Народ

БР. 122<0 ЛЕПТ*

„Народ“ излази свакога дана по подне.

ГЈЛглмцарнја ег. налаам у Фрджулипв бр. 20.

Власвлк КРСТА Л,. МИЛБТИЂ.

гојШнАј: Гукоаасп св Нс краиају. Огласи и белетпке иапла Ј лују се по поголДи.

1Ч'да'-'ција је V % т лиц* Фраикокој 6р. 20.

Гп»е 4 * уучавп* ДРАГ. С. ГОГИЂ

Одјеци мт револтције

Руска револуција је нсизбежно морала изазваги реперкусије на свима странама. Са идејама, које је онп прој ламовала, обарајући царски режим она је наишла нанајбољи при1 см код свих демократија на свету, а и код рсжима, који владају код наших савезника. Као заточници идеје о слободи и праву, они нису ниуколико ни имали разлога да се успротиве слободном опредељивању руског народа, па чак и онда, кад су тиме њихови интереси врло јако угрожсни и онда, кад можда развој револуције чини да она не би требала да заслужује њихово призрење и пот* пору. По паду царизма једва да је било размишљања код сила Споразума, хо"ће ли прихватити ново сгање или кеке. Све ангажмане са рускомцаревином, створени дугим традициЈама и суптилно израчунатим интересима, руска револуција је наследила- То је била једва вероватна п о ј а в а да крајње супротно ново сгање прими неповре•1;,ену главну снагу : мекународне срећене односе у време рата. Главни покретачи револуције, они који су је и могли првм прихватити, изгледа као да су тачно поимали домашај неизмерне користи од ове околности и зато су, у том правцу, упутили револуцију и Русију сигурним пугем. С обзиром на психологију целог руског народа и с обзиром на војнички положај на фрон ту, они су знали да мог\ успешно неговати дело револуције док се не развије до уре-ђеног државног облика. И познати су њихови напори у том погледу; напори који нису ни мало стереотипни ни банални, који сј% посвом досад непознатом слободоумљу, задавали и доста бриге. Зато се никако не може ни схватиги ни ре■ћи да све нас Савезнике држе старе коицепције и стари методи, кад не можемо да схватимо ни да одобримо

најновији обрт, који је доживела руска револуција. Са свим могукним што су природа и друштво досад дали човеку, бадава ћемо се напрезати да разумемо оно што се данас дога&а у Русији, а да у исги мах верујемо да 'ће то моћи довести до доброг краја. Месго тежње за срећивањем, дошао разуздани а при времени терор, место пута ка стварању слободног великог јединсгва, ударило се у мрак и примитивно разједињавањс, место завршавања борбе против си^е и војништва, отвара се нада туђој сили, да још з а д у г о, заваравају ћи своје, пролива и своју и ту'ђу крв, избегавајући оно што је истинито, право, неизбежно, фатално. То је страшна последица најновијег испада у руској револуцији, испада који се не може довољно преценити. И није само неки ужи и егоистични интерес који задаје бола свима нама због заблуда, које су за времс завладале руским генијем. Цело човечанство очекивало је од руске револуције да Те нам она, својим жртвама и великим хуманим покретом, донети целу измену свега шго је раније било. Нада у то извесно није изгубљена, али је сигурно да је она, р^авим развојем унутрашњих прилика у Русији и одлагањем наше победе, победе праве и слободне ствари, доста ослабљена. Иначе је одјек руске револуци је на савезничке државе био благ и равнодушан, већ и због саме сродности идеја, које их крећу у раду. То, мећутим, није случај и код централних сила, где је револуција, и поред свих најсгрожијих мера, ипак показала многи саој утицај. Да осгавимо потпуно на страну локалне појаве, којима је извесно корен у руској револз т цији, као што су побуна мор нара, штрајкови у фабрикама, демонстрације због оскудице, и други разни ненавикнути покрети у Немачкој и Аустроугарској. Што је

много већег обима и веће опасности то је, што је одЈек руске револуције почео да добија врлојаког утицаја на унутрашњу општу политику код Централних Сила. Осећање близине великог руског по крета развило је сло боду народности, дало више чежње за независношћу и побудило на све стране жељу за слободом, националном и човечанском. Немци су то одмах осетили и покушавају да полумерама спрече, да те тежње не досгигну катастрофалан замах. Али би било наивно веровати, да ће изборне реформе у Пруској, покушај демократизације у Угарској или уступци, које Аустрија обећава народностима моћи да зауставе точак који је замахнут. Чим сс наиће на тешкоће у споразумевању измоћу Централних Сила и Русије — а по безмерно различитим њиховим циљевима до тога мора доћи — неизбежно ће се појавити и акција свих сепаратистичких и слободоумних струја у НемачкоЈ и у Аустроугарској. А тада, у организованим већим политичким целинама, руска револуција ће тек наћи и свога правог одзива и право своје земљиште. Званичан енглеска коми нике јавља ■ Генерал Аленби јуче саопинпава, да се у суботу, после сјајног војничког маневра енглеских трупа, Јерусалим предао. Солун, 28. нов. Генерал Сарај смењен је са положајаглавног коман данта Источне Војске. ОПДСНИ ЗНАЦИ Цирих, 28 гов. Јаељају из Беча'• Преседници чешке уније и парламентарних клубова Југословенског и Украјинског формулисали су протест протие одговора графа Чернина на рцски предлог о примирју. У овом се пропге сту вели , да се мир не сме закључити на основици, коју је предложио граф Чер нин, јер он није ни споменуо право народа да слободно управ.тју\својом судбином. »Френденблат живо жа ли ову манифестацџју и ј вели, да право народа. она- ■ ко како га схватоју ове странке, није у складу са Ј ичтересима Аустроугарске

монархије. Затим вели, да се овакво тумаче/ве мора најенергичније одбити и да се не сме допустити у у нутрашња питања монар хије никокво мешаае са стране.

у областн језера Гардс. Оне су штитиле такође вис Рикаро, ке дајући непријатељу да се спусти у равницу. У пркос снажним нападима које је вршио непријатељ, САЗЕЗНИЦИ У ИТШЈИ1 ЦИЉ Ј е потпуно пости-

Рим, 2-5 кое. Француске и енглеске трупе учествују већ на нашем фронту. Од 22. француске трупе имају задатак да се одупру свима нападима

гнут. Сада им је одре|ћен други задатак, кош :је немогуће објавити. Рнглеске трупе држе терен иза ровова код 1 Монтела, укрштајући се и з м е ћ У планинског јфронта и линијеПјаве.

РУСКИ ДОГА Г КАЈ11 Пегроград, 28. — Ге-|муиска војска никац нвје била нерал Каледин на КОН - ј тако оргзнизована а 1 ако снаогресу Козака ИЗ Новог девсна свим потребаиа као Черкасха изјавио је, да сад?. У јужној Русијп налаве је неутрално држање се веома велики контиген 1 и Козака за време вели- трупа, који бисемог и веома ког Лењиновог ударај лако реорганазоваги. Го бн последица Керенскове се по.тигло још пре, квд би

политике, који ]е увек радио на томе да избегне да заузме одлучно држање прптив очевидне опасности од болшевика. Генерал Пројеваски и Воледтоснко, командант кавкаског односнојугозапад ног фронта јавили су ге • нералу Дуканину, ди су спремни да га својом војс ком помогну. Лотјсон, а8 нов. — Аген-

енглеско) војсцч пошло за руком да преко Месологаиије и Псрвије дође у рсдпр са рускои војском ка Кавказу. Када селегаги скстремиста буду стпочели прсгозоре о миру са немачким делегатема | на оснсвици <без акексија и бсз ошгета видеКе, да Немачка, која је заузела Пољску, Курландвју, Лгвјнију, Водикију, у чијим су рукама тврђаве Гродчо, Вилна и Ковно, жели да на кстоку (,по-

ција Рајтер кзвештава, да што Ј°Ј Ј е т ® на зацаду не-

је Криленко прогласио генерала Дуконина за издајнака народа и да је наредно, да се затвори он и сви шегова иристалице, без обзвра на чин и прошлост. Лондон, 28 нов. — Пуковник Репиштон пише у1>Тајмсу*, ка ће плазови савезинка аа идућу тодзну завесати од догвђаја у Русији. Ти су догађаји, вели он, и сувише нејасни и ми ве можемо на основу рада неквх екстремиста сгворити дсфинптиван суд о садаљнм приликама и о будуНем развоју догађаја у Русија. Екстремисти г.редстав л.ају један веома малп део рускога карода и они имају ефективну взаст једино у Петрограду н аегсвој вајближој

могуће) добаје простраввх територнја. С тога јс ансурдан онакав мнр какав желе болшсваки. Али ипак није искључено, да Ке оли издати и Русију, као што су издали и Савезнрке и да ће уступити непријатељу жељене територвје. Савезнипи треба да предвиде ову могућнсст и да учине све што могу да осујете овај план. Сваки успех значиће победу. Лондон, 28. нов. »Дрљи Крониклу« јављају из Петрограда: »Гроцки у ноти, којом потврћуњ пријем Черниновог одговора, први пут истиче, да се руски предлози о миру

е.м Је ц*ла средња и Јужна Русија непријатељска и на клошена Сввезкицима.

околини. Они држе Петро- 1 оазирају на принципу ГЈтад аа рачун Нсмачке, али анекСИЈа И ОДШТСта, и на праву народа, да слободно управљају својом судбиномс'. Сажезнпци треба да праве 1 уска ВрХОВНа Коразлчку између поштевнх Ру- ј маи Д а » за К0 ЈУ Троцки са и оних издајника св је зсм-: вели Д а Ј е ИЗОЛОВана И ље и својих савезника, који \ Д аљ е СС ОДЛучНО држи. се нису устручавали да публи | ^ 3 7 СКИ НЗПЗДНИ батакују тајне уговоре, у нвмери л>оии ИЗЈЗВИЛИ су, да да створе иеспора ум ннмеђу Д°^ ПОСЛедње капи савезника у корнст Немачке. ! К Р ВИ оранити генрала Савезници не смеју мисшлтв ДукЗНИНЗ. да је са Русвјом ове сврше- ј Лондон. — »Дељи но. већ морају да дођу одмах Кронакл« из Петрограу дожир са људама, којм воде да: Према вестима које гпавну реч у јужној Русмји. Ј СТИЖу ИЗ руСКе ВрХОВТреба имати у •сду, да ру- не Команде, она иије