Народ

БР. 106

ВРОЈ 10 ДЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штамиаријасе нала. в у Фрапко*ој улицн бр. 20.

Оласнак КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

- - СОЛУН НЕДЕМ 12. НОЈВЈШБАР 1917^ ГОД.

Г ЗД1Ш АЈ. _ Рукопмси се не врзАају. Оглзсн н белегг.ке наалакују се пс погс сбн. Ргдакдија је у у п?цм Франковој бр, 20.

Гла*нв ургдвак ДРАГ. С. ГОГИТч

разое офаоаове

За последњих месец и по дана догодила су се два значајна војничка покрета: У Италији и у Палестини. Она су оба дошла доста неочекивано, бар према писању штампе, која је све војничке операције одлагала за пролеће. Интересантно је учинити неколико малих сравњења ове две офан зиве од којих једну воде Немци и Аустријанци а другу Енглези. То је у толико занимљивије, што се у њима види готово цела разлика у националном карактеру два непријатеља. Немци нису имали могуТности да изведу офанзиву против Италије са неким практичним циљем. Они су је почели са побудама, које су иза војничких операција које су чисто моралне природе. Има нечега несреТно сентименталног у свима поступцима немачких управних кругова, пред време кад Те морати да се пробуде. Војничку снагу,' која им нше достигла за постизање главних циљева, они лочињу да употребљавају за сваки задатак, за свако питање, у свакој невољи. И ако су већ данас свесни да им и досадашња и ввентуална будуТа освајања ништа не-ће много из мснити њихов већ тежак положај, они се ипак не устручавају, да по цену тешке крви својих народа улазе у огромне војничке покреге за решење питања, која се друкчије решавају. Самообмана и болесна сентименталност, као главне одлуке Немаца, не даду им да увиде сву штету од великих срестава за ма-

венији генерали да проуче услове за ту офанзиву и доводила велика појачања. И у очи дана, кад г ће се почети том силом одлучан ударац против Египта и за повратак Багдада, трупе генерала Аленби, гвозденим притиском заузешр Газу и Јафу, те се немач ке намере у том правцу одложише за далеко време. Немци сматрајуфронт у Месопотамији и Палестини за првокласни, према великим његовим интересима везаним за ту територију. На Енглези га не потцењују; напротив њихов генијалан практичан дух их је упутио да тамо истрајно раде. Све тамошње тековине су реалне, оне престављају добит, ко1а није пролазна. Ј 1о заблуди се мисли да мали а тренутни поремећај граница европских држава значи више него стварна и трајна освајања. И у томе баш и јесте та разлика између привидног и стварног, између разметљивог и трезвеног, измсћу сентименталног и практичног. Неочекивана предзимска кампања довела јс ипак до великих резултата: она је уништила све немачке намере у Месопотамији и Палестини, она је очито по каза^а да ј> прошло време вепишм немачким ударпима и опа је, што јс најважније ство рила јединство савезничког фронта, створила далеко интимнију са радњу мећу њима на бојном пољу, него што је досад било. А то није мало. П^хшГодншГ

ле циљеве. А како је на другој сграни? Моћна држава коЈа се не боји чекања, заузела је Багдад и погодила Турску у слабину а Немачку у главу. Пред најцрњим изгледима за будућност на тој страни, непријатељ се грозничаво спремао да још у току рата поправи угрожену будућност. Спремала се »колосална« офанзива против Енглеза у Месопотамији, слали се најчу-

Лондон, 12 нов. Дописник » Тајмса« са румунског фрошпа пишс из Галца да су брагски о$но си измејју Нсмаца, Ауетри јанаца и Бугара непозната ствар. Прошле недеље једна од наших истакнутих патрола јавила је да /е чила у позадини пуцање митраљеза, а тек доцније сазнало се шта се догодило. Заробљеници и војни бегунци причају да је т га дана био сукоб између аустријских и немачких вој •

ника. Један немачки официр ударио је аустријског војника, на што су Ауетријанци напали Немце, те се развила права битка Митраљези су отворили ва■ тру и једна аустријска чета потпуно /е уништена, а и Нсмци су изгубили много људи. Ме-ђу Немцима и Бугарима односи нисунималобо љи. Немци сматрају Бугаре као нижу, прљиву расу и то јавно према њима покозују. Отуда је врло мно го случајева сукоба међу њима, који често иду до мучких убистава, до злочина. ПРЕМД СВЕЦУ Њујорк, 12 нов. Американци су решени да и они употребљавају срества, која су прво Немци увели у овај рат. Један чисто амерички ба таљон почео јс да се вежба у употреби запаљивих течности и загушљивих гасова. Инструктори су енглески официри под командом мајора Аткинсона. Овај батаљон образован је од ели те америчке војске. " 'Тт^КИ^ОДАЦН Лолдон, 12. нов. Југословенски послаиик др. Тресић Пави1 чић, који је био три Iгодине у затвору без еуда, говорио је у аустријском парламенту о ужасима које аустриј ске власти врше за време рата над Словенимз. Хрватеки лист »Новости« штампао је овај говор, али са врло много цеизурксаних места. Послзник је изнео да су Југословени у почетку рата масакрирани. У Далмацији и у Истри било је на 5000 ухапшених људи. Успут су многи полудели. У затвору су мучени, а многи таоци су побијени у подрумима. Само ту умрло је три до четири хиљаде. Добој је био препун српских и црногорских заробљеника као асумњивих« л.уди из Босне и Херц<_говине. У баракама, где су били затворени, појавиле су се заразне болести и куга. Чувари су добили тајне наредбе да се чувају, те су тако несрећници остајали без хране. 8000 лица умрло је у Добо 1 у. Са мртвих еу скидали одело и облачили преживеле. Жене и деца морали су да копају себи гроб над којим су стрел.ани. У једном селу 300 Срба висило је на дрвегима. У једном логору у Штајерској где су евакуисани Срби из Ис-; тре, умрло је њих 8000. Л0РД МЕР Лонеов, 12 нов. Традиционална нроцесија Лорда Мера била је у Лон дону. Пратњу су сачињавали два тенка, >едан немачки аероплан, кола са радница ма које изра^ују муницију, као и више заплењених топова. На свечаности су учест вовала и одељењи колонијалних трупа. ТУРСКК злонини Париз, 12 но*. Један од чланова Америчке Мисије за зашгвту Хригаћана у Малој Азији, изјавио је на с*оме нролазу кроз Женеву. »У Европи се много говори о ужаснма и зверствн.ма, што су вх Турци починмли вротрв Јермена, али се никада не чује ни речи против спсгематског встребљнБања Грка у целој Турпкој. Сва грчка села у Малој Азији, у којниа је некада становало богато и напредно становништво, сада су иотпуно рааорева, а људи живе у грдаој оскудиди и осуђени су да умиру од глацп, јер им се више не до-

пушта да обрађују своју земљу, коју су највећим делсм отели и поделалп м:ђу собок вају 1 леднијн члаповп младотурског комитета. Они пак Грци, који станују по варошима свакодневно се узнемкравају разним вахтевпма и код »их се врше рекввзицнје сваке врсте. Ипатс шпхов број није велики Већина Грка у Малој Азија врипада средшој класа, махом су сиромашни и данас је тешко замислвти, како онн још и мсгу да издрже под режимом сталнога пригиска и под стегом и огранпчеа.има, која им се готово бсз престанка намећу. Поред свењвхове велике солидарности, ипак аихова ситуација взгледа безизлазна,. цошто ич се не допушта да раде и тргују. Турци и даље депортирају невино грчко становнишгво у унутрашњост земље. Они се изговарају твме, да ии је немачки главни штаб наредио да тако поступајк, и нзјављују још да на тај начин кажњавају породице оних Грка, који су дезертврали из отоманске војс/>е. Не само што се Талат иаша није устручавао »а изјава члановима маскје, иоји су протестовали протпв озлх ужаса, да је главна девиза цариградске владе »Турскз Турцкма», него је још додао, да је решена судбива с/раних елеменауа у Турској, а нарочито судбана Грка, и да је сгога сасвим некорисно и узалудно и покушавати да "се човек стара још о њ ма».

ЛИГА НАР0ДА

На конгресу, ксја је пре кратког времена одржала Лнга људских Права, доиега је врло карактеристична резолуциј», из које ваднмо ова важкцја места: »Нужно је да се овај рат заврши победом Споразума, м то не једним нарочитим уговором између зараћенмх држава, који бп освештао само дело силе, већ стварањем једног међународног устава... Устав би био онај који је прокламовало Удружење Народа и који је овако дефинисан: »У место што 6и се изоловали или повремено слајали једни прогЕву других, потребно је да се сви народи уједвне и да склоле једну перманентну заједнпцу, која би загарантовала сваком, под контролом народа, интегритет права. < У рукама тога удружења биле би ове Фундаменталне силе: законодавна, судска и взвршна. Резолуција одређује услове под којима би се могли прн мити народи у ту заједницу; 1.) Народ мора бвти спо-

собан за честпто уаруживање, благодарећи мвнимуау демократских внституција, које му обезбеђују, нарочито у пчтањима рата к мкрг, контролу над његовом владом. 2. ) Мора се обавеза и да ће поштовати право сваког другог парода да располаже собом; е ако је то право порушено, онда да се оно реституише и успостави. Какв се то ииа извршити прописаће трибунал, орган међународае правде. 3. Мора прикитн мере, које предузима Удружење Народа да онемогући да сваки народ извојује себи правду с члом. Гако 6« био учињсн први корак општем пазоружању. Али Удружење Нарога тражл да расползже силом: »Потребно је још одмп х у почетку да Удружеп.с Народа покаже свој морални ауторитет и матернјалну снггу*. Удружење би се нарочито 8аузвмало, као највпши судија, да дефинитивно реши гве спорове који изазквзју рат«. А да не би постојала бојазност ни од држава којс * вксу у заједници, ни од оних