Народ

СТР. 2.

Н А Р О Д

ВРОЈ 113. ' ~ ~Г“ “ XI

ну жестнну, недогледни и крвави циљ свах ових напора. Мислим да су они једкни странци у Европи. Греши ко мисли да су они страшљивгцеи кукавице. Они не беже испред граната. Много је од њих из гинуло на прагу своје черге. Умрли су не подозревајући ништа, али исто тако и не појимајући ништа. Као што не знају одакле долазе не знају ви куда иду. За њих реч »траница« нема никакав опредељени појам. Њих занимају саао годкшња времена, кретање звезда и рнтам њвхсвах песама. Ништа код њих ве постоји на шта би се они угледали, што би им могло служити у Жквоту за пример. Они немају предање, које би жуделн да обнове, нити идеју коју ба бранили, нити иокрајину на коју би полггали право. Они су у неку руку само иредентасте фантазије. А то је у исто време и њихова срећа и љихово проклетство.

ллније на Пјави није нипошто још ‘ситурна. Све вес^к службене и гтриватне слбжне су, да су труге показИле отпор и да су све јединеце у борби сјајно држале. Игалија је дала доказа да је повратила пређашњу делатТЈост и линија на Пјави може се одржати, ако савезничка помоћ на време стигне.

ИЗ РУСИЈЕ Лондон, 1У. нов. Из Петрограда јављају »Тајмсу« : Руски политички и војни шефови саста-ће се понова у главном штабу да образују нов кабинет, у коме ке бити заступљене све странке, на основу последњих скупштинских избора. Лондон, 19. иов. — Аустријска влада званично је објгвила, да је вероватно да ће у Русији максималисти постати господари ситуације. Али данас, док у целој земљи влада анархија, не могу се узети у рас.матраље њиховт предлози за мир. Међутим победа максималиста у Пстрограду и Москви, нагнала је све патриотске елементе да ступе укоалпцају. ЛОНДОН. — Према всстима у листовима Керен ски располажс са два кор лус а војске, са коњицом и тешком артиљеријом. Он очекује 1ош потчања.

ОТПОР ИТАЛИЈЕ

Лондон. 19. нов. У Еиглеској је примљен са дубоком симпатвјом и задовољством надчовечавски отпор и хероизам, који су показале италијанске трупе на Пјави и у брдовитом пределу у борби нротив огорченкх непријатељских напада. Енглески дописници пишу о снлном борбеном духу италијанских трупа. Дописник »Морнвнг Поста« каже, да вести, које долазе са фронта, доказују, да је морал код трупа добар. Особито је утешно што се у борби непоколебиво држе младе трупе из класе 1899, које су сажа издржале евоје крштење ватром. Мнсли се да је непријатељ завршно своју приправну фгзу за нову офанзаву, чије се средиште налази у брдовитом цределу између Бренте в Пјаве. »Манчестар Гвардиен« примећују да судбина одбранбене

0 КРАЉУ ИККОЛИ Гим, 19 но*. У дискусији О ПОслодњој дианаестини буцета социјалистички посланик Лабриола, који је за продужење рата до краја, изнео је неколико занимљивих открића, која саопштава »ЈугословенскиБилтен« у свесци за новембар. Ово је једно од главних места из његовог говора у италијанском парламенту: »Италија не може нити треба ни са којих разлога да води црногорску политику,тим пре, што је Црна Гора раније предузимала кораке за закључење сепаратног мира. 8. децембра 1915. црногорски краљ Никола послао је цару Фрањи Јосифу ову депешу: »Пошто су ваше трупе заузеле моју престоницу ја вас молим за примирје и мир. Ваше племенито и каваљерско срце неће се показати свирепо према мо ме народу«. Фрања Јосиф је одговорио: »Са задовољством примио сам вест да Ваше Величанство жели мир, који ће се закључити под већ познатим условима«. Услови су већ били познати, јер је месец дана раније кнез Данило преговарао о предаји Црне Горе. Сада се питам, хоће ли Италија због краља Николе да спречава потребно развијање југословенске расе? Ја високо поштујем величанствосрпскога народа и величанствоцрногорскогна- рода (на овом месту цензура је два реда пребрисала. Одобравање и жагор). Ми одбијамо да се придружимо политици која би хтела да спасе династију оних који су покушали да закључе сепаратан мир са непријатељсм«.

му ће се цоноеити одлука. да ли њихожи с»нгви (кћ»ри) могу доблтн државту стииендију. За Крф н стару Грчку листе ће раздав-тпМннистарсТво Просвете и Цр; веннх Послова; за Солунтт солунскн фронт просветни дећегат у Солуну, длректор X Лилер; за Фраи цуску и остале савезннчке и неутралне дажаве Просветио Оделење у Паризу. Попуњене листе враћаће се ономе, од кога су примљЛне. Оае лксте обавезнн су поднеш рсдитељи свих студената: како онвх који до сад нису примали државбе сткпендије, тако и опих који су већ државни питомпи. Студенат чији је родитељ избегао, а нпје поднео пријавне лгсте, неће моћи примати државну стипендију. Попуњене листе треба предатк најдаље до 15 децембра ове године. , ЈЕДНД ПРЕДДЈА Париз, 19 иов. Генерал Бајуд, који је стигао нз Панестиие, прича како се јеван турски гене.рал предао драговољво Енглезима. Кад су га 8апиталп што се преда је, турскк генерал је одговорио да је ок учествовао у бор бама иа Дарданелнма, тде је научио да цени своје прот« 1 Внике. После тога послали су га са дивизвјом у Румунију, где је првдодат армији, којом је заповедао један немачки генерал и која је била састав- 1 љена из једне турске дивизије од 16.000 војника, једне бугарске н једне немачке дивизије. То је било на штетуТурака. Од 16000 турских војника 12000 је погинуло, раљено и заробљено. Док су Бугари изгубнли само хиљаду војника а Нсмци једно дванаест. Кад су га поелали у Палестину, он се бао решно да не жртвује више тако лудо људе за интерес Неиачке, и да свој живот у будуће посвети једном кориснвјем задчтку.

птчм КЗВ1ШТДЈИ

ЗА СТУДЕНТЕ По одредбамачл. 19. Уредбе о школовању српске школске Омладине у Фрапуској, избегли родитељи студената универзитста, којн не могу издржавати своје синове (кћери) и желели би, да се они школују о државном трошку, морају својом руком попунити нарочите листе, у којима ће взложити податке о своме матервјалном стању, ирема че

ПОЉСКО ПИТАЊЕ Жепева, 19. пов. »Фремденблат« је донеочланак о погодбама које се воде између Беча и Берлина о Пољској и о условима за мир. Овај чланак, напнсан дз умари аустријско јавно мишљење, изазвао је многе коментаре. Тврди се да граф Чернин није апсолутно ништа изменио досадашњу политику п да није учкнко кикакве дефинитивне концесиј? берлинској владк. Многи листови показују се скептички и траже прецизнија обавештења о пољском питању. Гермаиофилски и конзервативни лвстози изражавају своје задовољство, надајући се да ће аустро-немачки преговори битм ратнфиковаии како од стразе већине у Рајхсрату тако м од оне у Рајхстагу. За време седнице у Рајхсрату сопмјалнст Адлер жучно јз протестводао протм сдаког ирерааог рЛнења пољ ског питања, потсећајућа да је влада била одоацала свапу помисао на анексију. Такође су е Румуни а Рутенн протествоаали протиж пројекта да с; образује велика Поћ,ска под суверенством Карла I.

франц"'скк На десној сбали Мезе артиЈ»еријсха је борба била интензивнија на ссктору Бомои-Шума Ле Шом, којој је следовао жесток немачки напад на наше положаје северно од шуме Фое. Доцније. — Јака артилзеријска акција у области Сен Кштена и јужно од Живенкура. На десној обали Мезе одбили смо један немачки препад на ровове северозачадно од Безонво. Извештај Штаба Источне Војске. — Већином мирно. ЕНГЈ1ЕШ КОИИИИКЕ После јаКог бомбардовања непријатељ је напаонаширокомфронту јужно од Камбреа измефу Вандшга и Кревкера. Мало потом Цапад се проширио и западно од Камбреа у бли■ II

зчни шуме Бурлон и М е 1 ’. ј >а. Н а п а д од М а њ и ера до Мевра одбијен је а непријатељу су нанети тешки губици. Наши авијатичари, лете/ћи ниско, бомбардовали су аеродроме и логоре. Бомбе су бацане и иа станицу Рулерс и на бојну линију. Оборено је б немачких аероплаиа а два су принуђена да се спусте. Наша три апарата нема. ИТАЈШАНСКИ КОШИКЕ У току јучерашњег дана није било никакве паиачке борбе. Артиљеријска ватра и даље је врло интензивна На целомфронту. Непријатељ ска ватра била је нарочи то јака од Монте Чиземола до Монте Кастслгомберто. На висоравни Азјага наше су батерије разбиле овдс-онде трупе које су се скрпљале, и снажно су бом бардовале нспријатеља у покрету пзмеђу Пјаве и Пјове Векиа.

шттш

■ ■■«■■ I

НАЈН0ВИЈЕ ВЕСТИ

0Н0>а98Х ЈОДШ; &ОДј &

АТИНА. — Секретар у енглеском посланству честитао је г, Полнтису на уепеху грчког контра торппљера >Нккис«, који је потопио један немачки сумарен. ПАРИЗ. —Класа од 1919, којз је позвата, даће францус кој 250.000 бораца. Ј10НДОН. —Допзсннк *Де_јли Телеграфа« из Петроград?, јавља да је максвмалистичка влада поколебана. Изг;.еда да је већ сигурно, да су свм глагнм штабови, заједно са кавкаским н рунунстим фронтом одбвли да прнзнаду макскмалистичку владу. АТИПА. — Савезнички аероплан 1 ионова су бомбардовал I утвр ђења на Га липољском пслу-)стрву. Ре ■ зултати су врло повољни. ЛОНДОН. — Посланик Кичг поЈтавио је влади ова питања: Да ли је врховни савезнички Ратчи Савет овлашћзн да дискутује о питањима финансијске природе и о питањима кг.ја се тичу економеке и зојне помоћи, као и о помоћи у исхрани? Да ли су предузете мере да се избегне свака конкуренција мефу Савсзницима после рата? Министар спољних послова г. Балфур одговорио је на сва ова питања потврдно. РИО ДЕ ЖАНЕИРО. — У спорезуму са Савезнкцима регпена је сКора сградња бра*ждиј*нске помор.г*ке сваге у европеАаим «*0дал. Н««»е е«к*естЈраае лиђе Ј «а)«е11!Ее'*а сДквдевање ‘ из Бравжлнјег 'Ва пренос трупа пз Амер^ке аа Фравцуску. ВАШИНГТОН. - Према извештајима војних ипоморских власти Сје-

дињене Државе послаке у најкраћем времену преко милион војника на западнифроит. ПАРИЗ. — Прва седница савезничке конференције крунисана >е успехом са свакетачке гледишта. Одлучена је најтешња колаборација и постош нада да ће конференција бити плодна у коначним одлукама. АТИНА. - О го.гшшњици жалосоих дгцембарских догађаја атиаски листова сбјадили су дуггч е чланкс вочући да јс дуж ост гтч 10 Г нарлда да не Нровусти пралику која јој се с«да указује да стане на страну савел-шчккх снла, да испунм достојно своје сбадезе и аалоге наспрам својах савззншса заштитника и на тај начпн да дефмчитивно збри хпе успомсну на жалсске децембарске догзђаје. На дан годишњице одржа' но јг СЕечано благодарење на фракцуској крстаргцм >>1кистисн на ■ ом су били прису* тни Г. де Кастијон, генерал ; Браке и др> ге угледне фран|цус е лкч^остн. ОРПСКИ ЗБАННЧАН &ШЕШ1АЈ 18. нсвембра слабиуа ватрена октивност.

шт огш« Српско Грговачко Друштво Улица Александра Великог број V, обавља све бапкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем с»ету, да се користи услугама ове новчане установе за све Своје пОслове. Врљи ва својој благајин размену сввх новЧаншх монета по повољкиагдн*!и«м курсевимг. 5—1в —е цдј ■ ■

■ ■

К њ иж ара ШНАНЕЛ НАР нзвешгава п. пу&лику, да нна капродају велики квћцеларијски материјал, хртнје разпих формата, школских бве зака, регистара и т. д. Радња је на углу Себи. ул. ОЛимвио Днманди 6р. 55. 6-^10

ШАГОЦД