Народ

БР. 120

&Р0Ј 10 ДСПТ1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штвмпарвја сг нлази у Фрав»о*ој улндн бр. 20.

Нласкик КРСТА Л>. МИЛЕТИЋ

гојшна т; Рукоакси се пе нракн)}. Огласи и белешке на□лаћују се по погодби.

Редакција је у улнцш Франковој 6р. 20.

Глмаа уреанкк ЛРАГ. С. ГОГИЋ

IРЈШ 13Р0Д

Данас су ,на дневном 1 >еду два питања којима се бави штампа свију ззра^ћених држава. То су: руска револуција и Италија. Питањеиталијанско за сада 'ћемо оставити, а позабавићемо се руском револуцијс>м. Борба изме-ђу бољшевика и свих трезвених елемената у Русији, ме-ђу којима су највеТи руски интелектуалци и реални политичари, ксји престављају руски народ, интересује и Споазум и централни блок. Изгледа, много више централни блок. Победи ли, у овој борби рускога народа са разорним елементом који по кушава из петних жила да руску државу уништи — руски, свесни народ — а он -ће, нема сумње, победити, јер Је то природна и логичка последица свакога сукобч од смисла са сукобом без смисла— централни блок не само да •ће морати евакуисати територију коју Је задобио последњом офанзивом у Италији; већ •ће себе не само повра тити у безизлазно еко номско стање у коме је био до те последње офанзиве, него довести и у положај да будс нападнут од велике и за борбу способне руске војске, која -ће му за грозити ВОЈНИЧКу егзи стенцију. А до тога мора до-ћи врло скоро. Данашњаунутарња бор ба у РусиЈИ јесте борба V којој једна страна жели да уништи цео руски, друштвени поредак; да створи једно ха отично страње. Управо, рад ове стране срља у нихилизам. Она жели да уништи својину; да ра зори породицу; да избрише морал из народа; да се докопа туфег новца ; да сруши све оне тековине које је цивилизација столсћима стварала ; да од народа сгвори једну гомилу којој "ће она, у своме сопственом иитересу, дати форму која јој буде од користи. То желе бољшевици. А шта жели друга ратујућа странз, трезвен. здрав и патриотски руски народ. Он неда да се унм шти руско друштво; он неда да се од рускога народа створи једна го мила без свога човс-

чанског достојанства и свести : он неда да се од рускога народа створи људство без државе; он неда да се разграби оно што је народ го динама стварао; он не да да се од рускога на рода створи робље, које би било у немачком јарму.,.. У таквој борби друштвеној победа мора бити на страни онога дела тога друштва, које хо-ће да одржи природни процес. Као у природи, тако и у еволуцији друштжа, мора битилогичког развијања, и као што у природи нема скокова, тако исто нема и у еволуцији друштва. Све оно што се не држи овога реда пропада и ако се за тренут појави. Нагон самоодржања и самоодбране ујединио је људе у породице, у племена, па затим и у државе. Исто тако тхј исти нагон ујединићс, природно, и руски, трезвени народ, који -ће по^ћи путем победе против анархизма и нихилизма и уништити Лењина, Троцког а са њима и издајнички и похлапан на туђе, руски, петроградски, друштвени талог. У колизији с) г логика и природа с једне стране и неприродност и нелогичност с друге стране. Логика, природа, цивилизација и здрав разум морају победити. А после победе, која предстоји у најкраће време, наста-ће рушење трулих зидова рускога талога, који 'ће за собом повући у понор и централни блок. В. 1{. 0 ПОЉСКОЈ Париз, 26 вов. Познато јс да је Пољска била дефиннтивно устунљена Аустррји од стране Немачке, која је за то вмала да задр жи за себе Курландију и Латванвју. Међутпм Ренах у »Флгару« пвше да је у стању да тврди да је нројект о Пољској про пао. ПангерманЕСте су дапштак■у галаму због уступања Пољске, да је Кајзер био присиљен да сазове нерЈЧити Крунски Савет. Гувернер Пољске Везелер ксга је крониршш питао за мишљење изјавио је, дз уступање Пољске Аустрији знач* пздају.

Лудендорф је говорво у истои снислу и њима се придружио и Хпнденбург. Узалуд је Кајзер, са Килма ом и канцеларом уверавао 0 гаранцвјама добивеним у Бечу, још једном је подлегао утицају свог сига, који му је наснлво наметнуо, да извесги цара Карла, да деобу руског плена треба одложити до заI кључења мирз. Цар Карло после помоћи коју су му дали Немци про' тив Италије, морао је пристати на оау горку измену. ЗВЕЗДЖЦЕ Озбиљна влада: На Лсњиновој ласти у Петрограду изабрана је за носланика у Уставотворној Скупштини и његова љубазница, госпођа Каладак У Москви је нови гувер■ нер војник Гуранов, који /е за помо1хника узео своју љу базницу, неку Турину. (И| мена су верна). Тако су ова двчјица по прааили бор своју личну ситуацију и добили нешто мираза! Гаргантуа [Ш0Ж'Ј РУШНИЈЕ 1)ариз, 26 нов. Бивши главпа командант румунске војске. генерал Илкјеско, сада шеф румунске вој не мксије у Француској, изјавио је^ »Постоје дв: претпоставке о положају румунске војске: или ћемо се борити свом енергијом на месту где се на лазамо, или ћемо, у случају цотпуног р>ског пада, центар наше одбране пренети ва место, где би нам црноморска флота могла цослужвти као база. Срећом има много руских трупа, у чају се лојалносг не може сумњати: то су козаци, украјинске трупе, трупе генерала Шчербачева и многе друIе, које траже да се рат на стави. Њахов.м помоћу мо гла би се сужити линија, која 6и бранила јужну Русвју, оостатак несрећне Румунвје. Црно Море и Јерменску. Та 6и нам’ линија дозволила да дођемо у директну везу са Енглезима у Месопотамија. „Савезнипи могу веома лако да придобију руску прноморску флоту, која је од важности и која 6и се могла употребита као јака база за ру ску војску у Јерменској под енглеском командом, која тако сјајно операше у Месопота маји. Ради се о томе, да се сачувамо с југа услучају, ако се ке будеио могли одржати северво < д Црног Мора. Најважзвје је нитање о снабдевању. II оно се да решвти. Оно се може вротити преко деа путз: трансцбар ск јм желез: ицом, коју бн мо 1 рали преузети Амержканцд п

преко персијског галива н Церсије до Цоног Мора. Морамо да бран?510 петролеумсг е изворе око Батука и Бакуа. Морамо да бранимо јужни Кав<аз и не смемо кзпустити Јужну Русвју. Задаћа је тешка, али се може брзом помоћу Савезника пспунати. вджни фронтови Парнз, 2о нов. »7>ш« доноси ову белеш ку која изгледа да је служ бена: гУ часу кад ради савез иичка конференција, услед прилика у Русији, два фронта на истоку, које савезници држе још чврсто у својим рукама, постају о собито важни. То је маћедонски и румунски фронт. Била сл< бост Русије крака или дужа, она може само да учи нч што драгоценијим положаје које савезници држе у Македонији и у Молдавији. У случоју да сеРусија о порави, ови положаји су ослонци, неопходни за савезничку акцију на Истоку, а и иначе ови ке фронтови бити непроцењивп гаранција при коначном регулисању. Без ових залога било би т<шко постики правду за балканске народе, који су с нама и који морају да сстану наши пријатслга и у будукности «. И св)е •Тан « посшавЛЈа питање: >Јесмо ли добро схватили ситуацију ? Дали се учинило све потребно, да се обезбеди издржавање

румунеке војске и да се потпомаже формироњс грчке војске'1 Нисмо ли близу часу, кад ће путеви у Бесарабији постати неупотребљиви, и да ли се побринуло, да се олакша да Румуни приме » стчве у резерву животне нчмирницеЧ Зар неће бити потреба за неколико месеца, да ее грчким трупама осигурају материјални и финансиски извори, без којих јенемогућни мобилизација ? У рату изгубљено време накад се не добије ваше и финансиска закашњења могу утицати на бојно поље. Надамо се, да ће конфе ренција имати времена да се овим питањем иозабави «. СУДБИНА ЗДРОШННХ РаМ, 2б нов. Преглед руске штампе, који се штампа у Риму, докоси, да је приЈспело из Немачке у Ијталију 110 руских ле, кара. Они причају, да се са заробљеницима у Пемачкој поступа на најсвирепији н а ч и н. Број емртних цлучајева услед глади, болести и невероватних мучења, веома је велики. Ззробљеници се туку, везују у гвож^е, убијају; протиз њих свс- 1 С дозвољено. Око свих заробљеничких логора у Немачкој свакодневно ничу нова гробљз. Већина заробљеника не може да поднесе овај страшан живот и умире.

0ГИСТ Р0ДЕН

1Н ковембра у јутру умро је у Медону највећи француски вгјар, Огисг Роден. Ње гова је смрт дошла извенада услед јаке навале грвл. У оча тсга дана те.мпература је досгигла 41 степеп, : ада је взгуоио свест и више се г иЈе повратио. Издануо је тихо, без бо шва н м ка. Роден је рођен у Паризу 1»40. У почетку као самоук био је сву своју пажњу о братио ва практични рад. Тек је доциије похађао курсеве Барвјеве у Музеју. 1864 угледало је света његово делс= »Чогек са разбгјенвм носом . Од 1864 до 1870 радно је у атељу карнје-Белез, и то искључгво, да би могао издржа■ати себе, дегоративне с:атуете. Белез му у ствсри није нв бко учитељ, али он га је препоручио Карпу. После ргта отишао је у Брисел, где је :а једним белгијским ску; пто цом взјао украсе га берзанској фасади и кариатгде. По што је савладао све тешкоће чисто техничке природе. он

је у брзо уложио сав свој труд да да ивразд својој личности. 1877 послао је у Салон свсје дело > Бронзани вок« 1880 изложио је тоисгодсло а том је прилаком добио трећу награду. За тим је излагао: 1882 »Светог Јовааа« и »Створење Човека«. од 1882 до 1885 ређаху се бисте: Жан Пол Коренс, Карпје Белез, Виктор Иго, Двлу ц Антонен Пруст. После тога отптчео је да ради: »Улаз у пакао«. Њега је блла поручпла франпуска влада ка Музеј за декоратив не умегности. Цео рад није свршен, али је Роден оставио многе сја јне композиције. 1889 мзложио је своје ремек дело: ■Грађани града Кале«. Роден је ј*дан од сснивача Нацацналпог друштва за лепе веттине. 1892 г. излождо је дивну бпсту Пивн де Шаваиа, пројекат за споменик Вактсру Иг>; 1898 „Пољубац" и, Балзака", која јс взазвао в;лику д.-скусију међу ум*>- »пмма и криткчапвм- •" г.