Народ

•

Бр. 124

ЕРјЈ.* П Л Е Л Т 2 ,Д1арод“ ,:злази свакога п )на по подне.

80 НОВЕМЕДР_ Ш7. ГОД.

: 11тамц.ч;. ајг. се иалааа у фр=ивој упицп бр. 20 . ЕЈдасаик •ЧРСТА Љ. МИЛ2ЈТИЋ

ГОДИИА I С« ИС мр»-?»К(у. Огласн н бвлр.шк#*. алп).ују сс по оогодбв.

Редакција је у ?*чцл Фрнаковсгј бр. 20. Гг.г.ичк урса.нл *■ ДРАГ. С. Г01-ИТ:

Немачки листови обратили су мало пажње на ступањз Бразилије у рат. Али погпуно је уЗалудно и бескорисно :абашуривати истину, па ма како она била непријатна, јер ће она најзад ипак избити на видело и онда ће се сама наметнути. Немачка 1ле пре или после имати прилике, као што то наглашава »Танк да испита и оцени јачину огорчености, што ју је изазвала противу себе 1 од свих латинских народа, и пространетво територија јужне Амер лке, које -ке у буду ће остати затворене за њену привредну експанзију. Међутим, бразилијска влада држала се I рема њој потпуно мирољубиво, и она је готово приморана на сааки свој корак, што га јс уЧинила у току рата, по каквим немачким 1 -аадомилиагресивним држањем, као што је торпедовање бј>ода »Макао« услед кога је 45 бродоломника имало да претрпи толике муке. Г. Нило Пекаири, бралијски министар спољашних послова отворсно је то изјавио у с.шме одговору на папску ноту. »Бразилија је, вели се томе одговору, стугшла на стран} г в.раћених држава, тек к: д већ није имала ку да.“ Немачка је имала скоје нкрочите планове у Бразилији. У једном занимљивом делу, ко 1 е није пригодан ратни спис, него је обј вљено још 1908 године, г. Тохад износи, како је један од бразили ских листова из Порто Алегра, „Ле Корејо де Ново“, још у августу 1904 године истакао у сзојим чланцима немачке претензије у Бразилији, нарочито у три дрдсавице, који сачињакзју јужни део Бразилије. Тај лист из Порто Алегра подсетио је у тим чланцима, како се две године раније састао у Берлину коло нијални конгрес под лредссдништвом херцога Алберта фон Мекленбурга (који једанасзаједноса адмиралом Тир пицом главни во-ђа пан г< рманске странке) и како је на њемутралсено да се немачко исе-

љавање упућује понајвише у земље јужне Америке и то у области са умерсном климом, а нарочито у јужну Бразили 1 у. Конгрес је, додаје бразилијски лист, нарочито одбацио једну допумз п тога предлога, којом се покушавало да се уз речи »ујужну Бразилију« дода још »и у Аргентину«. »Ле Корејо де Ново« донео је затим нзводе из немач ке штампе и то из угледних листова, као што су »Фосише Цајтунг«, »Национал Цајтунг« и »Гренцботе«, и закључио је по свему, да су Немци од.гучили да од јужне Бразилије створе своју зон}\ која г ће бити у глав ном потчињена њихо вом утицају. Затим је констатовано у разним немачким листовима и књигама да се Немци чак заносе и планом о подели латинске Аме рике. Да се заиста пангерманистичке тежње пружају и на велики део Бразилије, видч се и по томе што Немци увек гледају да све своје захгеве заснују на тобож етнографским елементима. Они су гледали да увере свет, да су они цивилизовали и населили некс од бразилијскихдржавица, као Санта Сатерину, која има 43.000 кв. километара или Рио Граиде де Сул од 236.000 кв. километара. У ствари, бразилијски писци сматрају да укупан број досељених НеМаца из носи око 121.000. Ова процена у главном се слаже и са немачким статистикама, које је проучио г. Тохад; »Вероватно је, вели он, да укупан број Немаца, настањених у Бразилији, не износи ни 1 00.000, и ако је досељавање трајало неких 75 годчна«. Додајући броју живих досељеника још и њихове потомке, немачки »Хандбух дес Дајчтумс им Ауслад« утврдио је 1906 године, да број Немаца у Бразилији износи Зо.ООО. Ти досељени Немци или њихови потомци сачињавају, као што се то тврди у »Ханделсбгху«, 20 од сто становништва у др жавици Санта Катерини и 15 од сто у Рио

Гранде де Сул. Ме4зутим, колико је још гих потомака свесно свога немачког порекла? Један, немачки учитељ из Бразилије недавио је отворено признао, и сами су Немци забележили то његово признање, да су Немци раштркани по целој Бразилији и да су се с тога већином претопили у Бразилијанце. Њихови потомци већ више не знају ни шта значи реч Немац. Из свега излази, да су Немци у Бразилији гледали не својом оопственом снагом, већ по утвр ђеном плану у Берлину да постану као нека држава у држави. Пошто је сада Бравилија принуђена немачким поступцима и држањем да узме удела у овоме рату, то ће она. несумшиво, умети с 1 да да искористи ову прилику и да дефинитивно уништи у својој земљи све тачке ослонца и све припреме, што их је удесио и на које је рачунао немачки империјализам. После тога уништавања или отклањања свију оруђа германскс експазивне политике, Бразилија ће обезбедити своју слободу и осигурати себи бољу будућност. КАСШН 80ЈНИЦИ Париз, 30 нов. Према ваше извештаја Немпн и Бугари охпети су из есточне Мзћедокије све мушкарце од 17 до 47 година и на силно их уврстили у војску, употреГ)љавајући их нарочито аа израду путева. Исто тако јавл,а се да су многе војиичв пуковника Харопуоса, који су одбили да служе у непријатељској војсци, Бугари ишернирали и према њима поступају са најмап,е обзира. ПРОШЈШПШ Париз, 30. нов. -Према званичном извештоју из Петрограда рцски иуномокници састали су се са немачким делегатима 23. новембра. Руски прсставници почели су разговор изјавом да су руски ратни цаљеви инспирисани демократским ирпнципима. Немачки преговарачи су одговорили да они имају мандат само за закључење примарја. Руси су онда изјавиха да су њахови предуслови за закључење примирја, да се не смеју трупс са руског фрон~

јан« каже. »Оевојеље Јерусалима је ејајан резултат читаве серије сјајних операција«. Г.ЉчЧКЕ У БЕНУ Цирих, 30 нов. Према вестааа, које стигле из аустријс*,е пресгонаце, у Бечу су избили велкки нередн уочн суботе. Мпоги магациви са хразом, обућом, оделом и чајем потпуно су опљачкани. Бладна м оголела гокила развалпла Је Лондон, 30 . но». све те Ј, а д ље и узкмага што Са политичке тачкејје стигла. П.вачка је трајала гледишта падЈерусали- готово сву ноћ. У зору је Ма је догађа ј од огром- ј дошло до крвавах сукоба са не важности. Он је све- полинијом. Најсграшмнје сцеТО место двеју светских | ке дошдиле су се иа главној великих вера. Ислам ПО-јСечкој пнјаци. Гомниа је балаже на њега право, тпнамараздвајчлакордонежанГОТОВО КОЛИКО И ХрИШ-;дарма и наваљивала у радн.е ћаиство. Заузеће Баг-(д а пљачка. дада иааавало је вслики, п{)лаЖ Јј румУКИЈЕ

та преносити ни на којп други фронт и да Нгмци морају евакуисати острва Монсунг. Немачки делсгати изјавили су да се такви за• хтеви не могу ус.војити и да се такво тражење може упутити једино побе ■ђеној земљи. Руси су онда прекинули све даље преговоре те је цео свај покуитј проиао. ВАЖН0СТ ЈЕРУСУИМД

Париз, Зо нов. »Пти Журнал« је ин-

одјск кроз арапски све г и кроз Средњи Исток, ј а улазак британских! трупа у Јеруеалим од- 1 јекнуће кров цео Ис-Г ге Р в ^исао румунског 1 , сенатора Навла Брата‘ , зано и он мччеизјавио: Има већ неколико не ; ))Уврсда ј с за сто јичдсља, како је немачка ки мумунски народ, кад шгампа предвидела овај М у се подмеће ндеја о догађај и све припре- )3а еебном миру. Румунмила да се умањи н>е- ска во ј ска М оже послугов војнички знача).! жити као основа око које ће се с а б р а т и

војнички значаЈЛ жити Али немачки писци ни-

су могли да таје, коли- здрави слсменти у [>у. ка је особита његова ! си ј и политичка важноет. ј ' ,/ Може се рачунати на »1'ајмс« пише: »Зау-.^иљаде Пољака, Чеха, зеће светих места зна-|Бесарабљана и Ердељачи да је за навек са’ц а> К оји су се раније њих збачен турски ја-! П редали Русима и стурам. У томе јс знак, дајпили V румунску појје дошао крај турској С ку. Краљ, в.тада, војници, жене и деца живе и умреће да под исту заставу доведу све с.и-

тирани.и и да се сад овим крајем појавила зора слободе«.

»Манчестер 1'варди- нове исге отацбине.« ■ ... ■ ■■—■■■ ■ У ЛУДИЛУ

4. иоаембра одиграла се у Паризу једна страхобнга породична драиа. Шарл Дидасхајм, родом из Швајцарске, соп: аеник једне веЛике фабрике на,<вта у Ла Шо де Фое, и шегоЕа жена Линда, коЈа је порекло« Талијанка, беху позвали тогадана на ручак своја два синовца Андреа Блоха, старог 24 годане, и његовог млађег брата Борђа, старог 23 године. Обојица су били техиичари в артнљеријски поручници. Акдре је био добио боловаае два кесеца. На фронту, докје врпгло осматран>е са једног д;вета, једна граната пре.Томи дрво под њик, и тачо ку на несе озбиљну повреду. Како су оба брата остала рано бвз родатеља, то је с»у бригу о њвховок втспитању в сбразовању узео на себв Карло. Суцрузв Дидисхајк и Ђорђе

ј бали су сели за сто да ручају јоко 1 сата по поднс. Кад је Андрс стигао чегврт сата доцније, они га укорнше што пије тачан. Авдре на то не рече ништа, него селе за сто и огпочс ручати. У половини

ручка, док су сги седеликирно, оа извуче немриметно из свог уепа бровнинг и брзо га испали прво на брата поред 'себе, па ка ујиу и ујака. Све : се то догодвло тако изИенада бр ЈО да сироте жртве иису имате врекена да се бј»не. Ђорђе, поГођеи у груди, остао . Је на месту мртав; госпођа Дидксхајм, погођенл у сЈ)це, остала је седећп н* столици ј- а оће ЈфГв*. Слмо г. Двдис хајм, н ачо погођен у грудн, ј 0е1ие још осгао жив. Нл ље, гову в* ку ва помоћ дотрчвше | стужавка к куварица, У ток тренутку Амдре 5 ешв зграбио еа етола даа ножа и вопЛо ујача, која је евкво: »Тражите покоћ преко телефома, брго!>