Народ

БР. 1.36 . .. 1 м- |

СОЛУН. УТОРДК 12 ДЕЦИМБАР 1917. ГОД.

ВРО- 10 1НПТв

ГОДИИА I.

„Народ“ излази свакога дана по подне. Штаии*рајасе чалази у Фрт/ «.о :јЈ удицм 5р. 20.

Еласнак крста ;б. милетић

Рукопшсн се не враДнју, Огласк н белешке •*плаФ.ују се по погодбк. Рсдавцијн јс у ушлк Фоанковој бр. 20

Гурежвак ДРАГ. С. ГОГИ-К

Колико

је векопа требало да се у истини стигне дотле да је »Брат мио које вере био.ог 1 иранија и .[укавство непријатељево није се устручавало ни од каквих средстава да нас омету у томе сазнаљу. Д} 7 го је времена прошло али се пришло циљу. И данас на дан рођења Бога и човека, истине и правде, сре-ћни смо што најсрдачније можемо пожелети сре-ћан тај празник нашој бра-ћи Хрнатима и Словенцима.

ЈЕДАН ДОКУМЕНАТ

ЧЛАН ПЕТИ. Црна гора се одриче својих претензија на Спич, Хај и Нехај. Аустроугарска са сиоје стране у моменту кад буде анектирала Босну и Херцеговину, о* слободи^ће Бар од своје контроле, која јој је била дата Берлинским уговором од 1878. ЧЛАН ШЕСТИ. Ако Аустроугарска зарати с Русијом или са Србијом, црногорска влада држаћесе најстрожијег неутралитета и спречава^ће и сузбијати на своме земљишгу, све покушаје чији би био циљ да изазову забуну и неред или нанесу удар у то доба постоје •ћем стању у империји његовог императорског и краљевског апостолског величанства. Ако Турска нападне Црну Гору, Аустроугар ска 'ће јој указати своју дипломатску и новчану помоћ и гарангује јој, у најгорем случа)у, целокупност њеног земњишта у облику статус кво анте белум (стање пре рата). ЧЛАН СЕДМИ. Ако Аустро-угарека зарати са ПталиЈом, његово краљевско височанство књаз Црне Горе уступиће јој Барско Пристаниште са околним војним положајима за основу делања аустроугарске ф л о т е и војске — ово само за трајање тога рата, а за накнаду од о милиона круна, која 'ће се свота исплатити приватној каси његовог крал,евског височанства књаза Црне Горе, Николе. ЧЛАН ОСМИ. Ако А) сгро - угарска зарати са Турском, било да нападне Турску или ова њу, Црна Гора ^ће јој дати оружану помоћ. Основа операције аустро-угарске војске биТе положаји пред Митровицом (Косово Поље, а и Скопље и до Солуна) а сснова опе рација црногорске вој-

ске биће планински предели северне Албаније. У случају успеха ове две савезне војске, Цр на Гора се неће противити да Аустроугарска присвоји себи Ново Иа зарски Санцак, Стару СрбиЈу, централну Албанију и Ма-ћедонију. Аустроз т гарска са своје стране, употребиће сав свој з^тицај велике силе да се северна Албанија додаземљи његовог краљев. височансгва књаза Црне Горе. ЧЛАН ДЕВЕТИ Ако Аустро-Угарска успе, за време, док ова погодба измефу високих уговарајућих стра на буде у сили, да оствари своје намере о склапању савеза (федерације) балканских држава и да ту федерацију придода својим садањим наследним државама, под нањишом превлашГу и свемоТ ним суверенством свога узвншеног Владара из дома Хабсбурга. у ту федерацију ући Те, по себи се разуме, и Црна Гора, као њен саставнч део, са пространом аутономијом. И његово император ско и краљевско апо столсковеличанство и.м ператор Аустро Угарске уступиће његовом крал>евском височанству књазу Црне Горе, Николи, и његовим законитим потомцима, у овој новој констелацији (склопу) круна и држава под тријумфујућим крилима Црног Орла место веома угледно и достојно заслуга са свимд владарским атрибутима (називима) и преимућствима, какви буду пр «ли кама одговарали. Узто Он -ће придодати његовој наследној земљи, Црној Гори. под његову краљевску власт, области Боке КоторскеЈ Херцеговине и северне Албаније до Дрима, над којим 'ће Му признати гра^анску и административну управу.

шегово краљевско височанстио књаз Црне Горе, ценеГч високу вел икоду шност његовог императорског и краљевског ааостолског величанства, пристаје да допусти, у својој држави, слободу практике и ширења католичко-римске вере и да даде ванредне повласти це аустро угарској кндустрији и тргонини и призна и одобри надмоћност немачког језика и освајајућег г.еликонемства. Високе уговарзјуће стране задржанају себи право, да у понољном моменту, поново расмотре овај члан и бо л.е одреде њсгове појединости. ЧЛАН ДЕСЕТИ Она погодба ступа на снагу одмах кад буде потписана и важиће двадесет година, рачунајући од дана кад )е потписана. У случају, ако на шест месеци пре истека тога рока од 20 година, ни једна од високих уговарајућих страна не буде изјавила жељу да ова погодба престнне важити, она ће остати у сили још једну целу годину, ра чунајући од дана кад једна или друга од високих у го в а р ај у^ћ и х страна буде ту же.љу изјавила Али, ако, у одре^ени дан њеног престанка, један или други од санезника буде у рату, овај споразум важи да факто (због тога чина) све дотле док мир не буде закључен. Одлучили смо и одлучујемо, да ова погодба има силу закона између обадве наше земље. Написано у два примерка у Бечу, јуна 1907 године. Фрања Јосиф с. р. Никола с. р.

бити сре-ћни што сио би■ ли мс1ју првима, која смо прихватили демокрацију и демократске установе. Први триумф би-ће победа на бојном пољу, други 1\е би ти, кад наиш синови, вративши се на своја огњишта, донесу куки вест, да је свету обезбекена демо крација. Нека Бог убрза тај дан!

Н 0 В Е М Е Р Е Вашингтон. — Трговачко о дељење министарства војног јавља да су ооустављсн ј све транспорти за Шведску, Нор веш*у и Данску. Свима иввоз вацима, који су тражили дсззолу за извоз саопштеио је, да се неће давати нккаква >добрења за извоз, док се не в :де резултати започетих прсговора. Међутим природа преговорг држ 1 се у тајносги. Тако исто апсолутно ]•■ непознат дан, кад би ови пј е говора могли да буду решенг.

Д0БАР П0ЧЕТАК Лонгон. — Дописник *Деј ла Мел « на енглеском фронту пише: 1Јрви сусрет нашет скспеданионог корпуса са Немцина на италијанском фронту био

ј? угпешан. Одмах првих дада нашв су авијатичари оборц.чи један немачки аероплан впше Пјаве. Четкри наша апарата прошло је на вемачку обалу да извиде равнжпе на северном сехтору. Кад су се пргближила на о миља ванали су их пет немачких аабатроса од којих су два одмах оборена. Непријатељу је сгигло појачање, али су наиш палоти успели да униште још један непријатељски апарат. ТУРСКА П0СЛА Лондон. — Од када су савезничке трупа ушле у Јерусалим, варошко стеновнвштво не трпа е, ше гдад као под Турцнма. Оскудипа у намжрницама била је у последње вргме врло велика, варочито је оскудевало сиромашно станаваиштво, пошто су цене оиле баснословне. То је било настадо услед тсга што су турски офипири највекв део хране куповали за војску в пунили војна слагклишта, а плаћалн све папврннм новцем. .;а тмм су твм нааврницама трговали, пре продавајући их богатим грађанима га злато, чвја је вредност била пет пута већа од пшгрног товца.

ДАЛМАЦИЈА

ЗА ПРАВУ СЛ0Б0ДУ Њујорк .— Министар Вој■ ни Бекер у једном говору је изјавио: Север и Југ, Нсток иЗа пад уједињени су у великом браству и издржавају да нашњу кризу јуначки и са одлучношћу, коју бодри једина воља: морамо пабсдити! Цавилизован свет ујединио се у борби против ау токрације: али не смемо заборавити, да ми немамо монопол демокрације. Кад победа буде постигнута и Хоенцолерни и Хабзбурзи

II. Најзнатнија далиатнкска о стрва јесу: Раб, Паг, Олвб, Силба, Дуги, Уљач. Нашман, Шолта, Брач, Хвар, Вгс, Корчула, Л^сгово, Мљет и Шепан. Силно развијена обача г.ружа буднчм бродарима у олујв сигурча склонншта у опасакм часовзма, и у свако доба глу■е ноћи. II најмзње острвце крије у свом крилу љубав за свога земљака. Заливз, који се попут норвешких фјордова дубоко усе-

гови становнкци, који су мкавцн, зову, п траже од свакога, да га — и с пр вјк тако назива. — Бројн око аО.СоО стаковника. Сљтит по свој прилица долаз« од «8ра1аОит од чега 8ра1а1о», што је пак дошдо од латпнс^е речв РаЈаНит , значи Палата («вор). На месту, тде се данас налгзи унутрнпњп град Сплит, стајала је величанствепа палата рвмског цара Диохлецијаиа. Ту је прн крају свога владања

коше у копно, јесу Новиград- цар пролазио дане н 1 ечерв ски, Шнбгнсхи, Кагателански, и са тср .се свог двора посмаНеретвански и најдивнији Бо- трао у тахом мору снлуете ко Которски зачив. ! свога царског дела, док је чеКагателански залив, као при- ј тири километра на север бруродна лука, у савезу саваро- јио живот и раскош улицама ши Спљет, нма услове, да по (старе Салоне (Солин). Прође стане највећа трговачка лука: 11 Дчоклецијан и римско царЗгодно ств0 приђе иввци пропасти, а — над с ал0 ном војаСручише се окренугае под

на словенс! ом Ју гу. постављеним железзвчкик пру- на брдима више се Авари.

вини ГФи-

ггма ова би лука у трг тукла и Трст и Ријеку ЈУ“У). Градови далматински ј е с у сваки за себе жива историја. Зидине градске, отфити споменици и гробнице оричају о њвхогој величани и слгвл још пре Христа па жо данас. Миоге су олује прешле пре-1 спољашап зидоаа ове палате ко аиховнх кровога, шбро- и с јужне стране, лнцем ва

дввље хорде и мгч и ога 1 Б Салону, а преостатак варошког становништва успео је да се спасе и склонио се у ову палату, која је већ у унутрашњости струвула, и ту поднгоше своје стинове. Још данас сачувани еу

јене су бујице народа про шле њвховам улгц ма н чевавале једна ва д; у. ом. По 6рој'у становзиштва вај-

море, све данашње куће доиз- фађеве су н узгдаке ксђу еним колосалнвм сгуповвма. Унутра у цалати био је

■ећа далматинска варош је, Дчоклецнјано« маузолеј којм буду искључени, мораћема ' Саљет или Сплвт, како га ње 1 је за хрвгићачства претворен