Народ

БР, 148

СОЛУћ 24, 2п '?* ДКЈЈИМКАР 19п. 10Д,

9?0 Ј !3 * С П Т I

ГОЈЦША I.

„1Јарид“ излазв св.-.кига дана по подне.

Шт«м'.1|«т чји ое иатвлв ? Фр> *0*0Ј 'ЈГЛНЦј* ! р 20.

КРСТА Љ. МПЛЕТИЉ

ВДРОД

Руколмс* се ве *па** 1 у.

Огласв »» бслсткс *»плаћују Сг по аогодбв

1»

еАачш1]б јс * >:1НЧ1НМј Лр ‘^О

Г

јкр } ‘ј.

ДРАГ. С. ГС1ИЉ

Хрствво Рођење Војницима и свима српским графанима православне вере честитамо цразник Христовог Рођења. У приликама, у којима се данас налазимо, он се не може прославити онако, како се прославља наша најлепша слава, али емо се данас знатно приближили времсну, кад -ћемо, сре^ћни и задовољни, заборавити минуле невол>е. У предању Српског Народа три Божи-ћа ван отаџбине престављаке три центра догађаја, бола, надс. Тај дан, увек озарен породичном светло шћу ммра и спокојства, данас нам мора изази вати тугу за својима, али Српски Народ, бескрајно чврст у души, прогутаће сузу и наста ви-ће дело народног ослобођења. А кад оно буде готово, тада -ћемо имати прави наш Божњћ, стоструку награду за све патње. Под веселим нашим снегом, уз ватру Бадњака, Бог и Његов Син Те нам платити за све претрпљене невоље. Христос се роди! еИЕЊИН И ТРОДКИ

једног агента немачког сали »Беле 1\уле,« која амбасадораБсрнсдорфа. је била украшена са Неколико недоља је о- везничким заставама. стао у тамници, а кад Го је био збор еолун-

Је пуштен,успео је ипак да стигне у Русију, где је постао десна рука Лењину. Протеран из -Француске, ухапшон од Енгле

ских Јевреја, који тре ба да ода захвзлност савезвичкој либералној политици. Говорила су гри говориика, који су сви истицали племсни

ске, а Једино добро при- ј 1, и поггупак Бели 1 -е хва-ћен од Немачке, он ^Р итани Ј е У нитању је с.ве своје симпатије Ј Палсстине. Збор је бур-

Користећи се најшире једином слободом, која је била ухватила корена у Русији, слободом речи и слободом пропаганде, Лењин је развио акцију највећих размера. Он 1 е организовао конференције, манифестације, обеТавао, дражио. Изнуреном народу проповедао је, да је рат који се води само рат капнтзлиста; сељацима обеТавао земљу и новац, радницима присиаЈање фабрика и ра дионица. Гоњен Керенсковом полицијом, Лењин је ипак дивље наставиосвоје дело анархије и деструкције. Последњих недеља седео је сакри вен у близини престонице, где су му свако вече долазили повереници и примали упутства. Одатле су излази ле заповести и прокламације. Господар анархије припремао је и организовао све, докле га је полиција трамшла у Москви и другде. Његова два главна помагача су његова »пријатељица« Колонтај, и Троцки. Распуштеница Колонтај, како се она зове по префашњем јој, мужу, тре-ћи је члан у »породици« Лењиновој јер је Лењин ожењен и његова жена, која га прати свуда, такофе се меша у политички живђт. Колонтај је дуго живела у Швајцарској. Она има око 35 година, висока је елсгантна,кестењастих коса, изразитих очију, врло лепа. Она говори са лакаћом и сматра се као врло

добар познавалац живота руског сељака. Чим је избила револуција, Колонтај је са својим пријатељем Лењином отпутовала у Русију и служила му одано као псето. Трећи члан триумвирата, Троцки има 38 година. Он се школо вао у Русији, узео је активно учепгће у Револуцији 1905 године, осуфен је напрогонство у Сибир, а одатле јепобегао. Прво је отишао у Швајцарску, а затим се појавко у Паризу, где је отпочео издавати један мали днев ни лист, чисто анархистички. На тражење руске ам басаде протеран је из Фрднцуске и отишао у Шпанију а затим у Америку. Кад је избио рат, он се изјаснио за мир, сарађивао је у неколико лисгова немачко-америчких и створио је велике везе са Немцима у Америци, изме•ђу осталкх са Францом Ринтеленом, добро познатим немачким шпијуном, и са Карлом Бенцом, директором север но немачког Лојда. Сиромашни живот који је он дотле водио сада се претвара у изобиље. Тврди се да је он добијао новац из Немачке за пропаганду у њену корист. Још се за Револуцију готово није ни знало, а он се ве-ћ укрцао наједнула■ђу и пошао за Русију, али је био задржат и бачеп у затвор од стране Енглеза, који су га оптуживали да је примио 15000 долара од

поклонио Немачкој. Такав изгледа триумвират, састављен од два човека и једне жене, која данас води нову Русију и појављује се моментално као представник нације од 180 милиона душа. Извесно је, онога дана, кад Лењин са својимпријатељимау пломбираном возу путовао преко Немачке за Ру-

ним пљескањем поздра вљао одушевљене речи свих говорника.

бкроа бао је предует многобројних коментара у шкдским и дапскпм гермачофилСлим круговима. Акнти Пемачке чак су пронашли и гекакав Ентервју, у коме је Хјусман као рекао, да «и причрема је»пу пову кнтернациопалну социјалас. ичку конференцију. Хјусман је енергично демантовао све све тецдециозне гласове. Он је дошао у Штокхолм по дужтости и једкно да би бно у току «овнх догађајц каа ш о му налаже н.его*о звгше. У шведскам политичким кру* говима, међутим, иримећујуда је долазак Хјусманов пао бво

МША ХЈУСМДН Штокх 'ЛЧ. — Повратак Камила Хјусмана, бриселског посланика и секретара соција-ј у р.сто време, када се у Шгок листичког интернациоаалног I холму бавио Шајдеман. ИСТОРИЈА АЛЗАСА

Јулије Цезар, у својим гоментаргмт, први је, који го СИ|у, појављивао се НОВ , ВО р а о Алзасу. Његови ста фактор на ПОЛИТИЧКОЈ ; НОВШЈЦИ1 П р е доласка Рлмља-

позорници Русије, који је једног момента успео и да триумфује, али по свима зиацима судећи, он је пред скорим и сигурним крахом. Идући број » Народа « и зићи ће трећи дап Божића. "ТжостЊЖ" Поеодом последвих поли тичких догађ-.ја у Аустро-У гарској и, нарочито, нојодом дрмсања Југсслогена и 1 1ека, Жаа Брин, прифесср у »Коле-ж да Франс«, дао је, у »ЈГевр« од 28 иовембрл, један чланак у коме пвше: Најгад, у тој исторнјској седници од 17 мајд 1917 год, манвфестовале су се не саао једнодушиост Ч^ха, всћ и јака снага и гсаирац^је за уједвњеае код Југословенг. Словенци, Хрзати и Далиатанци су Срби, и грандиозна епопеја Срба из Србвје привлачи Србаја све наде овог нарсда који је под чешким болом а пуа је широких мисли. Ту скоро, љубљанска ррхиепископ јс понг ва потврдио ј-динство свих ауслријсках Срба, угарскик Срба и Срба из Србије. Ја ке товорзм овде као об.жавалш Срба из Србије; не говорвм као пријатељ Југословен из Париза, Лондона и Аисрике; ја гоизрим кго посмаграч онога што шворе И раде посј:»ници, свештенкца, еаископа ила грађани, у најкрвтичнијим часовима рата, пред лицемЦара в Царевине«.

ЈЕВРЕЈСКИ ЗБОР Јуче пре подне огромна маеа света, у којој су биле најугледније солунске личности, скупила се у великој

на, били су Гали. права почомца примигивнвх Келтг. Гермаии, користећа сс размирицама, које се збиваху кзме ђу ргзнпх нарсдчости Агзаса, ие устезаху се да нргђу Рајну, заугму земљу и опљачгају је. Галске вође, пред опасн ш ћу, пошто су се посгвгтсвапе, одлуче да позсву у помоћ Цезара. Римљани дојурише, и хсрдг Ариовссга беху потпуно рззбајене око Ружмона, на сбалама реке Сватсг Н пколе. Ога п>беда унишчн германску моћ у з:мљи. Германски нем. ри примора ше нрве императоре да Алзасу даву нарочиту вој у организацзју. Он је имао утвр1)е ну 1 ракицу, која га је чувала сд с рашних суседа с с не стране Рајне и Алаас је за три сголећа ужизао еру мира и назретка. У пркос густам шумама кој-з покрввају в’лики део земљишта, иидустрија је наоредова а. Аргенгоратум (Штразбург) је пмао чувену фабрику оружја. Велика војаичкч путева везиваху путеве угвиђте. Један с.д путева ишао је од Шгразбурга, пролазио кроз Швајцарс.чу и Игалају и завршавао се у Рзму. У гврђсн, Алзвс се у почетку могао бранвти сам протг.в вавале варвара, која су дола зали из Аззје. Његовр прегмућство расло је с дана ра дан, а аегова цивзлазаторска улога пружи се не с-аио на најближе околн? зсмље Галлје, но пређе и Рдјну и оссти се у свнма земљсмл, гоје су требале да ј ед к г дана бу ду вемачке. Галија а Алзас биле су земље, одакле им јг дошго пр во семе цпвилвзациј 1 !, донето преко Ргмљана. прерађено преко цавилигованих прован ција, широм отвоЈлепгх про-

гресу. Знамо да је ово реме, бачеЕО на неплодну земљу, завршило у току столећа веједнаким плодом и ^зло нашим непријатељкма ону културу, коју су хтели да наметну целом цобеђеном свету! Мало доцније а у кс г ој епос г посреством Алзаса, прве благодети храшћапства почеше да продиру у Германију. ’ За дуго су рлмске легије и утврђеге граивце биле дсвољне да очувају земљу Гфотив ратничшх народностд с оне стране Рајне; али од трећег века Алзашани видеше да од кстока долази страшнија непрлјат»љ од свих оних које су дотле познавати. То беху Алемани. Пмевовало се неколико савезннчких гсрманских народности, в*роватно потомака овех, који у време Цезара беху тучени под вођством и стриовисга. Нагнани да се шпре према западу, дгвно жуђаху за лсвом сбалом Рг.јне. Идући стопзма азпсхпх варвара, следујући иетсм путевима, Алемгна пређоше реку опустошише све у њиховом пролазу, ггпалише Страсбурт и ставише цео Алзас у крв и пламен. Управо сд св.т доба постоја мржња Алзашана према Немцнма, мржња која је само расла и све се ваше појачала из столећа у столеће, све ао гашпх дгна. Тада се Лјава спасалац у император/ Јулијану о ксме Монтескије са похвалом каже : » К? дг је Констанс послао Јуларна у Галију, овај нађе, да недесст вароша дуж Рајне беху заузете од влрвара; да су провипцвје опустошене; та сд рзмс е војске посгојисамо сенкл и да сахо име вепрвјатеља задаваше орашан страх. Окај принц својом мудрошћу, пост јапошћу. својом екопом -јом и иоиашањем, храброшћу и непремЈДНлм ратсван.ем р.стера варваре и умањи стрд« хоте.«