Народ

бг. I а9 ~~г п ' |— 1 5РСЈ 10 ЛЕПТ4

,,Народ“ излази свакога Дака по подке.

ЛЈтмтарнја се аалавн у Фр«в'ко»с,ј улвак бр. 20.

ВласЕнк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

. СОЛУн УТбРАК 6: Д&ЦЕМБАР 1911. го д.

— ■ 1РЈША1. Еукиижсж ее «е кра^цјЈ, Оглаеи н 6еле;пкс а* плаћују се ао аогодбк

Редакција је у улаца Франковој 6р. 26 .

Гл«*ш згрехива ДРАГ . С. ГОГИЋ

НОВ ПЕРИОД РАТА

МногоброЈне појаве са фронтова и у најширим и најдубљим позадинама створиле су комбинацију да је рат, војнички узевши, свршен. Па је ли такво схватање тачно? Јесу ли војске свршиле свој посао ? Без предомишљан>а може се ре-ћи да јесу. Силе Споразума примиле су рат са Немачком, која је са Аустријом била једини представник оружане силе, ко1а снагом и оружјем хоће да дофе до "победе. У тој борби Савезници су морали потражити исто оружје, тежећи истом циљу, победи. За то је требало времена и срестава; досгигло је и једнога и другога: свима војничким срествима они су достигли и надмашили централне силе. Ту је тачка докле се, у овом рату, хтело војнички да до^ђе и на тој тачки је ратвојнички решен или свршен. Толико језнакова, по којима се опажа тај крај рата. Један од њих, и наЈважнији је у томе, што сваки и крајњи напор, који Немачка војнички чини у последњем периоду рата и по ред категоричке потребе да се њиме постигну јачи успеси, не доведе ни до каквог успеха. На свима странама створене су мртве тачке, гвозден обруч, који Немачка више нема моћи да разломи и у коме се самртнички превија. Покушаји на италијанском и енглеском фронту трају, уз безброј жртава, ве"ћ толико времена а сваки нов дан уноси све више јасног сазнања и код њих и код' нас, да Немци војнички више не могу ништаучинити. И код њих су, како изгледа, свеснији тога него и код нас. Има већ толико месеца, од времена њиховог првог лтвореног предлога за мир, како су Немци далеко пали у својој нибелуншкој храбрости и у свом поуздању у мач и десницу. Већ: толико месеца м»ихова врлина у стварању интрига постала је далеко светлија од негдашњег сјаја оружја. Хо^е ди тим

умним операцијама имати више успеха него што су га имали од оружаних? Морамо, због излишног излагања оставити на страну све интриге, г.оје је Немачка врши ла у позадинама свих држава, које са њом ратују. Оне су у великој мери вршене у Француској, Италији, Енглеској, Америци, не уздржавајући се да слично раде и према малим државама. Али да се задржимо на једном месгу, где се може узети да је њена агитација постигла опасне резултате: Какав ће бити крајњи исход немачких преговора саданашњом руском владом, и у колико данашњи русконемачки односи Немачкој користе или штете? Жеља данашње руске владе да што пре закључи мир довољно је позната и у Немачкој. И баш због тога се и одају Немци најве-ћим илузијама у скори мир, јер верују, да ■ће га Руси хтети за кључити. што пре и баш због тога Ее разбијене наде далеко јаче утицати на немачки народ него сва досадашња разочарења у питању о миру. А до споразума изме•ђу ма које, па и Лењи нове, револуционарне владе и немачке владе зна се да неће и не мо же доЕи. Јер ма колика да је тежња за миром код руске владе, она неЕе моћи најбруталниЈе да погази све принципе, које је револуција истакла и ма колико да Немци жудно траже мир немачки народ није за сада ни из далека способан да умери прохтеве својих управљача. ПреговсЈри измефу руске владе и немачке војске случајан су еусрет са кога Ее преговарачи оти-ћи на две потпуно супротне стране. 11а ипак после ових покушаја неће остати све по старом. Као благи утицај широког моа на своје копно, тако е се вршити еманација мира из Русије на Немачку. Пошто су несумњиво могли увидети сву готовост данашње руске владе, која уз штету и срамоту, при-

стаје да закључи мир и кад до мира ипак не до■ђе, мораЈЈе се Немци озбиљно, али врло озбиљно запитати да нису случајно они криви зато што мира не може бити. И поћи -ће руским путем, да би могли до-ћи ис.том циљу. НА РЕЦН ПЈАВЕ Мзлано, — Допаснак »Кориере дела Сера«, г. Барцини, охшсује овако свхје прве утиске, које је добко у садашљим борбама на итаијанском фронту: ’ Пре неколико дана. аред једннм од најјзчих напада на положаје Сиземода, непријатељ је истакао овакав један напис : »ИталиЈааи ! Наши другови су порушили одбране ва Пјава. Ваш отпор је бескорисан. За два дава бићемо у Ваћенци. Пустите нас да до* ђемо!« — Оии су мислнли на тај начвн да пораае и обесхрабре наше војнике. Адв, према објава, коју су истакли Аустријаици, одмах је ис такнута друга на немачком : језику, у којој је стајао одговор к р а т а к, прецизан и јасаи: »Оауда се не пролазв !« Те ноћа предузели су Аустрвјанцм јуриш, дерући се дидљачки ура! тврдо ув-рени да ће извршати пробој. Оип су падали у масама, и силним противнападима одбачене су аихове хорде на подножје планнне, у бесомучној борби. »Овуда се не нролаЗЕ!« То ја крик нап е војске на целоме фронту. Израз воље сввју наших војни^а исписан је на Сззенолу. Није то једна битка; то су три битке за десет дава, три рагличне батке по смаслу н терену, одвојене дубоким увојима Бренте и Пјаве, три огорчене битке, које можда још насу достигле максимум иЕтензивноств. Лево се баје батка на вгсоравнима; на центру битка на Грапи; а десмо битка на Доњој Пјави, у венецијској доливи. Изгледа да ће борба бити још дуга, интензевна и страшна, и не може се предвидети која ће од те триЈ'у битке бити одлучујућа. Али ми можемо чекати са поверељем. Војска је обновљена и учвршћена у својој ватреној и поноситој ' вољи,« НА. ЗАПАДУ Цирих. — Граф Хертлинг је први пут говорио у Рајхстагу. У томе говору извршио је преглед свих фронтова и нарочито истакао важност западног фронта. »На западу, рекао је

Хертлинг, битка у Фландрији се наставља од јула готово без прекида. Скоро целокупна енглеска сојска, бројно јача од наше, ангажована је у борби против нашегфронта у равницама ФланЈЈрије. Више француских дивизија учествују такођеу битки, али, и поред губитка од неколико села и мајура, наш фронт у Фландрији није поколебан. Сада као и раније, непријатељ је далеко од свога циља, који се састоји у томе, да допре

до обала Фландрије, како би уништио базе наших сумарена. Свесни бескорисности њи.хових напада, који их скупо стају у Фланјдрији, Енглези траже јодлучну биткукодКамбреа. Овога пута они јсу се одрекли артиљеријске припреме од пише дана, која је раније редовнопретходила њиховим нападима. Њу су заменили великим бројем тенкова, али и поред тога, они нису могли испунити наде, које су Енглези полагали у њих.сс

Г. др. Антон Тресик Па \ вичић држао је један врло дуг и врло важан говор о ! општем стању у Аустро -' угарској а нарочито о ју-' гословенским патњама. Ми доносимо овај говор у це-’ лини, а како га је превео' сам говорник са немачког ! то нисмо ништа изменпли у његовом језику : /. Увод. Васока кућо! Ја се нијесам задњи пут ј овдје одрекао рајеча од страха како су то неки злобно тумачИди, него са посве других разлога. И ако по горком искуству знадем, да је овдје имунитет говора само ругло за лаковјерне, ипак ћу

говорити, Јер је у мени глас совјестн и дужвссги јачи, него нггон живота, а жнвстмог народа мени дражи од свога; > и јер би напоксн шугн.з бнла | кукавштина и нздајство људсгнг лдеала. Али пошто сам ја у свсјој тамници осјетиЈ*о скоро до смрти уплав тамних сила, коЈ'е раскорлатише озај грозовити рат, то нзјављујем, ако ме било иа који начин нестане, да се уврок томе нема никако тражити у дојађењу жнвота, и ако ми се је често смрт, од отраг три годвве, чнвнла веома пожељном. На жалост морам да овај говор, кој'в је бно прорачунак за два сата, тако окља- ј штргм, да га у по сата збијем. ! (Било Ј'е закључено да у! овој прорачунској дебатн ке , смије нико говорити ввше од по сага). л. Злонамјерна угњетаванм. Наш народ је био и у овом , рату, као и увиЈ'ек, туреи у први бојни ред, валожен тучн врућег жељеза до иотпуног искрварења, са рођене груде еуетавно ивкорјењвван лича-' ном, одовом, бајуиетом, т*мницом, деиортацијом, конфи Енцијон, евакуацијом, прјеквм

судом, гладом, барачнпм логорима и намјернце проузроченим болестима. Његово је угњетавање почело још прије рата и то након сарајевског атентата. Тада се је под вашгитом сбласт* започела и организовала хајка на Србе, чија дућани бијаху посвуда разорени и опљачани. Већ је тада било погубљено много Срба. Заступник Иван Франк рече у хрватском сабору, да га је шеф загребачког редарсгва потицао да даде уморити од побуњеке свЈ‘етине всђе Срба. Нетом је букнуо рат, поче и олуја нскорењивања свих Ј'угославенских родољуба. Настаде у цијелој земљи таг ав јаук и лелек, такова грозота, ко када букне куга. Плаћени новинари, а на челу им сплатско »Наше Јединство«*) измишљаваху даномице вијестн о атентатвма и бомбама са стране Срба на жељезне вдакове, на пароброде и ине вој 'не транспорте, да тако оправдају »раконске мјере разнвх области. Шго је било народно пробуђено, свЈ'есно и поштено, то је било уапшено, конфинирано, утамничено, упропаштено, осуђено, погубљецо; што одвећ млано кли старо, смртм глађу посвећено; а остало престрављено, деморализовано, обешчашћеко. У самом Дубровнику је било у један сами дан затворено 75 особа. Настаде таково кукање, какова не чуше зидова оног племеннтог града све од великог потреса а.мо. Стара Атсна бијаше подзг-

*) У свпма хајкама противу Срба, Стражичић, власник н уредник »Нашег Једннства«, бао је међу прввма. И велеиздајнички процес у Загребу, и Фридјунгов у Бечу, и бомбашку н колашинску аферу у Црној Гори приказеаао је онако како радн продама душз. За његов рад бао је нд двору кршжа Нмкоде добро глвдан, који га је н одлмковао Даниложим Крстом а скупоценим прстоном