Народ

БР. 143

81>0Ј *0 I Е П Т1

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штш(ш.рлја ев ч*; т *зи у Ф^ав «со«'.>ј упалк бр ЗГј.

Вдд склгс К.РСТА Њ. МИЛКТИК

*

, ГОШШАХ Рукоплек св не враиа; Оглаен п белегпке а(?а !»ују се по погпдбв.

('«дакпкја јс г ?»»*• ФогЈЧКиВОј 6р. 20 : :;*« '* уг с **» и *‘ ДРАГ. С, ГОГИ*А

Сроси СЈРЈЗЈ 1 НСТС

Познато је да су српски социјалисте у три маха изнели своје гледиште на садашњи рат и његове циљеве: једна је представка Срба с оцијалиста из Босне, други је програм Срба социјалиста из Србије и тре^ћи је говор социјалистичког српског представника на социјал истичком конгресу у Бордоу. 0 свима овим трима изјавама, један од наших познатих социјалиста послао нам је ове напомене: То су три декларације ко]е су дале три разне групе. Једна у Француској.једна из Аустрије, а једна из окупиране Србије, то нам и даје могућност да тачно изведемо и разумемо држање наших социјали ста како у погледу рата, тако и у погледу решења проблема светских, а нарочито југословенског. Све три декларације имају у ствари један смисао, једандух; исте прилике значи стварају исте идеје. Оне траже решење југословенског питања уједињењем у једну државу, независну, самосталну. То је врла тачно гледиште и од великог је моралног дејства. Декларација из Београда тражи као услов УЈедињење са Босном н Херцеговином, а посредно и Далмацијдм, сједињење са Црном Гором. Хрватску и друге земље преко не спомињу због тога што та мо има таксгђе социјалиста који су преко Др. Радошевића изјавили тако-ђе жељу за уједињењем са Србијом. Тиме је постигнуто јединство мисли и идеја. Прво треба решити национална п и т а њ а, груписањем нација што •ће тек омогуТити културу и решења свију др штвенихпитања. Социјалисте нису индиферентни према ропству нација, јер буржоазија од поробљених нација ствара екстра профиге. Треоа знати да социјалисте нису противу националног уједињења, нису антинационалисте наравно нису шовинисте, јер видимо да је шовмнизам штетан и у

мефудржавном односу опасан и за одбацивање. Даље ове декларације траже слободу свију нација, без анексија и оштета. А то је парола Споразума, нашта Централне Силе неТе пристати, јер се зна-зашта су почеле рат: ради завојевања, пошто је њихов капитализам толи ко развијен да су му недоволЈне њихове пијаце и колоније, а није хтео да се мирним путем то реши, помогнут апсолутизмом и милитаризмом. Следствено рат "ће уништити те корене, да се неби понова појавио. Несме се закључити да је по њиховом сватању рат својевољан: не, он је историјски условљен, има да реши историјска питања, и он их мора решити на начин како /ће се омогућитибржиразвој привреде и културе. Због тога и несме да се заврши са зЈаЈиз ^ио. Тако се има разумети оволика акција социјалиста свију земаља. Пасусом о привред ном уништењу Србије од стране Аустро-Ма■ђара — Бугара даје се сведочанство о стању које су завеле Централне Силе, најбољи одго вор на намере њихове и уједно оптз^жба про тиву њихових соција листа, који толерирају такав рад. Истина због тих изјава, као и о анексији Босне и Херцеговине и Далмације, нису се могли вратити

натраг. Веома је важна изјава босанских соцшалиста о стању код Југо словена у Аустрији, добар пример како би било са свима које хоће да анектирају у име »културе.сс Ми се радујемо овим изјавама које у сагласности са изјавама социјалиста савезничких дају моралну потпору демократским тежњама које се испољавају у целом Споразуму. То је једна гарантија више да ■ће се рат завршити повољно по демократију и мале народе. ШИЗЕЛОС НА ПУТУ

Рим. — Интервјуисан од посланика Рајмонда, Вени

зелос пошто је поменуо | прилике, које су изазвале ,' несугласице између Грчке и ‘ Италије, а којих више не-' ма, додао је>Мој је програм и суви ј ше познат да би се могло I посумњати да ■ћемо испу нити обпвсзс које смо при- ј мили и учврстили у току | нпших посета у Паризу и Лондону. ^ Моја политика према Споразуму потпуно је лојална и сасшоји се фор малном поштовању уговора .« Венизелос сада посекује италијански у фронт, где ■ће га поимити италијански краљ. КДД МАШЈМ(Ш Лондон. — Министарство војно- јав%а да јс прииило овај извештај о ваздушнои лету, извршенои 11. овог месеца над Манхзјмсм. Два одељења од по 10 апарата летела су изнад објектива готс.во исговремено и, у пркос жестокој топовс<ој ватри која је била управљена против њпх, бацали су бомбе са висине од преко 3000 стопа. Бачено је 16 бомба од 112 ливара и две бомбе од 203 ливре. На главној станици првмећене су четири експлозаје, впше других у фабрикама у Линцу, две у Лудвигсхафену, више других на мају ру између Мунденхајма иФајнценхајма. Све ове експлозије снимљене су на самим местима. Непријатељска одељења састављена сд по 11 апарата и з-шла су нвшама ка сусрет. Од њих је свега 5 успело да се дигну на виеику наших апарата, апи ш су покушали да извоше напад. Одбранбе и топови у околини Макхајма сборвли су један од ваших апарата. Један од нашах осматрача јера њен, али се вратио. Магла је много сметала нашем лету. Прелетели сио многе в?р ши у ко н ни Рајне. ИЗ ИШШЈЕ Рим. — Сенат је отпочео дебате у тајној седници. Он ће одложити V недељу. • Г. Ђирардини, посланик из Удине, постављен је за известиоца у скупштинском одбору, к о ј и ће предати краљу честитку за Нову Годину. Аустријски лист »Цајт« јавља да је бечка општина излепџла по вароши царев указ којим се наре-ђује, да се становништву разда храна која је заплењена у Венецији. Два италијанска заробљеника, аутомобилисти, заробљени

за време повлачења побегли су п дошли до Пјав-', коју су прзпливал?. Онп причају како се рђаво поступа са становлпштвом у окупиран м крајсввма. Аустрајачци су поку-

иила сав нозац, еа којл дају карте за килограм брашна и хлсба недељно на једно лице, приморавајућа све становнике оба пола да копају ровове и утврђуј' бодљикаве жице.

НАРЕДБл ГЕН1РАЛА ГИЈОМА

Нови командант источне војске генерал Гијома упутио је ову наредбу свима савезничким трупама на македонском фронту: *Влада француске Републике , са једногласним пристанком савезничких сила. новерила ми је да узмем врховну команду нид источном војском. што је за мене највећа част. Ја ку се трудити да извршим ту теШ,< У дужност. Знам унапред да могу рачунати на сарадњу вас свих. у толико више што спроводимо један исти циљ, који значи општу и потпуну победу свих цивилизација противу свих варварстава. Источна војска , која овде на историјскоме земљишту, сједињује у своме борбеном духу векину просвекених народа, она је оличење тога ратничкога света. Ми кемо наставати борбу без колебања, уверени да наши напори неће бити узалудни.У усиесима што сте ихзадобили нала зим залогу да Јхете још више прибавити славе својој славној застави. Поздрављам ту заставу са великим поверем и најискренијим дивљењем .« ДАИАЦИЈА

IX. Дође 1912 година, и ми видимо уз прваке осталах стра нака у земљи и сва два првака Др. Дранков^ћа и Др. Крстеља у редоввма поборника у борби за народно једанслво Срба, Хрвата и Слове наца. Међу првииа, Др. Крстељ као председник шибенске општнне, а Др. Дринковић, тао члзн всге општин сте управе, сазивљу оашгин скв одбор и догађа се, што већ оре, прн пасусу о општинама споиенусмо. Дође и Влдовдач 1914 го дине и похпташе далмттиаски Соколи под српском и храатском заставом на мало Косово поље код Книна, и под српском заставом Др. Доанковвћ присутнима, ватреним го вором улвва наду да ћс брзо доћи час, кад ће под истом оном заставом доћи браћз о светнапи Косова, да ослободе и њах од вемачког и мађарског јарма. У том кстом мо менту — судоина хтеде Нринцип јеу Саоајеву опалио два метка. И дођоше дана искушењт, запалила се Европа а међу првам траЕсаортсм од 400 лицт дал^атинске интелигенције налазе се у депортзцнји за Марвбор, оковани, као најгори злочинцм, и До. Дринко вић и Др. Крстељ. Народнн борци не клонуше; стојнчки трпе насиља, јер виде у својим патњама васкрсење свога троименог народа. Имамо још дапомевемо Срп скустранку на приморју. Она, после рвјеч. е резолуције реор ганиговапа, у непрестаној је с радња са хрватском странтом и хрватском демократском странком. Наугледнији њеаини чланови јегу Др. Јован

Бтљак, адвокат у Задру. Др. 11еро Кнежевић и Др. Влахе Матијевић, адвокати у Дубровнику. Данас, у Оурном свом времену, не само што не пссгоја ни једне странке у Далмацији, него ви једног псштеаог човека, који не би засгупао идеју народног ујед‘ њења у једну незавцсну државу. Овај је рат, кроз глад и крв, очеличио њихове карактере, и животи гину, исчезавају поборнвцн за народна права, ала духови погинулих лебде још над живаиа и бодре их, да издрже до срећног краја. * * * У екоеомском погледу Далмацаја је, позле сиротице Истре најзапуштенија земља у дуалистичкој монархији. Без жељезница, без путева, она је потпуно изолована од свог природног залеђа Босне и Херцеговине, без којега она не. може ннкзда, да се ехо* номски подигне. Једвна и то ускотрачеа же љезннца, која веже у последње време Далмацију са Босзом, јесте пруга, која води из Сарајева преко Мостара на Метковвћ, где се одваја јед н малени окрајак до Гружа кок Дубровиака ц до Зеленике у Боки Которској. Та је жељезнвца чисто стратегијс«е прирђде, и нема за Далмацију никакве економске важности. Народ тражи своје право, тража, да се подигну жељезнице, да се споји Сплмг са Босном и са Хрватском. Борба се око тога води већ двадесет гсдина, али без успеха. Последњих година владинн , кругови тобож попустише, и доиста израдеше пројект же-