Народ

Ж Р а Ј '0 ДЕПП

1 1 Ш. гши.

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Ш««Л!Ј»риЈа сс иалазв > Фрааао*е>ј јглијАј бр. 20. Власлмп КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГСДИПА I.

^ужоаисш се н г кЈлИчаг;

! •• "ласи к бзлепЈПс •**> члпкују се по ткиодбз Редакција јс у улкц« ОРрг нкоДгОј бр. 2& Г:Г*б»в уре>.»аа ДРАГ. С. ГОГИТч " ■— Мк.

САВЕЗНИПИ У ПАРИЗУ

| ционално )сдинство, у започели су жсстјко да (Декларацији став.всни бомбардују наше иолона равну ногу до крај жпје. Наши арти нерци њих појединости. ј оДговорили су им веоДржава ћеби I и устав ма ефикасно. на, домобранска и пар- Румунска војска са ламентарна монархија.} нестрпљењем очекује Монархични иринцпп решење руске кризе. примењује се !само на

Париз, 21 нов. Саве.Јничка конференци>а у Парчзу бавила се искључиво војнич питаи>има и оним економским. која се тичу рата. Од војних питања решавао се проблем о заједничкој скцији на јединствгном фронту, ко пј би могла нровести заједночка команда, Осим тога тражен је начин , да се што боље искористе сви савезнички војни извори. С обзиром на сво, веома велику важност има суделовање јапанских предсдшвника. Поред војних проблема, рссправљало се и о економским питањима, норочито о финансиЈским, о п о *ажи и о снабдевању са хјмном и иојним пошребама. С тога су на конференцији суделовали технички делегапш, који су се бавили целокипним проблемом о снабдСвању. Конференција се није бавила политичким питањима, јер су билп искључена сва питањи. кој а која |е ПОСТавила прве ое тичу циљева рата и нроблема будуКсга мира, ј основе независне држаАли ииаК, на инпцијаишву смсричких делегдта, '• ве и која јс, преко евоиспитана је садашња сшнуација у Русији у политичком, 1 ј их данашњих престави екфномском погледу. ! ИИКа Краља Петоа и Одлучена је заједничка акција, како би се утицало \ Наследника \лександ»а на даљи разво\ руских догађаја. * г нн > ј ^ | дала доказа о својим Париз, 21 нов. | демократским идејама, Савезничка конференција продужаке свој рад још развијајуки национална ј осекања и уздижуки из

династи ју Карађ'>|)кеви ка, с обзиром на сам народ, коме је она дзла први живот и коме је била вока у првим рзтовима противу Тура

зв неколико дана. >Матен< дознаје, да се на првим седницама дошло ! до потпуног сиоразума. ДаИас ке се дефинитивно решити питање о медрјсавезничкој Врховној Команди. Кад конференција заврши свој рад, у Версаљу ке се састапш савезнички Ратни Савет. Париз, 21 нов. >Тан> пише, да ке се на мекусавезничкој конфс ренцији у Паризу поклонити нарочита иажња ивија цији, као главном оружју, да се д(Де до победе. Немачка нске смети да понова отпочне си бом бардовањем отворених вароши, јер ба у том случоју изозвала веома озбиљне репресалије од стране савезника.

II. Двкларација јс заенована на модерним демократским принципима како са мекународног гледишта, тако и са гледмшта унутрашње организације. Са мекународне тачке гледишта тражи се: 1. Ослобокење седам милиона Словена који с}' достигли високстепен цивилизације и који су свесни свога националног јединства, али који еу још једнако под варвар ском управом германско-ма-ђарском, под управом која је заснована на феудалним при н ципима Средњег Века; 2. Уједињење Народа од дванаест милиона душа подељеног на једанаест провинциских администрација исатринаест разних законодавстава,али уједињени крвљу, језиком, јединством територије и животним интересима; 3. Уништење, у корист овога народа, бруталног принципа да Је »сила јача од права« и његово једннство по принципима слободе и цивилизације а по пра ву народа да управљају самим собом и да сами бирају облик владавине;

над свега слоооду и во л»у народну’. П[>ема томе држаћа ће се звати Краљевина Срба, Хрвлта и 'Словенаца, а Вла даочева титула бике »Краљ Срба, Арвага и Сл о в е п а ца.« К р а љ с в с к:) власт не почива на божанском праву, који је средњевековно схватање и значи апсолутну вољу; на против она почива на вољи самог народа, то ће рећи на Уставу, који- ке народ донети. ж^љГзТ мнроаГ Цлрих, 21 нсв. Нсиачка штампа, кемснта ришућн гсвор Хсртлингов, ве ли, ка ће ускоро »оћи до ма ра без поаољних и дефинн тивзах војнг.х резултата. Пацифистичка пропаганда наста влл се у иелој Иемачкој војсци, без обзлра на драконске мере, које је влада предузела. По свим вароши.мт свакоднезно се демонстргира у корист љевима коЈе су истакле ј мира. У Кобленцу било јс савезничке силе, НИ са . великих нереда збот апсолутонима које су прокла- НОГ неиања хлебд. »Форверц« није задовољан говором капцеларовим. »Влада неће да разуме — вели лист да карод вигпе неће да трпи и да жела д« дозна када ће се доћи до мара*.

4. Стварање једне Државе, која је етнички највише хомогена у це лој Европи, која ће нослужити као веза изме'ђу цвропе и Азије, државе која ће образовати непре.мостиву брану на путу германско хабс буршке навале. Сви ти 'мотиви, са мекународне тачке гледишта говоре у корист југословенског уједиње ња и нису у супротности ии са ратним ци-

КЕРЕДИ У Ц*?РШ Ж^нева, 21.НСВ. — »Журна.т де Женгв' свло комер> тзр иле догађаје у ЦчрвХу: У четвртак у вече сазаап је мака, на ову династију, ј 1 ВИ у Цирихер Фол-.схаус. где су требали да сс држе говори <! руској револуцпји. На аитинг је доШло много света и држани су врло ватрсна го* ворл. 1 [олација се нг.Је мешала. * Најзад је један говорник река<-: 'Досха је било говора; није довољио ив дазека «зла* гати симпатије према руској браћи, трсба ргдитп. Сада револуцлја треба стварио га бу д? прелесена у нвшу земљу. а пре свега у војску, која у мт.си треба да одрекне да пр Ш :1 војку службу. Гом<*ла с- тзда унутила у п оворци г.рема двема фабрикааа, које раде за иноетрансгко ц тражати дз се о.:е од мах затворе. Ми никада нисмо меслилр, да је фабрпкацнја грпната на вашој териториЈм нека слапа за нашу земљу, и ако наје з брашева хашки.ч мс-])ународннм угозорима. Што су агитатори из Цмриха повели гочилу према ма фдбрикама које рале муниц.-ј/ за Немачку, то је с тога шзо им је то б, о нај ■ лаг нм циљ. Али они ц.тљају на слму швајцарску војску. Очи су позвали гомичу да

мовале Сједињене Северо - Америчке Државе. Они, на против, потнуно одговарају правим интересима ових сила, као и интересима буду•ћег мира и међународ ног братства. Што сс тиче увутрашње организације Декларација истиче као своје начело наширу домобранску слободу и потпуну једнакост у сваком погледу, а наро чито са гледишта на родности, политике, не ре. и грађа.чеког живо та. Тако су Срби, Хрвати и Стовснци, којч живе измешано и који под три разна имена прсстављају језике и на-

одрекну сваку војну службу и св 1 ки рад за нашу вој-ку. Царих, 21 ноа. — Манмфес-. тацаје кој*. су организозалп диа апостола ,ч р 1 , Шпајдарау Дактвилер и Немац Ротер . биле су крвзвс. У за ч чекнм квартовпма нерг-дч су ге сретворилп у прапу борбу. Са сбе сгрпне има много рањенпх. Међу ман! фестантгма била је већина сумњивог свега, највише појн.х бегунаиа и крцваца из Централнтх држава. Шефови иокрета, Дакгвилер и Ротер ухапшени су. Гомила је г.евала ПнтерЈнацпоналу и манкфестовала ирсд судом у Весдоштрасе и гред ошижшов полмцијтм где су бали затворени два вановни!а нереда. Зграда »Наје Цфихер Цајтунг« нанаднута је и ј »ко је оштећена. Максфестанти су нродрли у зграру, све разорала и исгварпли машиие. Р>а време од четири сата, митраљези нису престали да дејствују. ЈДПАНСКА_ ПОМОИ Осака, 20 нов. Министар финансија је изјапио, да је било немогуће послати јапанске трупс V Европу. »Савезници, додао је он, којима' су позчате све гешкоће око т ога, нису никада то нарочито ни тражили, али Лапан је показао увек добру вољу да са њимаделитерет рата својом поморском, финансијском и н ндустри јско м п о моки, коју је поередно или непосредно указао Савезницима и којаједостигла суму од милиарде ливара стерлинга.«

СИРИЈА

РУМУНСКИ ФРОКТ Јављају из Јаша: Не пријатељскн војиици, којч покушавају да се братпме са нашим трупама, дочекују' се ватром из пушака. Ипак Немци не губе наду, већ свакодневно шаљу делегате, излбране из меку официра који зна ју руски и румунски језик. Ови делегати се стрсљају. Видећи Иемци, да им

ОратИМЉење не ВрОДИ, слвиансквх тццова као к

Ш|а да вам. кажсм о Веј руту? Дт је то једна чиста и пријатна- варош са црвепим крововима на кућама, које су поређане у груг око плаве луке? Три су ми се ствари нарочвто допале: Сук, к< јл нико не иде да види, там и кут са дебелом хладсвиноми Оогатил шаренилом; ноћни раболов, о коме нико ие говорз, а која се врши око мрач-нх стена на баркама; и пристаниште, које целу варош дели као неку сганицу, једно од најпри влачнијкх места јер, игмсђу далеког хсризонта ливанских <ора и блиског профала, којз гр«*е брод.ви н едрилице са веЛвхим кл»}НОвима, осећа се већ Азија са неним страним лепогама, кије у нсто време и застрашују и маме и -тника, који познаје само Европу. Пошто преко н,е вод .1 пут V Ме.;у и Јерусашм/ то се у СириЈ! виђају ха 1 ,)чје сгик «у-

сввх

хришћаиских. Тако сам ви ђао моигопска лица косих очг]у, ноши,е којс нас много потссћају на Киау, и каралане црвених крстоносаца. Урођеницп у Снријн су нсобично развлјени и личе много на њнхов Липан са њиховим широким леђима и сЦажним вра ом. Мушкиње и женскиње, као и деца имају обичио гедра румена лпцч и сјајке очи, од.тике планинске расе, живе и весеге. Г1 шга г.ема на њсма од оне мртве елегаппије Егтпта, која почпза с оне стране мора на дну вечног саркофага. .Муштарци нос: повЈЈене 6ркове и о.фуглу брлду. Очи км шрзју под црт;,е ом косе. На в»рма је све шареио и обу! 1 а турбана н појаса и шнроке чакширс. Муслимаикв су млхо>< с; ед аег раста и дежмекасте. Лнпе им је потпуио покриве: о густим ведом, на коме су извгзен* вгшкк цв^тови ; а глцвц