Народ
бр. 132 '--* д ВРРЈ 10 ДЕПТ* „Иарод“ излази свакога дана по подне.
Штаипарија се валазг у Франковој улнци 6р. 20.
Влашик КРСТА 'ћг. МИЛЕТИТ
СОЛШ ПЕТАУ 3 ДћЦЕМЂАР 1ј.17 4 ГРД.
гохитаА н Г'ук<ш»к:Ј>. ее ас Огласк « белсглке »апла^ују ее по погодбч.
Редакцнја је * улп.* Франковој бр, 20.
Гиаллв урехв.«а ДРАГ, С. ГОГИТК
Савезничка Конференција држана у Паризу од 29 новембра (по новом) до Здецембра (по новом), донела је одлуке: /. Одљење за блокаду; Одељење за блокаду је на првом месту испитало уговоре савезника са Швајцарском, који се однссе на блокаду и постигнути су ови резултати: Пројекат споразума између Сједињених Држава и Швајцарске изнет је п р е д Конференцију и био је једноглансо одобрен. СЈедињене Државе су одредиле делега те, они "ће присуствовати расправама сталне мефународне европске комисије и расправама мефу савезничке комисије у Берну. Одељење је з а т и м про} т чило м е р е, које твеба предузети да се осигура снабдевање у завојевачким крајевима и одлучило је, да Савезници имају при снабдевању у првом реду водити рачуна о исхрани бслгијског и француског становништва у завојеваним пределима и то на основипро грама утврђеног на кон ференцији у Лондону, одржаној изме-ђу Британског Црвеног Крста и британске владе. Савезници гарантују потребну тонажу за из вршење овога програма, имаЈући у видула ђе, које Британски Црвени Крст има данас на расположењу, и које ће он у будуће одредити било непосредно било уз сарадњу савезничких влада. Затим је одељење из нело пред конференцију ову општу изјаву: Пошто је продужењем р а т а потрошња свих производа несразмерно надмашила про дукцију, очевидно је, да су извори у савезничким земљама и у р а з н и м неутралним земљма, мањи од данашњих потреба за ис храну. Стога је неопходно нужно, на општи начин применити прин ципе, који је америчка влада прошлог јула из ложила. Као други одбор кон ференција је створила:
II. Одељење за транспорте и поморски увоз и удружена одељења за снабдевање. Савезници, сматрају"ћи, да превозна поморска срества, која су на расположењу као и снабдевање, морају бити корисно употребљена и уједињена за вођење рата, одлучили су да оснују један ме-ђусавез нички орган у циљу координирања савезничке акције у овом погледу и утвр-ђивзња заједничког програма искориш -ћујући максимум спо јих извора и огранича вањем увоза да би ство рили могућност што интензивнијег транс портовања американских трупа. Ш. Одељење за финпнсије. Финансијскоодељење под предеедивањем миминистра финансија г. Кдоца држало је небро јене седнице, у току којих су сукцесивно гтетресана разна финансијска и економска питања која интересују Савезнике. На крају овога рада одељењуједногласно до нело јеову резолуцију: Савезнички делегати финансијског одељења, имајући у виду коорди нацију напора, сматрају да би био потребан један редован сасганак да спреми одлуке које се односе на пла-ћања, кредите и интересе и да тако обезбеди заједнич ку акцију. V. Одељење за наоружање и свијатику, Представници савезничких народа испита ли су ситуацију разних својих ратних фабрикациЈа. Они су проучавали практична срества да би избегли сваку дво сгруку употребу и да сваки народ напрегне све своЈе силе у продукцији оних сировина које јој најбоље стоје на расположењу, због тога установљен је један савезнички одбор, који •ће мо-ћи изврши ти заједничке програме и применити донесене одлуке. VI. Одељење за марину. 29. новембра на једној седници држаној у
Паризу под председништвом француског министра мариие, г. Лега, којој су присуствовали поморски представници савезничких држава, од лучено је да се установи савезнички Поморски Савет, да би осигу рали што тешњу и потпунију кооперацију савезничких марина. ИСПОД ЕШОВИНЕ Париз. — Према листу ((Еко де Парик Нем ци су од почетка рата имали око 8 000.000 људи избачених из стро ја. У самоме месецу новембру ове године изгубили су 220.000 људи. Према овоме, Немци немају данас више од 5 и по милиона људи, и <о на фронту и у поз дини. У борби су ве-ћ употребили младиФе од 18 година, а скоро ће и оне од 17, који су ве^ћ рекрутовани. Тако исто почетком идуТе године биће позвани на преглсд и младмћи од 16 година. У депоима за попуњавање скоро нема више способних људи. Ова војска од о и по милиона, која у први мах изгледа веома велика, у ствари није довољна да задовољи потребе на саима фронтовима. ЗА ИНТЕРННРАКЕ Риа. — Посреством шоанскога краља дошло је до споразума взмеђу Белгије и Немачке, по коне ће Белгкја оелооодити све некачке грхђане, ксји су из Источне Аф рике били пренети у Франпуску и ннтернирани. У захену за њ?х Н-мачка ће отпустити све жене н деду, која се сада налаае у концентрадсонаи логорима у Немачкој ц која немају да издржа вају никакву казну. После ове размене присту пиКе се но 1 лк преговор»ма ради ослобођења других кгтегорпја интернкраних грађана. БРШЈМЈА У РаТУ Рио де Жаненро. — Влада је нредузела ове мере: 1) забр иила је свакп посреднв илв непосреднн тргсвачки одноизмеђу Бразилвјака и странаца, који стапују у Бразвлвји. и са неаријатељским пода и цама у Енсстрзнству; 2) Не прнјатељскнм поданицима за браиила ј: свакл извоа робе и новца; 8) Уетаковзла ј* взрочиту контролу иад не *р јатељскнм предузекима; .) нареднла је интернирање св <х сумњивих непријатељскнх гра-
ђака и о) понвштала је све угов ое склоаљене на непријатељсквм гржављапима за уст/п земљишта.
У КЕВОЈВИ Цирих. — Жељу за миром откривају сви бечки и пештанскилистови, који пишу о крајњој оскудици у намирницама као и о очајању и осећању мржње које је обузело све становништво против Немачке. дНаје Фраје Пресе« каже да економска ситуација није никада била критичнија. Она пребац} т је Немачкој, да је обманула Аустрију што се тиче румунске жетве. ИЗ РУС2ЈЕ Атина. — Из Петрограда телеграфишу да су сви чиновници, виШИ II НИЖИ, ИЗ СВИХ МИнистарстава и јавних надлештава, држали је-
дан зоор, на коме су протесгвовали прогив насиља које врше м?.ксималисти. Они су решили да не признају Лењинову владу и да 'објавеопшти штрајк. I 1 Ј лм- — Још у саиом појчетку руске ревотуције -е: мтчке су втасти почеле да врше пролаганду међу рус; кпм заробљеницвма. П«оааганду су вршнлп у револуционариом и пацкфистичком духу сами немачки професора. По| сле добивенвх инструкци ја овк : су се заробљеници пуштали у слободу. Само из једног заробљеничког логора пуштено ; је до сада заатно впше од 20.<Х)0 л? ца.
ИЗ ПОРТУШКЈЕ
Лисабон. — Новавла*да одлучила је да расјпусти парламенат и позвала је председника републике Бернард ша ј машаду да поднесе о'ставку. Пошго је о н т<: '' одбио, забрањеаа мује слобода кретања.
(.Настааак) VII. Нсчувпни ужаси Самодржац Босне, генерал Потјорвк, наредио је да се с»н Срба нз Босне в Херцеговлне протјерају вреко 1 раниц“. Његовт се је наредба савјесно испуљавгла, а ко јој се онирао, бао је убијен. Становвмци сета Сврче бијзху сви одведенр, млади и стари. Када дођоше у планину Рудо, ту је војничка пратња наредила, да се стане, заповиједвла песретницима, дг самн својс гробове копају, па дз. у п>их мирно легну. Многа мајка легну са својим дјетстом на грудима у гроб. Али их војдиаи не постријељаше све на Ј - едан мах, него по реду. Жави су морали мртве покоаати, док на њих дође ред да буду по копанк од војннка, којама су тако труд приштеђелн. (Поклици згражања!) Код Самировца убише војници у новембру г. 1914. на заповијед соога официра 16 најугледнајих тежака и попа Трвфка Максимовића, м то у нади »накнадног одобрења смртве осуде«. У Челебићу, фочанскога котара, искасапило је војништво гве мушко стансвништво од 14 до 60 годгна, без мкакова процеса. Њихов свсштеник Владммир Поповећ био јв објепен као таоц. У септембру 1914., два дана нагон сдласка сриске војке из села Купвновг, дођоше мађарски штрафуии у ово у кародној пјесми прослааље-
но мјесто, те загворгше едмах с*е одрасле људе. Слзје дећег дааа одвхдоше их ва ко.чема према Брчкој у Боснм. Ади када дођоше до гробчшта, тада заповзједа коман дзнг војаичке пгтроле једном кочвјгшу да утјсра у гробље, дочим остали кота нас авпше пут. Тада шграфуни поредаше петорицу угледнлх људи, п, да прЕШгеде фишеке, г;рободогае их бајунетама. Ози падоше на земљу, ата су још бнли живн, те склопљекич рукама заклињаху и мољаху мплост. Штркфунз имадоше удврац милости (со1ро сИ §та7ла, ^п^ 01181 ' 089 ) бајунетом у срце. Ова су имева те петорице: Миша Рздосагљегкћ казвач Шабан, начелнкк Купвнова, Грмуша Љуико В ташнћ, Накола Ралић е М.-зињанпн. Треба још дод.тте, да су штрафупн, осгављајућн село Купвново запалили 20 кућа, тако да су несретнлци, дијелећв се од драшга г зичаја, иаш ш улхце расвдЈ^тљене пожагом свој'их рођепнх домсвз. УШ. Нове грозоте Надшумар нмовне опћане петроварадвнске, Обрад Пеачић, био је уморен потај о сд вој нка у својој алгсгитој кућм у Кленку, гдје га *роз прозор устрвјелпше. Жушшка Стеву Јовановвћа Равина ва Доаег Токарника одведоше »•јивци према Иоигу. Ту их сусретише двт •фицира, који ■ешто шапнуше на ухо стражиештру; а овај ор.мах одведе