Народ
-Ж^јЖ
I ,Г ■
* р 0 Ј * С Ш1и
,,Народ“ излази свакога дана но подне.
Шт^парнја с. глла-а у Фргл•солоЈ уг;'<пи Ор ‘_>0.
КРСТА Ж МИ ДЕТИЂ - - ■■*■
гоаинх 1 Гукоа&ск се л.с виз Огл^јс« и белдшке л„ ала-кују се по погодб*
Редакција је ' V удид« ФракковоЈ бр. 20. [ г.лхип урец>м ДРАГ. С. ГОГИТ
БОСАНСКИ САБОР
Ј овом тренутку повела се јака борба изме% аустроугарске владе и југословенских представника из Босие и Хеоцеговине- о сазиву Босанског Сабора. Бссанско херцеговачки сабор је одмах у почет^су рата распуштен а затим, царским указом од 17. октобра 1916, потпуно укинут. Законодавна власг за Бос-, ну и Хсрцегопину пренета је на заједгшчко аустроз г гарско министа рство финансија. После тога су м н о г и српски посланци ухзпшени и оеуђени било на смрт, било на више година робије. Мефутим, кад се сазвао бечки парлам« нт, југословенски пос ;ани ци су, у споразчму са шефовима српских и хрватских странака из Босне и Херцеговине, истакли питање о поновном стварању Босанског Сабора и тра жили да се он од.мах сазове. Посланици Бал>ак и Спинчи-ћ, у име свих посланика, срп« ских, хрватских и словеначких, који ч и н е југословенски клуб, упутили су интерпелацију у том смислу пред седнику аустријске вла де Сајдлеру. Сличан покушај учинили су и хрватгки по сланици у мађарском сабору. Њихов корак поткрепњен је снажно једним експозеом, јако документованим, који ее тиче гоњења и по лицчјског исудскогна сиља, коме је изложено негргкно становништво у Босни и Херцеговини због покнарене и самовољне бирскратије. Експозе, који р- врло речит по себи, још је добио у важности што га је изложио бив ши аустријски виши о фицир, посланик Хрељановик. Сазив Сабора анектираних обласги требао је да послужи Југословенима за неке практичне циљеве. Пре све га то јебиоједини на чин да се добије амнестија за осуфене срп ске посланике из Боснс, а затим, постојала је н да, да ке се са слободном трибином ума њити тиранија војнчч ких влссги у земљи. Шефови српско-хрват-
ских странака намераВ1ли су да се користе парламентарном триби ном, да манифестују солидарност Босне и Хер цеговине са другим земљама из Аустро-Угар ске о етвчрању националне државе ван граница монархије. Очевидно такав план није се могао допасти ни аустријској ни мафарској в.лади, а најман»е војним властима у земљи. Зато је председнак мађарске њјаде одговорио посланику Хре.вановићу врло кратко: »Ја изјављујем, рекао је он, да нећу да одговорим на ову интерпе лацију«. Али председ ник зуетрнјске владе фон Сајд.љ р, чији парламентарни положај му не допушта овакве дрс кости дао је једну из јаву, за коју је после дожииео сраман деман ти. Он је рекао, да је после атентата у Сара јеву и после патриотских манифестација (пљачке које су настале но убиству Фрање Фердиншда) створиле такву заоштреност нзмеЈ)у муатимана и католика с једне и право славних с друге стране, да је била искључена могућност свак»ог заједничк г рада оне три вероисповести. И з ј а ва а\стријског премијера изазвала је сензацију како у аустриЈскои парламенту, тако и у југословењским земљама у толико више шго је један од потПЈЈедседника. који су прсма Сајдлеровом тврњу, тражили ра«спушгање сабора, послапик Зунарић (Хрват, католик) баш био по крегач акције за васло стављање и сазив сабо ра. Посланик Зунарић је чак ишао у дрз ? штву са Србином, лредседником сабора Дпмовићем, код цаоа да тражи повратак устава уанекти раним- областима. Тако су се збиља, са радозналошћу очекивала објашњењн Зунари ћева као и ње? овог му слиманског колеге Башагића. Његов деманти дошао је убрзо. Цивични пресгавник код в >јног гувернера Босне и Херцеговине г. Ђурковић позвао је ових дана у Сараје-
ву конференцију свих партијских шефова из Босне и сви су они дошли на позив а мефу њима и социјалистички лреставник г. Среген Јакшић. Шефовима је владин представник саопштиодаје влада намерна, пошто сабор не ради, да периодично сазива преставнике странака, да саслуша н.ихове жеље у свима питањима, која се тичу скабдевања и других услова живота сл ановништва. Пошто су саслушали саопште ња владиног преставника, сви партијски шефови устали су и изјавили једногласно, да ини не могу узети учелгћа на састанцима, који имају за циљ да замене сабор. После тога изашли су из дворнне. Али пре но што ће се растати, представни ци католика и муслимана, замолили су г. Ђурковића да саопшти председнику аустријске владе Сајдлеру њихов формални деманти ње гових тврђења у одговору на интерпелацију југословенског клуба у Бечу. Шефови католичке и муслиманске странке, као ни оба потпредседника Сабора никада нису саветовали распуштање Сабора, ни • 1 И су одбијали да раде са својим суграћанима пр; в« славне вере. У исто време шефови католика и муслимана изјавили су да су готови, ако је потребно, да лично оду у Беч и да на највишем месту демантују Сајдлерова твр-ђења као и да тражепонован сазив сабора. Бечка штампа са много оштрине коментари ше ово држање католичких и муслиманских преставника у Босни и Херцеговини, држање коЈе прети да створи нове нсприлике аустри ј ском председнику владе, који је ухваћен у сред лажи. Југословенски политички кругови са највећим интересовањем прате рад босанских посланика и готови су да од тога рзда створе предмет новог парламентарног напада на Сајдлсров кабинет. ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ Сарајевоер Тагеблат саопшава ово: Хрватска Држава гпгатв ца је радоснв догиђај шесдесетогодвшњвце гесаика Иве Воји-
нов-ћз, као а жалосиа вест о смрти послзника Крека, пружгјо Словенцана, Хрваткма и Србкма прплвку да мзнпфестују своје дубоко интелектуално и морално јевинство. * *У овом јединству — ка ставља Држапа — ми у.ожемо вецр-) гледат;-; у будуКност. За сада је : лавно пздржати Први
располаже својом сопствг ном судбином. Сједињењг Босне и Херцеговине са Сј>бијом наведено јг као ус гал. Лустро-Угарска, вели доку менат, не може да ист-ис не ни најмаљи разлог бизиран на принцсту националитета да би оправдала окупацију Босне и Херцего-
корак дао Јв сЈајне резултате: виие или ранију окупацију општвнска избори у . »агребу 1 Далмације. ,Други захтеви доказали су да је х; ватска 1 С у потпуна рестаурација престоница потпуно зд народ Србије и сједињење њенО са но уједвљење, јер су сзи гла- Црном ГороМ: укидање лосалв иротив Фран^ове партије .' литичких и економских Греба да још више збзјемо стега наметнутих Србији своје редове у борби за је- Г ,д стране Аустро Угарске. динство. Само тако моћи ћемо Све велике силе да даду фи добити напослетку победу. Мо- 1 пансијску помо1, да Ои се рамо дакле неумсрно једно и \ продуктивна снага Србије всто понављати, а то је, да | оестаурирала, а која јс пот су Хрватп, Срби и Словенцз гпјно разорена ратом и Ауједан народ. То треба да бу \ стро-угарско-бугарском о де свето правило наше рели- ј купацијом. Рестаурација и гв Ј е ’ • поновно уздизање потпуне независности Белгије и пла1,ање њој компензација од Немачкс; Пољска дапостане независна држива; Фин
СРЛСКН СОЦИЈАЛИСТК Српски социјалисти из
Београда дали си мсморан -, , г . , , _ . , , , ска « .«крагина да дабип! дим холандско скандинав- . , , пуни аутономшц под пи ском комитети, кога доно • , Ј 1 ' ском демократском дправом: Јерменсна да се отободи турскг управг. и да
од 0.
постане независна или да се стави под руском републиканском заштитом. Порекло рата да се недискутије на отитој еоцијали стичкој конференцији због
си >Морнинг Пост ■ иов. т. г. бр. 65387. ПРОГРАМ СРПСКИХ СОЦИЈАЛИСТЛ ЗА ШТОКХОЈМ. КОНФЕРЕНЦИ.1У. • Српска социјалистичка партија, престављена сво ји.ч секретаријатом поднела је организацији коми-\тога што његово порекло тети за Штокхолмсу Кон ! треба приписати чисто ка ■ ференцију меморандум тра I питалистичком утицају, жгки мир одмах, без анек | изузев у случајевима неких сија и комаензација, мир .националних покрета, који базиран на принципу да , су за порекло рата секунсвака нација има право да'дарног значења «. ИНДУСТРИЈА САТОВА ~
Извоз швајцтрскнх сатова достигао је суму од Ј08 ми лнона 507.143 франака. Овај резултат, који раније пије никада бао посгагнут, премашио је за 71,481.870 франака про пп 1 огодишн,и извоз. Овакаврезултат превазигаао Ј‘е сва очекиван» 1 . Занимљив је саедећи преглед из кога се најбоље видп какве су биле средље цене сатовима у току поспедавх пет година: 1912 златан сат о7.20, сре брн 11,75, металан 5, 3<; 1913 златан сат 54.41, сребрн 11,70 металан 5 22; 1914 златан сат 53 93 сребрн, И,б4, металан 5,19; 1915 златан сат 45,73, сребрн 1 1 ,39, металан 5,21; 1916 златвн сат 47 12, сребрн 12,03, иеталан 5,72. У пркос рату и тешкс ћама, кој€ непрестано расту за нзвоз а које су иарочито бжле комплвковане 1917 пзвоз са това је јвко порастго. Укупан број взвеввнех алатнвх није још достагао цвфру од 1913, алп сребрни сатови су је пре-
вјзитлв за
<« хаљада, н
м.е -
тални за 2
МИЛИОНП И
б5‘1
хиљзде.
II -везено
је дакле за
по
следших пег година; 1912 златанх сатоп 1,057.876, сребрних 3,346,6.37, металних 7,112.803. 1913 златних 1,116.433, сре брних 3,423.345, кеталних 7,874.107. 19:4 златних 654.610, сребрних 2,175.682, металних 5,842.295. 1915 златних 556.510, сЈгебрних 2,6 <6.882, металлим 9,029.032. 1916 златнвх 934.021, сре брних 3,71)0.320, мегалпих 1о,528.044. Извезено је жакле 1916 год. 15.162.Г85 сатова, гг.то значп да је просечно свакога дана и ;рађ «вано оо 50.541. Све нвпред навсдено важг само за џепве сатове. Извоз кутија за сатове дао је такође аадовољавајуће р.зултаге. ТакаЂ9.461 взввзено је ове годиле ваше од црош ле године вврађеаих вугија, & за 427.777 недг.вршенах ку^иј?