме би паметном икад падало на ум пребацити Русији, Енглеској и Француској, што су се оне у рату са Турцима користиле неутрал ношћу Ру муније или Грчке? Па су ипак при свршетку рата морали подносити последице чак и овакве нужне мере самоодбране у постигну г ћу узвишених циљева. Ст. РУСИЈА И ФИНСКА Петрограв, 7. нов. Влада је одобрила законски пројекат, којим се у1 ређију политички односи Русчје п Финске. Тај Ае се аројекат поднети на одобрење Финском сабору. Према овом закону Финска, са територијалне тачке гледишта, припада Русији а што се тиче законодавне и уиравне власти, она -ће бити република са \једним председником владе. ј Уговоре са страним др\жавама она ће моћи за кључивати само преко Русаје. АУСТРИЈСКЕ НАМЕРЕ Лондон, 7 нов. »Тајмсу« пншу из Рима : Изгледа да није врехе га се задржимо ва политвчким гштањима, пошто су све очи уперене на фр -јулска и векецијска поља. Међутим је потребно испштати и објснити политичке тенденције, јер је, тако рећи, извесно да ће за

неколнко недеља, ако не и за неколнко дана, Немачка' или Аустрија понудати *шр Италија. Јасно је да су Аустро Немци својом последљом офанзнвом хтели само да приморају Италију да дгфинитивно напусти борбу. Али према отпору, који су Италијани дали и по једнодушности у парламанту, види се, како ће проћи са том понудом. СТРАНКЕ И КАНЦЕЛАР Цирих, 7 новХертлвнгов кабвнет, примљен је одушевљено једино од центрума, и ако су странке тако зване већине бале обећале иовом савегнмку поверење и помоћ. Соцајалиств за сада уливају само наде и изјављују, да ако Хертлингов програм не одговара потпуно њихогом, он исто тако ие садржа не шта што би се противило тенденцајама социјалне демократије. Ипак, пише »Форверцч, нека иови канпелар пазн: могу за кратко време кскрснути дебате, које би га могле лако довестп у теснац, и када бн слобода акције, коју су себн резервисали социјалисги, постала за њега крнтвчна. Пангерманнстички лпстови као »Дајче Тагесцајтунг« в »Дајче Цајтунг* жучно нападају Хертлинга, оптужујућн | га да је он просго оруђе Ватикана и бечког кабинета. »Крајц Цајтунг« и »Пост« су умереније у пасању, вероватпо из тактичких разлога.

Словеначки државнц посланик др. Отокар Гибарж *ржао је у аустрпјском парламенту један значајан и документован говор, о Југословенима. У том говору он је ре као: »Југословеви су пролили за туђ рачун довољно крви и дошло је време, да и они граже слободу. Тешко ономе, која би им оспоравао ово право, или који би им покушао спречавати или онемогућити им слободан живот, пошто су Југословени решени да бране своја права последњом капи крви. Доста је било ропства, сааа траже слободе. Доста је било туђега јарма, сада је дошло време да сама управљају својом судбином*. Тако отворених рсчл у име Југословена, као што су бвле Др. Рибаржеве, аустријска влада још није чула. Његов говор донео је у целини »Словенскк Народ« и »Словгнац« а ми доносимо само овај за вршетак тога гозора: Аустрија се мора променити. (Живо одобравање). Време је да јасно изјавимо да народш данас нису више обје I

ПДД ЈАФЕ Лондон, 7. нов. Бванично британско саопштење о заузсћу Јафе гласи: Наше аустралијанске и новоселандске трупе заузеле су Јафу 4. новембра, не наишавши ни на какав огпор. Изгледа да се непријатељ и даље повлачи ка северу. Лондон, 7 иов. Дописник енглеске штампе јавља пз Египта, да је за време заузећа Ел Тине виђено преко 1000 Турака како пљачкају турска слагалишта. Наоружани аутомобили дали су се одмах у гоњење за њима и растерали гомилу, од које је остало које мртво које рањено до 300 Турака. Непријатељ је изгубио сваку везу с морем. Стратегијске методе генерала Аленби произвеле су вслико одушевљењекод нашихтрупа које храбро извршују све његове наредбе. Турци више не дају великог отпора и изгледа да се више оелањају на митраљеску ватру, док моћна енглеска артиљерија • причињава велику штету непријатељским комуникацијама. кат владања, већ ксго тако субјекат владања. Живо и бурно одобравање). Ми Југословени отворено и »јављујемо: да нећемо допуститц да нам се одузме право саиоопредељивања. (Поноано жвво одобравзње) и да имгао намеру и вољу борпти се ш отиву сваке владе, која не бд признавала ова наша прав:-. (Тако је!) Мислим да нико више.не жела мир, него ли југослсвекски народ. Нема ги једнога Југословена нн у границама, ни ван граница монархије, који не би тежио миру. Ми Југословенп били смо до песледњега времена свакако ратнички народ, пошто су нас створиле оваке и прилике и исго рија. Пролили смо довољно крви и на себе, а још више за друге. Сада желимо мир. Мн. који смо били толико ■рекена јак бедем противу наввљивања азијатских хорда, док се западна Еврола мирно развијала и ств.рлла своју културу, хоћемо да ми већ једном почињемо мирио радитн на развоју наше културе. (Живо одобрава!ге), Ужаси уата пико^а ннсу

СЛОБОДНИ БОРЦИ