Народ

117'

8 Р 0 Ј !0 ЛЕПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампаркја се малази у Фркнговој улнцк бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 28 П0В8МВАР 1919. ГОД.

ГОДИИА I. Рукопмс* се ас враиају Огласв и белешке ча алаћују се по погоаби.

Редакција је у улнцж Франковој бр. 20.

Глаанв урвЈШак ДРАГ. С. ГОГИЋ

IV. Треба показати важност Устава за целу земљу. Тиме се искључу 1 е идеја о конфедерацији, то -ће ре-ки, о системи, која предпоставља стварање државе по правилности разних делова као независних држава. Таква федерација значила би јединство више држава које би имале право да уфу или да не уђу у заједничку државу, или да у неком тренутку иза •ђу из ње. То код нас није случај. Код нас се не тиче спајања више држава, већ уједињења у једну државу само једног и истог народа. Треба да буде створена само једна држава онде где је један народ. Само тако може постојати чврст организам, способан да осигура моралне и материјалне животне интересе целог народа, да одбије евентуалне нападе споља и да, за савезнике, буде гарантија да ће се успешно одупрети немачком надирању. Али идеја о једној Уставотворној Скупштини не обавезује да сви државни послови буду концентрисани у једном законодавству, као једној екзекутивној власти, као штоЈе данас случај у Француској. Идеја о једној држави не тражи систем строге централизације. Држава може постојати, ако се централном парламенту подвргну послови сталне и унутрашње политике, који су апсолутно потребни за развиће и одржање државе. Ови послови могу бити: владар, спољна политика са преставницима на страни, царина, народ на одбрана, монета и ваједничке финансије, саобраћај, у колико пога-ђа опште интересе, трговина и т. д. Овај проблем унутрашње организације један је од великих задатака Уставотворне Скупштине, која ће једина имати право, да ствара или да мења Устав. Извесно је. да ко п р в а Уставотворна Скупштина бити свеена великог дога^ђаја, који је ујединио народ и да ће она умети да да нај чвршћу подлогу уједин»еЈ*>у. Овај ратоставићетрагове великих губигака у нашој народној економији али нема никакве сумње да ће се наш народ опоравити од ове несреће, јер он има велику територију око 250.000 квадратних километара са скоро 12 милиона становника, и колоније с оне стране мора, од кошх ће се велики део сигурно вратиги у ослобоћену Отаџбину. Ова земља је богата по природи, по земљорадњи, по сточар ству, по својим шумама, својим рудницима, рекама, по свом дивном мору. Народ је нов, снажан, обдарен богатом природном интелигенцијом Рађање је код њега врло развијено и он има све по гребне услове за организацију свога државног и националног живота са најсјајнијим изгледима за будућност. Често су нас питали, желимо ли ми Велику Србију или Југославију. Питање је и важно и дубоко. Тражити Велику Србију, значило би намеру, да се наш национални проблем реши увећањем данашње српске краљевине, док Југославија значи решење овог проблема стварањем нове државе, која ће обухватити све територије где станује наш троимени народ, тојест, Срби, Хрвати и Словенци, рачунајући ту и Србију и Црну Гору. Идеја о Великој Србији јесте посебна идеја, док је идеја о Југославији идеја целејугословенске расе. Конференција на Крфу решила је ово важно питање на јасан и одре-ђен начин, који не оставља никакве сумње како би Савезници знали, шта ми хоћемо, ми и Србија. Овим решеием пот пуно је остављена посебна српска идеја и дефинитивно је усвојена општа народна идеја, као што излази из алинеје друге, деветог параграфа наше декда] а ције.

мачки напади, вршени у циљу да одбаце Енглезе са заузетих положаја, потпуно одбијени. Непријатељ, који је у пр вом моменту успео да заузме неке положаје јужно од Креве а, поново је потиснут. Рђаво време, киша и снег ометају ве-ке акције. Акција авијатике, успркос неповољних атмосферских прилика и даље траје.

КОД КЖРЕА Лонион, 23. но*. Дописник гРаЈтеров. Т генције « на енглескомефронту извешпшва, да су не-

АДЕН ПОД ОПСАДЗИ Лондон, 23 ноа. У Лордовској Кући лорд Керзон је изјавио: »9. новембра Енглези су напали непријатеља у широким размерама и разорили су турску тврђаву у Адену. Према последњим извештајима, Турска војска у околини Адена нема више везе са Турском, и према томе не може добијати никаква појачања ни ма какав материјал. МДНИФЕСТ ПДДОВЕ Рим, 23 во*. Варош Падова издала је манвфест, у којем изражава кобродошлицу францускии и ен глеским труоаиа. У манифесту се каже, да Падова, свим срцем братски расположена, прима јуначке савезнике, који су дошлн *а се боре на италијанској све тој груди, да отерају одвратне варваре аустро бугарскотурско-немачке. Манифест Еаставља: »Далеко од вашег краја, војници Француске и Енглеске, наћи кете код нас утехе нове породице, која као и ваше доживи всте патае, има истенаде, и сећа се борба које су еаједво водила за време нашег преоорођаја. Крв, коју долазите да лијете са нашим војницима за општу победу, неће бити узалудна. Жртве, које допрнносе пали јунаци биће вечна веза нашег браства«. Б1РБА У АУЛРШ Париз, 23 нов. У седници Рајхсрата од 9. новембра три словенска народна посланика, један у име Русина, један у вме Чеха и један у мме Југословена напалш су начин, на који је решеко у Берлину пољско питање а особито против анекснје Гвлгцлје Пољској. Они ау взјавили, да се пољскопит . »е не може решити ако се исто време ке реши русинс о, чешко и југословенско патање. Аустрија је превише трула зграда а да би се могла само на неким дедовима оправити и тако одржати у животу.

Ако се одели Галиција Словенн ће доћи у мањину у аустријској држави у коркст немачког елемента. А југословевска посланик Корошсц уз бурно одобравање својах словенских другова узвикнуо јс: »Бирокрација, милитаризам и германизација, систематски вођена енергично и без милосрђа, таква би изгледала у будућностт наша судбина«. И затражио је да се укине овај дуализам, која даје хегемонију двама народима и завршио је узвиком; „Доле са дуавизмом“. Чешки посланвк Станек у свом говору одао је част Француској; ави аустријски листови не доносе, какав је утисак та одана част произвела у парламенту. Чешки је посланик споменуо, да је Чешка већ 1870 године прогласила право народа за самопределивање и потсетио је слушаоце на протест, који је чешки Сабор дигао 1871 против анексије Алзаса и Лорена од стране Пруске. Русински посланик Васиљко ивјавио је допнснику »Локал Анцајгер«, да, ако је вест о присаједињењу источне Галиције Пољској исинита, аустриј ским Русинима не преостаје друго него да се надају, да ШУМЕР За команданта енглеских трупа на италијанском фронту наименован је генерал Плумер, која је до скора заповедао другои енглеском арми јом. И ако нма 61 годину, он је још увек свеж и крепак. У бурском рату нарочито се одликовао. У почетку овога рата био је командант петог корпуса, са којим је суделовао у првој битки код Ипра. Пошто се овде нарочито истакао, то је, одмах после одласка генерала Шмита Дорнена, постављен за команданта друге армије. Та је армија учествовала у другој битки код Ипра. Ни једна енглеска армија није издржала толиког напора, као друга, која је учествовала у борбама код Хоуа, Леса, Вичета и на висовима Лесине. Сва ова места значе за њу виз сјајних победа, које су варочито прославиле нме једног од најбољих енглеских гснерала, генерала Плумера. Француским трупама у Италији заповеда ј-дан од најзаслуженијих фраацуских синова, генерал Фајол. Он је нарочито позват као врло скроман и искрен, тако да многе његове гаслуге нссу познате јаваости. Њега сматрају за једног од најбољих артиљеријсквх официра, проницљивог и врло одважног. Раније је Оио профе-

Споразум узме у одбраиу њихове интересе на будућој конференцији за мир. Данас дакле опозицију против Сајдлеровог кабинета сачињавају: Чеси, Југословсни, немачки соцпјалисти и Русвнп. Пољзци су се привидно ућутали услед последњих конц*сија које им је влада учинила. Опозиција избија сваким даном све енергичиија, и жсшћа и борба узииа све више маха. Б0ЛЕСНИ БОРЦИ Лондон, 23. иов. »Хроникл« доноси са еиглеског фронта, да је непријатељска команда, после провале Хинденбургове линије, аутомобилима упутила одмах поЈачање у Камбре ез најближих логора. ПотреОа за појачааима била Ј*е толика, да су Немца потпупо евакуисали и упутитилв у ватру цео један логор болесних и реконвалесцепата из Бервоара. Један од ових војника, заробљен, налази се у последњем стадију туберкулозе. Већина су били превише слаби за борбу. Нема сумае да непрајатељ концентрише око Камбре а све своје резерве. И ФАЈ0Л сор у ратној академнји. За време мвра наје био среће да тече брзо каријсру, кој/ је истннски звслужио. Так.о га је рат затекао у својсгзу бригадног генерала у пензијл. Али са осгалим врлим снновима француске похцтао Ј'е и он да стави своје услуге отацбини. А те су услуге биле неоцењиве. На челу 70 пешадијскс дивизије, коју су састављали сами парижави, узео је жавог учешћа у борбама код Гран Курон де Нанси, где је први пут имао радости да види иовлачење Немаца. На челу те исте давизије био је у Артоа, где је са ведовољним средствима и без резерве бранио од непријатеља терен пуних 15 дана. И ако су немачки таласа ударали и наваљивали свом салином, он је са својим храбрим војницима успео да зад'жи непријатељски налет таквом тактиком, таквом хладнокрвношћу и истраЈТошћу, да јес правом заслужио највећи ратни орцен, који му је лично предао Жофр. Нешто каснвје, као победилац код Карансиа к Он Навера доживео је понова пораз и потлачење непријатеља. За тим је заменио генерала Петена, предузевши комаг ду над 33 корпусом. Са овим корпусом учествовао јс 1^15 у