Народ

БР. 11,0. ВРВЈ 13 Д Е П Т 4

„Народ“ излази снакога даиа по подке.

Штакпаржја се калаза у. Фрш:ковој улицп Ср. 20.

Власпик КРСТА Љ. КИЛЕТВЋ

ГОПИНА I.

Рукопжси се ке вра^ају. Огласи и белешке капла-ћују се по погодби.

Редакција Је у улвхш Франковој бр. 20. Гпат« урвГВак ДРАГ. С. ГОГНЋч

ГРЧКА У РАТУ

Три су тачно оделите фазе грчке политике од почетка рата до данас. У првој, родбинске везе њеног владара управл>ају политику Грчке путем, који је очевидно проч'иван грчким дпжавним и националним интересима. Такав рад довео је до народне борбе за ослобо-ђење од злоупотребе монархијске власти и створнла ге нека врста држачне сецесије са Бенизелосом у Солуну. Та друга фаза, од Венизелосовог одласка из Атине па до његовог повратка, јесте период борбе, тежак зато што је одлучан, опасан подједнако за Грчку, колико за све нас. Као заслепљен германо фил грчки краљ није се уздржавао ни од каквог покушаја, да ради против Савезника и само зато, што његови висо1 и протектори нису имали моТи да га довољно помогну он није успео. Није успео и за'го је побеђен. Кад је Венизелос дошао на владу, он збиља није могао наједном из менити општу полити чку физиономију Грчке.~ Краљ и његове владе имали су досга вр<мена и више срестава да воде пропаганду против Савезника и против учешћа Грчке у Ј>ату. За тако што није ни било тешко пропа гирати у широким масама. Образоване су ли ге резервиста, створена су два организована а Јзазлична гледиштл у нојсци. Војска је тако била разорена. Зато промена режима у Грчкој није ни могла бити онакав преокрет, какав су многи погрешно очекивали. Венизелос је, у почетку могао мобилисати само најмла-ђе класе, непогођене политиком. За остале је потребно и времена и лечења. Та пр ва, слаба грчка активиост је, дакле разумљива. Сад је настала последња фаза, време активног ученгћа војске грчке краљевине у рату. Зато је потребно осигурати још нека срества војничке и финансијске природе и то је циљ пута г. Венизелоса у Европу. По пријему,

на који је он свуда наишао, може се као сигурно судити, да је свуда постигао најбоље резултате, те тако више н е 'ћ е бити никакве сметње за долазак цсле грчке војске на фронт. Тада ће балкански фронт, чија је важност у последње време врло добро уочена, постати снажан за успешну о фанзиву. Схватање г. Венизелоса да ће рат трајати још дуго време, не треба никако да знп чи, да се неће предузети свв да се раздвоје савезници Централиих Сила. Сваким даном истиче се по нека нова корист, која би се посгигла офанзивом на Б а л к а н у. Одвојивши Турску и Бугарску од Аустроугарске и Немачке она би код наших непријатеља уништила јединство фронта и узајамна појачања, те ги им тако одузела позна ту надмо-ћност, коју су досад имали у рату. Исто тако балканска офанзива знатно би потпомогла операције на италијанском фронту. Кооперацијабалканског и италијзнског фронта извнсно би највише мо гла доприн ти војничком решењу рата, јер би погодио Централни Савез у слабину. И таквом ударцу Аустрија и Бугарска данас не би могле одолети, јер им не би могао помоћи њихов моТни савезник, који се и сам њима обраћа за помо-ћ, да се ослободи страшног енглеско француског притиска на з а п а д н о м фронту. ЗВЕЗДИЦЕ Сдучпјна досетка из ка фане• Што је »Народ* мањи » Велика Србија • је све в>?ка .. Гаргантуа Т Е н ко вТ Лондон, 16’. нов. Дописник »Морнинг ГТоста* пише да су у сјзјаој енглес кој победи сд 7. новенбра имали врло велику улогу тен ковн, који су пајсише доорл кели пробијању Хинденбургове лвннје. Користеки се густом маглом 7. у зору, тенкови су се бацили на утврђене ХиЕденбургове ликије и лако су их проблли- Кроз пробијене отворе

навалвла је пешадија. Немачке трупе, запрепашћеке тенковима, да е су врло слаб отпор. На некам тачкама, где је ерглески напад бао нарочито истакнут, Немци су покушали иротив нанаде али нису ни мало успели. Енглески д чтиснкк кзже да је одбрангени систеи Хинден бургове ливије био најсаиршенрје организокан и да су га Нсмци сматрали за неосвојимог. Међутем, додаје допи сник, он је заузег врло лако. Немцч су толвко поверење и мала у јачину тог система оДбране, да гу га брзнили релативно слабвм снаглма Најзад дописник описује припрему за напад и сам почетак напада без арткљервје, којн није непријатељу дао времена ии да се пробуда. ГРУБОСТ

Лондон, 16. нов. Рлдницп, који су напустили Немачку, причају да је за постедњих тнест месеца ратни умор код Нсцаца јако пср стао. Код Нсмаца чуја је учтивост ио Iотову сервилност, односи међу савовниШ1вом ва улини, у 10 стконицамс, у и зориштима, на лађама, жел>ез нигама и омнибусима постаи су врло груби услед ратнит прилика. Један сведок показао нам ј-дну наредбу 1 .оју је упутио мвнистар војни фон Штајн чиноваицпмз, због њиховог грубог понашааа према публнив. Солун, 15. нов. — Г. Пишон, француски министар спољних послова, саопштио је прско француског посла нчка влади Краљевине Србије да је образован новч француски кабинет под председништвом Г. Клемансса и да 1\е нова влада продужити да води досадашњу спољну политику Францу ске. Г. Др. Велизар Јанковчк, заступник министра спољних послова, замолио је г. Лоржу, француског отправника послова да достпви г. Пиилону захвалност српске владе на овом саопштењу, и. да српска влада гледа, у факту што 1\е франццска влада водити и даље досадању политику, гарантије за праведну ствар Србије и услове за крајњу победу Савезника. (Рлтни Пресбвро). ПРРД КАИБРЕОМ Лондов, 16 нов. Дописник »Дејли Експреса са британског фронта описује победничко напредовање британских трупа и њихо во кретање. коЈе је за дивљење. На издату наредбу, цела трећа армија је,

као један човек устала из рова и пошла за ф чотом тенкова. Никаквог поремећаја није било; одржавајући везу са другим деловима фронта, овај се талас кретао неодољиво. Међу Немцима настала је паника, да су побацали оружјс и тукли се камењем. П0 ПОВЛДЧЕЊУ Лондон, 16. нов. За време последњег повлачења Немци су напустили огромну количину материјала, који се може употребити. Свуда, по селима и логорима Енглези су нашли силан материјал спремљсн за зиму. Заузети терен даје утисак чврстине и индустријске организације и показује Хинден бургову намеру да од. њега начини твјтђаву, која -ће бити стална. У целој области има вЈ>ло много започетих радова на сталним утвр■ђењима. У Маркоану на-ђена је вј)ло велика количина намирница свих врста. ГЕДКЕ 0 ФРОКТУ Женева, 16. нов. Пуковник Гедке написао је у »Манхајмер Фолксштиме* дугачак чланак о текућкм »о гађајкма. Пошто је гнализграо војну ситуаи:ју на западном фоонту, напомињућа да се нсмачке трупе могу данас једино држгти у дефанзива по некад и повући, он прела зи на ситуацију на руском фронту овим речича:

»Руски ф[онт одстуна свге онде, али у целини својој није раскинут. Чзк п у њеној всликој болести, [уска во‘с а сачнњава увек једну страш«у саагу која не може битита; о лако увиштсна и која задржава према сбд вели е сиаге централних сила* Расматрајући сктуаццју нт италајанском фронту, пуковник Гедке каже да су ови објектнви постигрути и да се сада аустронемачка војска утврђује на Пјаве. При завршетку пуковник Гедке кзже, »а треба »огађаје спмо погмлтрати *о одлучног моменга. ЈЕДНА ЖДЛБЛ ЈГондон, 16 нов. Крупов орган ))1 Ј ; ј • ниш Вестфалише Ца|тунг« узнемирен је општом еитзшцијом у Не мачкој. Он најпрекстнче све жртве које је Немачка приетала да поднесе за своје савезнике и онда отворено тражи њихову помоћ на западномфронту. Аустријанци и Бугари, вели тај лист, постигли су свој циљ, али се то не може рећи и за Н< млчку и ако је она извр шила толико офанзива за рачун својих сг везника. Лист даље признаје да политичка ситуациЈа није повољна за Немачку. Улазећу и појединости ои констатује да је мржња Пољака против Немаца по[)асла до беснила. Варшава је посгала празо политичко утвЈуђење за })ад против Немаца.

ВАРВАРМ

Те априлш е вечери са пуним месецом почивала јс Вен*цпја мирно под плгвичастим небескнм сводох. На Марковој пчјац 1 « зладапз ј« слатка тишзна, а базилика са својзм галеријгма, луцима и кубетама лпчила је више на овашгоћење духа иего на голу стварност о» мермера и злата. Поред Дужд»ве палате полако је шетало неколико сгранах тургста — готово све сами Еиглези и Французи ћутећи ила разговарајући пригушепо да не би помутили ову усхи!.ену чаробност. Разгсварали су »а живот, док људз могу ужцвати овакав призор, није ни тако свиреп ни бесмислег; и .душа имје била пуна угб)ђења, које су желели да иогу поделитн са свима својам драгима. У јеван мах разлеже се улицама кнкот и врева. Једна гомила људи и жена, у немачком ожелу, навалл на Мар-

( кову гшјацу. Они су долпзали гз хотела Данкели, и њахови раскалашност била је исто тако дрска као и њпхозо понашгње. Ишли су руку под руку, урличућа неку гемачку кафе шгктанску песму, која је скрпавпла ово свето место и ову величанствеиу ноћ. Централне Држзве претиле су Венецији, томадиђају Пталвје, том украсу семалском,

, бисеру морском, тој једг.ној ; вароши на свету. коју човек не може зампслити ако је гиI . Ј )е видео. Венеција у опасности, то су речи потресле срца пелога свта. Енглески војници одушевљено полазе на пут, јер ику да бране љубљену варош Бајронову и Раскинову, ва[к>ш, којој су се већ неки од њнх дивили, али коју желе сви *а угг знају. Американцн, кгја су само сањали о томе како ће једног дана прећи океач и »вдети је, ка-