Народ

&Р, 111. 1 бРКЈ )& >; Народ“ иалази свакога дама по нодне.

; Итакпгркја с.е нмлазл у Фр*н ио1Јој уллдл 6р. 20.

В.ласних КРСТА Љ. МИЛКТН1\

[ОЈЗИНА I. Рукокисн се »е вра к»*ју

О 1 ааси « белсааке «« ала-кују се ио погодбк.

Редакција је у улица Франковој бр, 20.

I "ААл* Д1 7 АГ. С. ГОГНТч

АМЕРИЧКА П0М0Ђ

Министар војни, ше(Ј)ови разних одељења министарстаа и више чланова америчке мисије, држали су у министарству спољних послова једну конферендију, да одроде начин, како ■ће Сједињене Државе најбољс мо-ћи кооперисати са Великом Британијом и другим Савезницима. Г. Ло 1 д Цорџ је рекао да је тешко утвр дити таблицу потреба по реду њихозе хитности. Па ипак има две засебне стварк, које су изканредно и подједнако хитне а то су борци на бојној линији и поморски транспорт. Г. Лојд Џорџ је затим изложио војну ситуацију. Он је показао да слаб л,ење Русије и скорашње повлачење у Италији, више него икада, н.Ј.мећу потребу да Сједињене Државе што је могуГе пре пошљу што је могуће већи број бораца. Г. Лојд Цорџ живо жели да зна, до кога се датума може очекивати да се искрца први милион људи у Француској. Прелаза-ћи на питања о транспорту, Ло 1 д Џорџ је изложио да је британека тонажа цела ангажована у рату, нешто за брктанске интересе, нешто за интересе Савезника. Ситуација Са р.езника потпуно зависи од датума, кад -ће им се ставити на расположење шест милиона тона, које је Америка обе'ћала за 1918 год. Г. Лојд Џорџ не сумња да ће америчке поморске конструкције изненадити свет, пошто Сједињеие Државе имају најјаче индустријеке изворе на свет}% имају индустријско становнкштво, изванредро обучено и крајње прилагодно околностима са особитом националном организацијом. После тога г. Лојд Џорџ Је додирнуо послове који долазе на друго место, што се тиче хитности. 0 авијатици он је рекао, да народ Сједињених Држава има ретке особине иницијативе и потребне смелости за добре ави јатичаре, а и америчка кдима иде им на руку

за обуку. На тре-ћем месту г. Лојд Џорџ је говорио о сл езању блокаде. Тесна кооперација Сједињених Држава са европским западним силама мо - ћи ће у току рата још већи економски притисак да извр ши на централне силе. На завршетку је председник владе захвалио мисији за неоцењене услуге, које јс марина Сједињених Држава учииила не само за заштиту трговачке флоте, већ и у борби против сумарена. Захваљује и на њихопој помоћи ко ју је Америка указала Савезницима са финансијске тачке гледиш га и у сваком другом поглсдјо Он је одао част ревности, са којом се народ Сједињених Држава одао извршењу свога великог задатка и изразио своје апсолутно поверење у велике демократије, које данас иду руку под руку и које ће потпуно савладати опасност, ко1 а се данас надвила над слободом света. У име мисије Сједињених Држава адмирал Бенсон благодарио је британској влади на топлом пријему. на који је мисија наишла у Лондону. Он је изјавио да су СЈедињене Државе једнодушне, да учине све што им је у моћи, да људи могу уживати права и живети у слободи. Даље је уверио скуп да Сједињене Државе оберучке потписују изјаву њиховог председника, да иеће ште дети ниједан од својих извора, ни своје људе, ни своје лафе, ни свој рзд, како би ратдовели до триумфа. 11осле тога је конференција прешла на дискусију пигања записаних на дневном ред\\ ЗВЕ8ДЖЦЕ Каквог све новца нема у Солуну!... Из свих времена и са свих страна свегпа Па ипак јс за неверицу, да сам јуче у једном фишеку добао дваеспарац Александра Великог... Гаргактуа СДВЕЗКИЦИ У ПАРШ Париз, 17. нов. Савезничка конференција отпочела је рад у

чегвртак под председништвом г. Клемансоа. Пре отварања конференције во-ђени су претходни разговори, који ће омогући ги бржи рад изасланицима свију сила.Конференцијаћетра- јати 8 дана. Огварајући конференцију г. Клемансо је у име француске владе предложио да се једном колективном декларацијом обележе опасности које прете Русији. Вероватно да ће Маклаков, који је послат од редовне руске владе у Париз за амбасадора, бити позван да присуствује тим седницама. ШША ЗА ПРБВАРУ Париз, 10 нов. ’Еко д« Пари* јавч,а да су Немцц понова упо 1 ребљавали мегоду братвмљен.а на руском фронту. Сваки немачки пук на источном фронту има нарочито одељење за братимљен.е, састављено од 3 официра и 0 војнвка. Свака дивизија има по једног офицвра, коме је стављено у задатак, да о*аодељења спрема за пропаганау у корнст мира у нарочитим школама. У овам школама, војаицм, који прилично говоре руски и пољски, дсбијају опште појиове о Русији, о ње’ним саобраћајним путовима, политкчкнм распрама и т. д. ^Тен1Г*берза Лозана, 17 нов. »Газет де Лозан« објављује ову депешу из Беча: Ових дана десили су се на бечкој берзи врло важни дога-ђаји. 3 новембра рад је морао бити прекинут у 1 сат по подне, због тога што су послови наједном добили неочекиван обрт. 4. новембра рад је понова отпочсо. У кулисама, облигације прве класе, које су одједном почеле падати, пале су ! у току тога дана за 115 круна; акцијетранспортних предузећа за 150 круна, акције топовских фабрика за 130 круна, отоманског дувана ва 300 и акције турских транспортних предузећа за 260. НЕБШКЕ С/.УТЊЕ Париз, 17 нов. По свему изгледа да Немца очекују ускоро страшну са везнмчку офангиву на италијанском фронту. »Пги Иаризиен« каже, да су итглијанеки авијаткчари, осматрајући ратну зону, приметили велпку непријатељску актввност на реци Таљамеато. Оаробљена*

ци пзјављују, да А- г сгрокемци кокструишу врло снажну одбрану на тој реца. као прпхватну.тачху у случџу сав^знтчке офангиче. ДОБАР ШШ Лондон, 17 нов. У једном чланку о војној ситуацији у Италаји и о стању аустријске војске и марине. војни критичар » Тајмса « пуковник Репингтон каже: >/Келети је, дл Савезници предузму снажие помор ске оиерације на Јадранском Мору. ТешкоЈхе нарочите врсте, које с.е истичу за наше номорскс операције у Балтичком Мору, не по стоје у Јадранском Мору. Немци неће моћи да појачају аустријску флоту као што појачавају њену војску*. АМЕРША В8ЈСКА Вашинпогт, 17 вов. Прецседник Вилзон издао је наредбу, да се одмах распореди око девет милиона људи, који подлеже војној обавезн а нису још распоређени. Објављујућп ову наредбу председник је изјавио: »Дошло је време када треба погауно да организујемо своју људску снагу, како ће се најзад дсћа до образовања једног потпуног регвстра за све категорвје, који ће обухватитн сва регруговава лица. Свп они, која нису иозв 'ни под застзву, употребиће се ка разне војне службе, ва индусфијске и пол.опрквредке радове, где ће моћи најбоље у потребити своје искуство и знање за добро отаџбине«.

ЧАСТ Ф?АИЦУ31:Ш Париз, 17 нов. Шеф америчке мисвје у Француској, пуковнах Хауз, изјавио је, *а је Франпуска охрабрпла Амсрику, која јд решена да нгстгвз рат са несаломљивом решекошћу, све док свет не буде ослобође.н притиска милитаризма. Дтље је пуковзик врло речлтвм изразима истакао хероизам француског народа. шфТрТвдГзГрат Њујорк, 17 иов. Амерички листови врло мгзого се баве конференцијом у Париау. >Г1>ујорк Трибуна« пнше: »Ми одлазимо на конференцију као свеж народ, са нетакнутнм изворима и једва дирнутом снагом ефектевз. Ми идемо да тамо взложамо гледиште амерцчког народа«. Вчжнвја је јиш цзјава листа »Ворлд* о тој конференцији: >Састав америчке комисије за пзриску конференцију показује, као што је изјавио н г. Лансивг, да ће савезначка коиференцгја бити конферезцнја за раг а не за иир » с аМо тф Цирах, 17 иоз. Немачка шгампа пише, да су војне власти издале нзргдбу да ни једгн немачкл ллст не сме више ииати свиг нарочитог дописника на срани, већ да се мора задовољитц кзпештајима Волфоке Агенцлје. Ова је одлука изз.звЈла ја< протест код грађаиске штампе, која каже да она немапов'рења у т»чност ове агенције.

ВвРЈка мртвих

У ,,Анал*ма“ кзашао је овај леп напнс г. Анагота Франса: Сећам се, истнна доста нејасио, једне диг.не сцеке кз старе песме »Жирхр дс Рујом*. Чини ми се да она преставља краљеву кћер где по сле борбе расматра разбојаште, на коме леже пала борци. »Хтела је, каже пссиик, да свакога од њих целива пољупцем растанка. * И из мутних даљина мојах успомепа указује ми се данас ова краљева кћер као лик наше миле Фр нпуске како оплакује цвет нашс расе. Ннсам почео писати ове редове у иамери да побудмм свој* суграђане да се сете милих покојкика, него да са целим нашим народом славнм оне, којп су жртвовали своје жавоте, и да размкшљам о великим поукама које нам дају из својвх светвх боЈавишта. И одмах, придружимо усцомена ца цаше јунаке са

великим пијететом и успомену на све оне храбре борце, која прслвше крв свој/ под свлма САвезнкчким заставлма од Изерскг-х канала до обала Висгуле, од фријулских планкна до Мораве, и по непреглсднгш морима. А за тнм цодзримо каше најлепше цвеће п наше најплеменитвје палме нсвлвим жртвама нечсвечне свирепостн, женама и мученичкој деци. А наши покојницм, нашл дпати покојнипв!.. Огаубина наша отворп своје велико срце да их прима све од реда, ка,.о оне најскромније тако и ове иајистакнутнје, хероје којн су глли славно, којима треба иодкћи мермерне и бронзане спомснике, и који ће вечито живети у историји. Благословенн нека су сви који пролише крв за отаџбину своју! Они нису узалуд поднели на жртвеиик своје жаврте. Нска вх оплакују,