Народ

ОЈГ, -Ц ДФЕРА Г. ЕМБЕРД II а р и з. — Сенатор Ембер принуђен је био да напусти управу ли ста »Журнал« пре него што је намеравао због непријатељског држања особља из редакције. Особљејепочело штрајк и није хтело да ради све докШарл Ембер не оде из редакције. Последњег дана читава два сата биле су бурне седнице у редакцији. Његови потчињени вре'ђали су сенатора најјачим изразима, те је он изјавио да Ее сместа отиЕи. Тако је и постуиио; примио је своја лична документа и отишао из редакције. Сутрадан је лист објавио његов политички тестаменат. Ембер каже да од сада »Журнал« прелази у руке Летелијеа и да ће и даље, као и раније, бити лист за народну одбрану. ХлТГдјГо 71 Билбао. — Поморско Друштво, комг пјипада потопљени шпански брод »Клаудио« упутило је протест шпанској владм. У протесту се каже да је кемачка посада са сумарена вређала шпавску засгаву и да је убијала шпанске грађане. Друшгво моли владу да протествује у Берлину, да тражи оштету породЗцама жртага, да тражи исплату штете друштву и извину шпачској застави. ИЗ РУСИЈЕ

^ког Савеза, који заступа све Козаке из евролске Русије и из Сибира. Он је на челу оренбуршких. козака. Данас је он најугледнија личност ме-ђуКозацима. Каранлов, који није хтео да призна власг болшевика на Кавказу, један је од најугледнијих чланова екзекутивног одбора Козачког Савеза и во-ђа је једног козачког округа на Кав казу. Дутов и Каранлов били су чланови депутације, која је посредовала изме^у Керенског и Корнилова. СТАЊЕ У АУСТРИЈИ Париз. — Швајцарски дошсник «Матена« који је две последае годтне живео у Ау стрвји, послао је своме листу опширан извсштај о унутрашњим приликама у монардвјз. Он вели : »Никад Аустрија није бпла ближе пропасти него сада. Највећу пажљу треба обратити на мржњу, која постоји између Аустријанаца с једне и Мађара и Немаца с друге стране. У целој Аустријв влада страховита беда. На пролеће предвиђа се још већа весрећа. оа ове несносне прилике сви осуђују Немце и Мађаре, који се веома лепо слажу на рачун Аустраје. Кад се делило румунсго жито, нај већи је део припао Немцима и Мађарима, а остагак Буга рама и Турцлма, док Аустријднци НЕсу добили ништа. За ову неправду Аусгријанци се нису усудили да протсствују

Петроград. — Поводом декрета, којим су Лењинисте укинули све руске судске установе сенат је једногласно донео резол} г цију у којој се каже: Пошто се државна власт налази у рукама једнн групе, која се не наслања на вољи народа, веЕ на бруталној сили једне групе, која је уништила и саме основе националног руског живота и која те посегла и за најдрагоценијом заштитом државе, за судским установама. Сенатјерешио да не призна декрет и I да Ее и даље вршити своју функцију до крајње могућности. Лондон. — Дописник »Дељи Телеграфа« јавља из Петрограда, да је Лењинова влада у Једном хистеричном прогласу проскрибовала козачке вође. Њихова имена довољна су гаранција, да се у Русији спремају дога^а ји, који могу потпуно да измене данашње стање ствари. Генерал Каледин, во-ђа донских Козака, веома је добро познат. Тако исто и генерал Дутов, председник Великог Свекозач

код Немаца, зећ оптужују Ма ђаре због неаошговаља конвенције, прсма којој су Аусгријанцз требали да добају не сгмо једац део румунског жита већ и мађарског. Услед сваквог С 1 аља ствари у Астрија се ређају побуне аа побунама, пљачке за пљачкамд, манифестацаје аа ва шфгстацијама. Ваше су пуга ови нереда бтли угушени у крзи, као в. пр. у Палзену, када су раднвци. Шкодиних фабрика напустилм посао и отпочелн велаке демонстрацв је. Пре ових манвфестацнја, да би показали своје незадовољство, дигли су у ваздух две радиолице и једну барутану. Шгета је бплавеомавелака. Да би угушила нереде влада је одмах послала на место нереда неколико одреда мађарске коњице и пешадије, који су туклн и убијали без икаквог милосрђа. Било је преко 2и0 мртвих и рањених. У исто време и у Прагу су многи радници цапустилн посао. У знак протеста због одашвљања хране из Чепие у Немачку напусгили су рад и жељезиичари. Аустрајанца веле, да се мио мора закључити најдаље до пролећа, јер народ није у ста њу да даље трпн. Сада се свуда говори о аустријској кооперацеји ва за падном фронту, где се Немци спремају на велвку офанзиву.

лЛ А 1 О Л Она желе, да ка тон фрбнту дође до одтучве битке пре дочас^а амсриканске в ојске«. ПАРИЗ. — На Корзнци је пао енег у >1асама. Најстарији људи не памте да је снег падао икад у толикој количини. КРШНКО ЛЈзана. — »Газет де Лозан* пише: »Наколај Коилеико је пореклом из Љубљина, где је његов отац био ваше година царлнски чиновник, не могу ћи да аванзује због својих слободнвх начела. У опште, Криленчова породица била је позната са својих слободаих погледа и снмпатија, које је гајила пр:ма Пољск јЈ. Владимир Криленко, брат садашњег врховног команданта, био је јединв од рускихђака у љубљинској гимназији који је био солатаран са својвм пољским друговама за време ђачког штрајка. То га је натерало да иде у Лавово и заврша своје више студаје. Нколај Крнленко, садашњи генералвсим свршао је гимназвју у Лублнчу и добио златну меааљу 1У0*. После тога похађао је универзнтет у Петроград/. Ту га је револуц >ја затекла- У њој се исТакао као соцаја демократс и агитатор, цознат под именом »друг Аграм . Одличан говорник ра.полагао је енергајок, фанатизмом и јаком интелигенцијом. И поред љегове младости заузимао је видно место у рсволуционарним круговима. Још овда је био одлучан присталица Лењинов. И ако су га често хаасили и прохеривали из Петр^града, забрањујући му стввоваае у вароши, ипак је положио све нспите* на универзитету; због чгга је два пута годишње до лазио у Петроград. Иначе је слушао универзитетска предавања у Кракову. Кринелко је свршио ксторијски и правии фзкултет. Како му власги нису дозволиле да буде адво.чат, он је отишао у Љубљин, где јеу пољскам школаиа прецавао руски језик и всторију. У то време Леа>?н је живео у кракову. Да 6л остао у вези с њпмКраленко издејствује нре мештај у Сосновице, као професор у једаој пољској шм назији. М ђутим су већ руске про 1 в:ане власти сазнале за револуционарну прошлост Криленкову, и забраниле му предавања и у самим приват нам школаиа. Онда се он решн да ступн у војну службу. Гевочуционар и антнмили тариста Криленко је у почетку нмао да савдада ведике тешкоћс, нарочито што су војне власти могриле на сваки његов покрет. Али, убрзо монотохшја и дасцшлина у ка сарни створиле су од љега примерног војника. Баш пред сам почетак рата он је завршио свој рок у војсци, и одмах је отпутовао уиностранство да се споразуме са Лељином. Ту га је в рат ватекао. На који је се начин до цније 1 ратио у Р>сиЈ - у непознато је.

аго« Њ ' ■ —— 1 .-*• — '■-»»-——нп ‘ 1 Г1 ..I . -Ц. I., II —1111 II —• ■ ■ —- => ЈУГОСЛСВЕНСКИ ВЛАДАР Југо.слрв^еск11 Одбор уттио је прег.о г. Трумби-ћа једну врло топлу патриотску чести! ку Престолонаследнику Александру, приликом његовог рофендана. Престолонаследчик је одговорио на тај попдрав Југословенског Одбора овим телеграмом: Веома сам захвалан Вама и Југословенско.м Одбору на честитци пуној патриотског одушевљења. И Ја као и Одбор гледам у објави рата од страае Савезничких Американских Држава највеЕем непријатељу нашег племена Аустро угарској, нову гарантију за остварење наших националних циљева. Јако Ме је дирнуо ваш поздрав упућен Мени као будућем Владару уједињене демократске државе Срба, Хрвата и Словенаца. Ја не сумњам да Ее наши Савезници достојно оценити надчовечанске напоре нашег племена да се. уједини а будите уверени да Еу Ја томе идеалу посветити све своје силе. Александар. .

ЗВШПНИ ИЗВЕШШИ

ЕНГМШ НОНШКЕ Јутрос рано непрајатељ је извршио испад протпв једног од нашах положаја сгвероисточно од Аржикура, а данас после подне, користећн се маглом, успго је да узме један истакнухијн положај нсточно од Меснне. Друга р.епријатељска одељеља, која су покушала да се приближе нашим ливијама североисточно од Армантиера и северно од пута за Менен, одбвли смо нашом ватром. За Д(.били смо неколнко заробљенака к запленили један матраљез. Задобалн смо још еаробљеника и задали непрвјатељу губитке у току сукоба, које су имале патроле ноћас југоисточно од Камбреа. Нагаа н непрнЈ'атељска артиљерија биле су активне у току дана на сектору Вилекура. Неарвјатељ је увећао артаљеријску активност Југоисточао од И ра. Авијатика. — И ако је 6 свог месгца вргме било лепо густа магла је спречала наше аероплане да врше артиљеркЈ'ска осматрања. Иаак ј'с снамљ*но вПП 1 фотограф • ја непр.| јатељских аеродроиа иза сегтора н бачено је неколнко бомба на немачке бараге. У

ваздушним борбама оборили смо трн неприЈ’1тељска апарата а друга два натерали дг се спусте. Једног нашег апарата нема. ИТААИЈАНСКИ КОПШИКЕ Јуче у области Монте Азолоне, источно од Бренте, енергично наступајући, наше су трупе успеле да узму непријатељу један велики део добити, које је био успео да задобије 5 децембра. На положаје, које смо му узели, непријатељ је концентрисао жесгоку ватру не могући да сломије наш отпор. Покушани противнапад са Монте Пертике одмах је осујеЕен. На висоравни Азјага активност наших трупа у извиЈ>аћ>у... . донела нам језаробљени ка. У долини Каманти ка источно од Астика ина фронгу МонтсТомба Монтело, артиљери ј ска ватра је била мћо го живља и чешћа. У току јучерашњег дана таши су канрони бомбирдовали успешно непријатељска одељења на Старој Пјави.

НАЈНоМЈЕ НЕС-ТИ

ПАРИЗ. — Одговарајући на интерпелацију двојвце посланика о чувању француских интереса у Русији, мини стар спољних послова изјавио је да никаква вест из званичног извора не допушта да се тврди да Русија неће да призна уговоре о зајмовима и разним дуговима. Ј10НД0Н. — Званичан извештаЈ' Ј’апља: Сви су изглеци, да ће за кратко време опасност од немачких сумареаа бити потпуно острињена, благодарећи новим срестввма за одбрану коју ће употреоити Савезници. БЕРН. — У мађарском пар ламенту минлствр народнеодбране иаЈ*авзо је, да се 44.50 ов сто целокупног мушког станошништва од 18—50 год.

налази на 6ој'ном пољу. Аус ријскн конгингенат мањи ј'с за 1.67 од сто. ЛОНДОН. — Дољи Доч дефинативно је изгласао закон, по коме удате жене преко 30 година ниају право гласа. СРПСКИ 38АНИЧАН ИЗЗЕШТ/1Ј 8. децембра ништа важно. МШ ОГЈДСМ ЕМАНУЕЛ ЕКОНОМ. парисчн зуонл лекар ( — Игљатијева бр. 301, прима од 9-12 пре, и 2 6 часова по подне. 5 — 5 Српско Трговачко Друштво Улица Александра Вгликог број I, обавља све банкарске, трговачке и транспортне послове. Препоручује нашем свету, да се користн услугама ове новчрга установе за све с»о]е послове. Вргах >а својој благлјни размену евих новчаних монета по новољним дне»мни курсевима. 5— 10

Одговорна уредннк ДРАГ. С- ГОГИЂ-

Штампараја АКВАРОНИ,