Народ

БР. 137

8Р0Ј 1€ПТк ,, Народ" Јмлази свакога дава ло подне.

Шт&мпкртсј« «е »азавм у 4*р;*ог. ј упвам . 30.

КГј«Сл'1НК 1ГРСТА 1-. МИЛЕТИЋ

СОЛУН СРЕДА Ј5 ДЕЦЕМБА? 1»П. ГОД.

- - ГОДЛНА 1. Рукописк св ае воа^лјт Огласи * белеозке *•авакују С1 ао поголба.

Редакција јс у чвччп* Ф'риик»:»иој бр. 20

да5«'в уредиа*

Д ДГАГ. С. ГОГНА

ВОРБЕ НА ПЈАВЕ

1актична ситуација иза еку долине Серен и канала Бренте може се сматрати, да је успостављена. Аустријске снаге групе Краус, које су оиле дошле до наших. ровова на орежуљку Берете, после десе-ј так бесних безуспешних напада, испревртане л десетковане, налазе се сада на првобитним својим положајнма. Ово је најосетљивији нег ријатељев пораз. Иапредовање Конрада на висоравни Фоца према главици Бренте, није имало оног успеха, који је аустро-немачка врховна команда предвикала. Цео горски венац са камекитим врховима, који се дижу југо-западно од извора Лезиле, и ако су нападнути са три стране стотинама Шкодиних мерзера и немачких топова великог калибра и облацима загушљивих гасова, одолевали су непрестаним, све новим ударцима аустријских ловаца, као шго је и 13. новембра издржао беене валове познате дивизије »Еделвајс«. А Фон Белоа је много даље од ма каквог стратегтјског успеха него и Конрад. Његови локални успеси на неким местима у току борбе потпуно су уништени, а на другим задржами нашим противнападима. Ноћ је прошла мирно. Магла је покрила до и гору. А 1. децембра ујутру у Праскозорје, магла се расплинула иблагоплаветнило неба опет се врагило. Изгледа као да нисмо на прагу зиме век у данима првог пролећа. Колико на висоравни ма Викенце голико и на горским ланцима Грапе опште су прилике терена такве да пружају услове за нове оф нзивне планове непршатељу, гоји упркос великих губитака уљудству не пропушта ни часа, да понови евоје ударце. . Агенцција Етефани саопшгава: Борба се иаставља 29 и 30 новембра измеку Брснте и Пјаве на сектору брежуљака Капри-

ле—Берета и против обронка виса Солароло. Непријатељ је, у овим огорченим нападима увео у борбу велике снаге, али је постигао врдо незнагне успехе, упркос највећих напора и страшних губитака. Довољно је као доказ за то, чињеница што непријатељ у последњим својим ратним извештајима, не само да не јавља о ситним успесима по цену многе крни, него и не говори о пешадлјској акцији. С друге стране о томе ми имамо доказе према изјавама зароб љеника, да је била права кланица у борби, која се развила изме-ђу долина и висова. Тако заробљеници из 8 и 88 пешадијског пука причају, да је њихова четврта дивизија, која је имала задатак, да јуриша на брежуљак Берета, имала страховитих губитака, који су се удвостручили услед тога, што је Аустро-Угарска артиљерија пуцала у ле г ђа масама које су нападале, да би их присилила, да по сваку цену напредују против положаја, које смо ми бранили, сипајуки на њих паклену топовску и митраљеску ватру. Заробљеници прич. ју и то, да су их бодрили на јуриш обекавајуки им (?ве угодности и уживања, ако успеју да сиђу у равницу. 29 новембра непријатељ је без успеха вршио нападе у долинама коју се простиру од Бренге до брежуљака Каприле и Берета против обронака брда Солароло. 2. децембра непријатељ је поново концентрисао све сноје напоре на поменутом сектору. У зору је пешадија четврте дивизије бесно нападала на брежуљак Берета, и није постигла никаквих успеха сем мало у п р а в ц у коте 1476. Цео дан команда четврте дивизије упорно је кушсла да напредује, али није могла више дч изврши нигакзв напад. Око 1Г30 часова 94. аустроугарска дивизија

са запада (фронт Солароло, брежуљак Орсо) и 5-та немачка дивизија са севсро-иетока, кз долине Калкино, поновиле с\ ? напад на обронке брда Солароло. Напади су вршени вчше пута узастопце, али су увек пропадали са западне стране, док са североисточног шиљка брда Солароло, који се зове вис Фонтанел, непријатељско надирање нас је присилило, да се повучемо за неколико стотина метара на век одре-ђену линију, управо предвикајуки, да је поменута изложена тачка неодржива. Повлачење наших одељења извршено је у потоуном реду и кадсу ови стигли на нову одбранбену линију, сваки даљи тврдоглави непријатељски покушај пропао је. Плутонима из пушаI ка и митраљеза, ручним бомбама и борбама прса у прса, непрестано смо натраг бацали непријагељске трупе, које се у нок повукоше изнурене и десетковане. Његово напредовање ту је и стало.

ВЕРА У ЕНГАЕСКУ Лонпон. — Гснерал Л-маз, хрг,брм бранилац Л.јјежа, који је сад пуштен из ропсгва, иао је дописнику »Дејли Мела< у Берну ову игјаву: »Ја цмам велаку всру у Ен гческу. Шга б..смо когли ми мали народч без њсне номоћ ? Ја добро познајем племеаигу душу енглеског народа н знам да у свим данима светског вскушења она иеће никада одступита. Наде целсга света зависе сада од одлучности Енглеске. Ако би в;ра у њу бжла кзгубљена или поколебана, с;обода би била издана, али не би била пок^ђена. СПРЕМА БЕЗ ЗДСТОЈД Вашинггон. — Министар војни Сједињених Држава г. Бекер, говореки о последњим догакајима, рекао је: »Ми смо последњи ступили у рат и расаолажемо великом резер вом у људима и материјалу.сс »Из информација, које су нам сти гле са разних страна, види се да Немцидрже да је њихова војнасна;га ]ош тзква да могу диктовати услове мира. Они прете да ке, ако с 4 * не приме услови миоа које они буду дикјтовали, концентрисати

своје снаге на западном фронту и да ке на њему пробити савезничке линије. Према томе, све вести о предлозима за мир не треба да нас нипо што наведу на то, да успоримо наше ратне припреме.« ПСЗИВ СОШКМА Југословенсхи Соколски Савез у Северној Аисрици објз»ио је мобилизацију свих Сокола, у намери, да их упу ти на солунски фоонт. У прогласу, у коме је објављена мобилвзацаја вели се: »Ових дана рекао је пред' седник Вилвон, да народи у аустро - угарској монархшјн неће бши мирни све дотле, док не постану потпуно слободни, независна и уједињенн. Особито је споменуо Хрвате и Србе. М« захваљујемо Го подину Взлсону шго је на

нашој страви. Али знајмо, да је куцнуо час нашег великог народног устанка. Устајмо, на одбрану слободе и уједињења! Јутословенска револуција мора да отпочне овде, у слободној Америци. Соколски Савез очекиваоје овај велики час. Он је био створен и организован за ову борбу.... Стварањем Сокола саремала се наша револуционрва војска.... Ми сс нарочито обраћамо Хрватима и Словенцима. Потребно је, да хрватсче и словеначке заставе прсђу преко мора, Лондона, Париза, Солуда, и још даље, преко Косова, Саве и Дриие, С 1 в до обала Јадрана италаса Соче«. Сва су соколска друштаа распуштена. 3 чете кек су отишле у концентрационе логоре у Канаду. Оне носе имена велнких Југословена: Зрињског, Томислава и Качића. ДАЛЖАЦИЈА

ш. Цела Далмацаја броја око боО.оОО становннка, који су по нзродности за 98 од сто Србо-Хрвати, а за 2 од сто Талијани и остале кародностн, у колико вх вма. 11о вери: на сстрвима становнвштво је искључиво римско католичке версисповести, и у свим варошима и селима у лриморју почев од Нава, изузев варош Задар, па све до боко которског залива, изузев варош Дубровннк, такође су нскључиво становнвца римско-католичке вероксп*вести. Становници српске православне верожсповести у компактној већитж долазе у северном далматинском загорју у Обровцу, Бенковцу, Кистању, Книну ж Врлици, за тнм у селнма, која су при хсрцетовачкој гранаци између Метковића и Ерцегновот. У целои пак боко-которском крају у горском крају стаиовнпштво је искључиво српске православпе вероисповести, док у боко-которгком приморју такође жећина је православка. Једине две вероисповести, које се појављују у Далмацији. У историји су се политнчке гранвце Далмације мењале. За време римског Царства политичкж појам »Далмација« био је најшжри. Римска провинција Далмација обухватала ј'ј ж један део данашае Босне. Али од пропастж римског царства границе св нвеже сже више суаују, тако да у VIII столећу, пошто су преко њемах гора и долина прешли разнм варварскн народи, спала је на самз сстрва и на неколико прнморсквх градова. Ови варварскн народн један

за другим попут валова маче* заваху у Италији, Галијж ж Хаспанији., после којих као позлеЗњи н стални дођоше словенска племена. Ова племена заузеше земљу и проширише своју власт до мора, а помало завладаше и острвима и приморским градовима. Алн ова праморски градови и острва задржаше и за време словевских п л е м е п а назив »Далмација«. Прво словгнско племе, које је у тим крајевима и то нарочито у крајевзма од Неретве ва северо-запад наметнуло своју власт и своје име осталии встокрвнцм словенским нлеменима, којв су с њиме скупа на југ дошли било је племе Хрват. И баш у данашњој Далмацији од северо запада до Неретве засновава је прва Хрватска Држава, која је дошла до највеће славе и моћи за краља крешжмира и Звонимира. Друга словенска племеиана југ од Неретве за дуг® времена остадоше независна, поцдпана под својим жупанцима, алн према предању знамо, да је за крунисања првог хрватскот краља на Дувањском пољу и кнез захумски Михаило дошао на крунисање н прнзнао суверенвтет краља Томислава. Предаље вели, да је за Крешимира Беликога ж данашаа јужна Далмација од Неретве па до граизце Зете бипа у оквиру све дцжаве. Биоград на мору код Задрж била је престожица ових кралпж. Данангње кскопнне рушввина код Солина, у Трогиру и код Книна жива су историја њвхове Слвше славе. Ожо племе у рођеној државж наст ајало је, да про шири своју власт ж оа друга