Народ

Б1\ 112 5Р0Ј 10 Д ЈЕ П Т 4

„Народ*‘ инлази свакога а по подне.

Штакпарија с« калааи у Фр^озој улипи бр. 20.

ВласниК ГСРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ч,СОЛУи СУбОФА-18. НОВЕМБАР 101?. ГОД.

ТОДИНА 1. Рукоакси се шОгдасн и бклелаке на плавују с: н о иогодбл. Кедахција је у у . * ■Р-,'а«кок(Јј 6р. 20 1 Ј.ЛСлИ у; гЈККмк Д1*АГ. С. ГОГИ7'

РУСКИ ДОГАЂАЈИ — V ».у-х—

Париз, 18 нов. »Пги Паризијен« има г.ест из Петрограда, да (с налазимо под диктатуром Лењина и Троцкога. Од њих се одво јлла једна веома јака фракција максималисга п скоро половина народних комесара. Чим је установљена нова власт, одмах се очигледно показала наме]>а Лењина и Троцкога д 1 раде независно ни од кога. Нису учествог. )ли у преговорима са ссталим социјалистичким странкама и аутократски су публиковали декрете од највеке ] жности, којим су уносили хаос у политички и социјални живот 1’усије. Дошли су до неспо)-азума са веким делом своје странке у питању (/ слободи штампе. Лењин и Троцки одлучно су били против ове слободе тврдећи, да се не сме дозволити опозицтоној штампи да трује 1авно мњење. Њихови разлози били су пот1 уноаутократски.Троц ки је захтевао да се конфискују типографиј и сва хартија буржоаских листова у ко };исг максималиста. Лењин је додао, да г ће декретом наредити насилно оглашавање у мак(ималистичким новинама. У овим питањима до мло је до неспоразума и крајња левица револуционарне социјалистичке странке иступила је из извршног одбора. Тако исто дали су оставке и народни комесари: Ногин, за индустрију и трговину; Риков, за унутрашње ( гвари; Милутин.за земл.орадњу; Тсодорови-ћ, за снабдевање и Оља« с ников за рад. Они су тражили од владе да се створи социалистички блок. Тако су Лењин и Троцки остали потпуно изоловани. Максималистичка влада одредила је за сваку особу по 150 грама ле ба дневно, по 100 грама меса недељно и по 1 јаје и 200 грама масла месечно. Нема ни пиринча ни теста. »Агенцији Информацион« јављају из Штокхолма: дознаје се из најмеродавнијих круго-

ва, да више руских генералних штабова на фронту, захтевају, да се ствојш блок свих озбиљних демократских странака. Максималистички одбор сваког дана прима депеше, у којима се протсствује што једна с гранка узима сву власт у своје руке. Максималцсти нису у стању да завсду ред ни у својим редовима. Париз, 18. новемСра. Јављслју из Петрограда, како се ц Москви преврнуо аутомобил генерала Брусилоеа и како је генерал том прилином сломио ногу. Максималистички лчст » Правда « доноси да је измедју црвене и беле гарде отпочелл борба у близини Виборга. /Келезничка веза изме:1)у тога места и Петрограда преканута је. Париз, 18. нов. — Г." Маклаков, кога је Ке ренскова влада послала у Париз као свога амбасадора, изјавио је сараднику »Тана«, поводом последњих догаћаја у Русији, да се Савет народних комесара, који је потписао проглас и наре1јење о от почињању преговора за примирје, нс може ни у ком случају сматрати за праву руску владу, јер му зато недостаје законски основ и признање земље. Он може да изгрши разна насиља или чак и издзју земље и подлост, за коју нам је данас пружио доказа, али он неће моћи да управља земљом пошто није способзнза то, нити 1 а ико признаје, нити му се, најзад, ико гткорава. Последње наре^ење максималистичких комесара није у ствари упућено народу, него н е у к и м и необавештеним војницима, а у намери да се у њих изазове покрет против старешина и да се тако само створи анархија. Њиме се сад много мање тежи закључењу примирЈа него што то на први поглед изгледа. То се јасно види по томе што је Лсњин прибегао употреби бежичне телеграфије. Тако издавање наредаба не може престављати акте праве и законите владе, већ је то непатриотско дело из-

дајица, које гледају само да што више искоЈ)исте свој пролазан ус псх. Јучерашње сабп штење и наредба петро гра дски х макси м алиста само је једна е гшзода у борби што се води између бољшевика, који се за тренутак још успешно држе у обема главним варошима, и осгалих живих снага руске земље. које су свеснеоаасности што им прети и које траже и можда еу већ нашле свој центар око кога Т.е се прикупити. Нокрет бољшевика изазвао је Јааздор, и његова момен тална победа довешТе до још јачег моралног расула и дезорганизације материјалних средстава, чиме тај покрет припрема фатално своју сопствену иропаст и прину-ђава све здраве елементе у земљи да се услед све јачег раздора на северу, прикупе на југу Русије. То је отприлике главна линија, којом се развијају догаЈзаји, који Те, надајмо се.довести убрзо до прспороћаја у Русији. Париз, 17. новембра. — Из Штокхолма јављају, како > Таденде « сазнаје да су у Руси/и чињени покушаји за образовање демократске влиде у којоЈ не би учество вао Лењин, али нису позна ти резултати тих поку ш уја. Парвз, 17. к 08 . — >Н јвзЈ 1 Жизн« домоси, да ћс Всдерсвски сагурно напустии положај министра марине, пошто не м же ва се одржа на том месту. Конзулат Сјевињсних Др жааа у Москви захтевао је од револуционарног Савета радничких и војничких делегата да се одмах прсдузму мере за ЗоШтиту живота и имовине стрнних државл.ана. Париз, 18. ков. — Из Хапаранде јављају, да још нвје потврђена вест, да је велики кнез Никола стигао у Харков. Демантују се вестм да је генерал Ксрнилов има > каквог удела у последњгм догађајима. О Керенскоме шире се најсупротиије вестр; о ње му- је сигурао једино то, да прибира своје снате. Данашња сатуација изгледа овако: с једне стране максималиствчка влада, без кохезије и увек у опасности, са нсшто ушшва у Москва н у Пе трограду, а с друге стране ге нерал Каледин са својим Козацпма госп дара целом јужном Русијом и прпкупља велике снаге, које би, у најскорије време, могле потпуко иаиенпти ситуац»ју.

Париз, 17 ПОП. —Јав-Ч е Неиачка слала свој* шпиљају ИЗ Петрограда, дајјунске мисије келосргдно саје јуче у целој вороши ’ чо * е -'1еч>ину.

владао мир и да се рачуна еа евептуалним одетупањем Леп.ина и Троцкога са плпсти, ка ко би нови извршни одбор Главнога Савета радничких и војничких делегата добио пуну елободу акције и како би могао иввссти органазацију земаљских власти. Јуче је ухаишенаКеренскога жена. Услед откривања завере, због које је затворен Пз т ришкег.ић, извршена су нова апшења, нарочито мефу члановима Ј)уске аристрокрације. Париз, 17 нов. — »Матену« јављају из Вашингтона, према вестима што нх је примила америчка влада, да је Петроград остављен на милосг и нсмилссг Каледину, по што од њега зависи снабдевање вароши хра ном. Амерички конзул из Тифлиса извештава, да се Калединове тј>упе приближују Воронежу. Париз, 17 нов. — »Дељн Мелу« јављају из Њујорка, да је Председник Вилсон одлучио да забрани свагсиизвоз трговачке робе з т . Руеију, догод бољшевики господаре Петроградом. То обустављање даљег одашиљања робе биће само привремено, и наставиће се чим се у Русији васпоставистална влада. Парвз, 17. нов. — Руска максималистичка владт објавила јг једно радисгрифско саопштеље, кз кога се не вкд* коме је упућено. У њсму се вели, како је дужност савега радничких н војнпчких делегата да одмрх пргдложи зараћенам странама закл.учење примнрја. Овај с.у радкограм потписат Лењин, Урханов, Троцкн, Круленко и Брусидо. Поводои тога сгопштења ваља нагласити, да фрапцуска

Лондон, 18. нов. — Ј вљају II. Петроградл: Макс.-малнсгичч! комесар Мец.-хпски, у пратњи пуковннка Мурквјева, ксманцанта пегроградског гарниаоаа, дошао је с војском у Државну Банку и затражио, да му се у року од десет минута преда десет мил: онл рубала, запретивши, да ће гваки онај, којп му се буде противио, бити сматраи и-дајицом отаџбине. Одбор и директори банке, којима се придружишс дллегдти олшт. нског одбора н сагеза сељзка, без об: и; а ! а пос:едцце, једногласно одбише овај захтев. После десет манута но:: >со је настало прешвараље са Мењинским и Муравјевом к утврдило се, да ови ш-су кмалл накаквог оташћеља за тај чин од стране Сзвета максималистичких комесзрп. Лондон, 17. НОВ. Према једној допеннз из Вашинггона, амер,.чки посланик у Петрограду известио је своју владу да је позвао америчке граћане да напусте Петроград. Цео дипломатски кор остаће на своме месту. Вести, које стижу из Русије у Лондон, веома су неодрећене ил.јконске. Према всетим ечглеског посланика Букана, ситуација је у Пстрограду стационарза. Пишта се незна о догаћајима у џЈ)Овинцији, јер је веома тешко доћи до верчдостојних извештаја. Лондон, 18. нов. Типог|)афи и радмт.ци у фабрикама хартије у Г1 етроградуодлучили су да објаве штрајк, ако не дофе до споразума изме^ћу социјалистичких странака и ако се ке укину мере прсдузете против штампе. Максималисте су уапсиле свог великог противника Бурцева,познатог револуционара. 0вих дана он је прославио 35-о годишњиц\ т од свога првог хапшења због револуционајЈ.чог

влада кма сигурнлх до-аза. да

рада.

СТАРА ВАРОЖ ГАЗА

Газа поргд Срсдоземног Мора и Блр ес Себа, која лсжи псточније,. две су најјужнвје вароши у Пал естнни. Оче готово ограиичавају пустсњу Арабије и Јудеје. Газа је била од увек цен тар караванског саобрзћаја. Овај њен изнимни положај био јс узрок љеном 6*.ггству као и њеном суксесивном про пад*>њу.

Њу су ил/али Филистејци, Израелићани, Асирци, Вавил >њани, Персијанци, Грцт под Алексапдром, Римљани, Визаап нци, Араг.и. Када су Крсташи дош’ш у ове пределе нашли су Газу у рутиевин, ма. Бодоал II подигао Је тврђзву. Саладин Ј - е одљачкао варош али је замак зауаео тек 1187. Бонапарта је оссојио Газу 1799,