Народ

сг- 184

,,Р«а[>од'’* излази свпкога дана по подае.

Штвмпирмја с" №;шс т ком>ј улаа« бр. 20.

Зласвда крста л. милвти'а

ПЗДШјЖ а Рукопмсв сс не араМКју. Оглас* « 6«"леп2ке **а 1а'1>у) V се га> оиспаОл.

1\;дакцаја јс V ? *»љ», бр. 2 '1

г «аА|-.з уре&ми*. ДРА.Г. С. ГОГИ'Л

СЛ0Б0ДНА РЕЧ

моћ »ојзих влгста одугима све што нвђе. Ж/во!ве намирннце, ткааине, свала и т. д. све

У Бирмингану је Асквит држао један говор, који те данас, због његовог парламентарног положаја, у толико ви ше од важности. Г. Асквит је одмах рекао да су он и сер ЕдвардГреј два човека. који су више него ма ко другл одговорни за енглско учешћс у овом рату. »Ми смо могли остати неутрални — рекао је Асквит да смо сматрали да обавезе Велике Британије прем а Белгији нису индикидуалне, век колективне природе. Ми би сачували мкр себи самима, али би то било нечасноИзјављујем слободно: Да сам у почетку рата и знао за страхоте светског рага, као што их сад познајем, опет бих се решио на исто; и без оклевања изјављујем, да је требало да до1је до овог« рата, да доћемо до трајногмира који *ће нам д о н е т и трајне гаранције за будућносг. Такав мир постао је неминовна потреба за цео свет. НајвеЕи је иеприЈа тељ човечанства онај човек, који речју и делом ради на томе, да омете овакав мир. Има много доказа,да су непријатељски народи, а не њихова владе вештачки држани у незнању, у погледу наших правих циљева. Ја узимам на себе, да учиним све што могу, да скинем ту копрену. Највећа штета је била, што су непријатељч погрешно мислили о циљевима Савезника. Они су у заблуди, кад мисле да ми желимо не само победити, већ и понизити, осиромашити што више, уништити Немач ку и немачки народ. Рекли смо да нећемо вратиги мач у корице, док не уништимо пруску хегемонију. — Шта разумевамо иод пруским милитаризмом? Као што је казао Вилсон, нико не прети да уништи независност и пацифистички рад не мачког народа, и додајем да ни један од Са везника не тражи да наметне Немачкпј уну трашњи њсн Устав. То је право Немаца самих. Што нас интере-

сује, то је, да систем, који сили даје највишу важност и ко1и присва ја за себс слободу, да га не вежу никакви уговори, мора престати. Немачка мора схваги ти, а мислим да сада и схвата, да тај систем не доноси користи. Да би могли живети заједно, треба да сваки уговор буде засноваи на доказу да је немачки народ готов, као што смо ми, да створимо једну норму за све једнаку и општу, са потпуном санкцијом, као највиши ауктори тет на свету. Друга заблуда је, као да Секезници, а понаосом Велика Британија, хоће да униште слободу мора. Узадуд сам тражио, да дефинишем значење овог израза. За време мира мора јесу и морају бити отворена трговачким морнарицама свих народа на овој кугли земаљској. Најзад постоји убеђење, да је мир који ми тражимо, само маска, како биемо наставили раг под другим именом. Ја изјављујем енергично, да је наше право, да употребимо сва економска и војничка срества, да постигнемо трајан и плодоносан мир. Председник Взлсон јасно је изложио гле диште Савезника. Кад једном постигнемосвоје циљеве, бићемо слобод ни — казао је Вилсон — да заснујемо мир на великодушности и правичности, искључујући егоистички реванш и неке користи и за победнике. Један чист, прави мир. Ето, тобритански народ и остали савезнички народи жсле и то је, што хоћемо. Ништа више, али и ни шта мање. Наша од лучност и наша воља, да наставимо свим силама и да допринесемо све потребнежртве, несломљиве су. ШРфРИ Цирих. — ».Фраје Штиае« из Клагечфурта дооила је једг;о писао из мроши Удвие, у коме се описује ррави иодеров иарод<?рски поход у о ссојетв крајеве Италије. Ив Беча а Пеште дошло је маса путнжка, која куиује ■ увцо-

сс носи у гутоиобали<а и у пућује у Аусгроугарсгу. »Салц6ур г ер Фолксблат* р.азива озе трговце »хијене на пољу екоаовске борбе«, и тражи од аустријсхе врвовнс комазае да одузмс гвд добра у о.чупара 'к.м крајевама и да их раздсла у уиутраи;н>оств Аустрије, а д% нс допуста заб<шактима да тииг тргују. ; АВЗЕРШ 1~ВУГаРСКА Вашингтон. —Јављају из Њујорка да је бивши председник Рузвелт у једном великом говору у Њујорку тражио да се одмах објави рат Бугарској. »Трибуна« каже даје главни циљ уласка Бугарске у рат оио да постане »Балканска Пруска« и да се преко мере повећа на рачун друтих балканских држава. Исти лист додаје да су секретара бугарског посланства умолили да више ке посеЕује клубове. десетТтТорбГ Рим. — Већ десет дана битка неирестано траје кзмеђу Бреате и Пјаве, и сви непрајатељска пакушаји лоне се о чврст отпор наш>ЈХ трупа. Котст^тује се појтчаља артиљеркјсае бор'' е та висоравни Азјаго и века борбена акгив ност на ДољјЈ Пјаве. 11ослс десет дана јаких на лета против масава Монт« Гра 1 а, наши положаја још су очували недирнуту своју дсфанзкзну вредн:ст. Непрнјатељ ие мсже до краја наставити ове ссоје напоре јер не може да реши тешкоће за снабдевање у овим дубоким провалама без дсвољно путе вл. Отуда је Конрад покутго да гада једаи ударац са стране Азјага кгко би се сјсдннио са Белозом и КраЈСои, док Боројевић врши иапвде у обалској зонн, нападе које су утек одбвле наше трупе е наши марннци. М Н 0 ГЈ Ј Е Базел. — »Будапести Хирлап,« полузванични орган графа Чернина, пише о аустроугарским циљевима рата овако: »Ми имамо разлога да претендујемо на један део Румуније, који би изнрсио 15000 квадратних километара и обухватао Буковину, Путну, Данбивицу и Прахово. Зашто? Зато што претпостављамода је боље имати границу ближу Букурешту. На-

ши ће се топови котр љати лакше спуштају 'ћи се са карпатских планина нсго лицем окренути њима. Ми морамо спречити румун ског лисца да мења боју и да курјачки напзда маћфску варош Бузаву и бугарску До бруџу. То је предсо гдс се налазе пајбогатији извори петролеума, ко ји даје преко хиљаду и по тона. Најбољи мајдани соли налазе се у Прахову. Од велике ће користи биги, располагати овим материјалом који Немци немају, јер без петролеума пс могу су марени бити активни Осим тога морамо имати 10.000 кзадратних километара у околини Оршаве и на лакту Ду нава, јер је у нашем интересу да кама »вра та« оуду затворена.За једно са Бугарима мо [>амо бити господари Дунава, јер ћемо а*ако обезбедити линију Бе[>лин—Багдад. Поред овога уговор мира мора нам д-ати за двадесет година, прав5 дл градимо аустроугарски канал долином Мораве и Вардара и да вршимо над њим искључиво ми гонтролу.« ГРОИЕБЕ

Лондон. — Из Беча јављају да листови об- ских лира

јављугју мкоге чланке са циљем да докажу да владе Централних Сила немају ни мало намере да врше анексије српске или румунске територије. »Нова Слободна Преса« објављује један дугачак уводни чланак о аустријским анексионистичким намерама. Овај чланак има званичан тон, и у њему се каже изме ћу осталог: »У Аустрији се погрешно каже да ми хоћемо анексије у Румунији и Србији. Аустрија не жели да српско румунскаграница, каква је била пре рата, буде промењена.« ~ИГТБИЕ Лондон. — Према добивеним извештајима, храпске трупе под кочандом Шериф Фенсата, сина краља Хеџаса, уништили су један воз с 1 трупама јужно од Тобука, на железничкој прузи Хеџаса, 300 миља северно од Медине. Турске трупе, које су се налазиле у возу, заробљене су у колико ј нису изгинуле. Мефу погинтлима је и Сулејман Паша Руфада, поглавица племена Били, који је био уз Турке. Заплењено је 300 пушака, велика количина муниције и 24.000 тур-

СЛ0ВАЦИ

Г. Епнсст Дсни, прхфесор Н 1 Сорбонп, напвсго јс једву занпмљгву књагу о Словзцнма. Свет врло мзло зча о Сл > цимј. Зна се само товмко да у ееверннм брдовитим кџајевлма М;ђчрске они чине једчу малу етничку групу сродку Чеспма, чгји је утацај б о нарочито јак у врсме Хусоео и да су сачувалл црквенм језик. Ати је маи.е познато да је као народ он сачувао своју андзвидуалнсст, про сте и патрвјарха.ше обичаје, да је несбичио пошгев, ндеалаи, да воли слободу и да је напојен денократским духом. Огеран од Мађара у планине, у пркос гоњењу које гсдзЈнама подноси, он није допустно Д| буде унмштеп н, в.»раи своме духу, чани једчу од нзјза нимљивзјих трана сисвенске породсце, коју г. Јрна дефинаше као: »несталпу, сањалачку, индг:фгреитну га сујету н материјална задов^љства, ,ч која нас чаробношћу својом ,з'.уњује и задввљује«. И ако су врло блнски Чесвма Словацн имају своје за-

себко наречЈе а и засебну нсторију, која се је у току векова мешала са њиховом. Ма* ђара су се трудили да увек I тиме и правдају своЈе тиранство нгспрам Словака шго су их ортужавдли та компропвс сд Чесдма. ; Г. Ден« прнча нам у својој књвзи псвесницу овога народа 1 од најстарвјих времена до данаг. Он нас угшзнаје с« тим 1 народом и аеговем обичајима Он нам опнсује у плаииии 1 њихове »куће раздмчно обојене, са скулптурама која у( крашавају пријатно чардаче ■ ■ капије, фајанс која украша?а зидове и који је врло че!сто фантастичан и чаробан. < И ако су Словаци згмљорадници они су врло оштро| умни. оа вреие дугнх аима оин се запнмају р.-знам радоиима. Њихова домтћа имдустрија, ; КОЈ1 је нскада цветадвЈ прс|п8ла је са ув ђе^ем машана; плм се родољуб* .труде да јв ускрсну, нарсчнто нндустрију \ везова и лончарску пндустрију. ј Словака има око вва ■ по малпона, од тојах су два шг