Народ

**.Ш ј *МЈЈ 10 Ј» С П Т I

„Народ“ изл. зи свакога дана по подне.

Шткмиарцјк с* напави у Фртиоипј улик*. (,р. ‘Л;.

Власни« КРСТА Љ. МИЛВТИЖ

ГОДПНА 1. Рткописн св ие «рат»ју. Огласв в белешке ваалаћују се пи иогокб* 1 к едакци]а Је у «»*ла Фц:јнков< 5) бр 26

Глсвмс ДРАГ. С. ГОГИТЧ

У Швајцарској су објављени главни одломЦИ из говора посланика социјалистичке мањине, Штребела, који је он држао у Пруском Ландагу, а који није објављен ни у једним немачким новинама. Штре.бел је рекао ово: »Ми 'ћемо брзо имати мир, ако хо^ћемо од Пруске да начинимо збиља државу, која може да се уброји у цивилизоване државе. »Фон Хајдебрант, вог ћа најјаче странке у Пруској. говорио је јуче против мира са у ступцима и за мир насиља. Фон Хајденбрант је шеф странке, која има пресудни утицај у нашој администрацији а која нарочито стоји у врло интимним односима са војним властима. Како можемо ми мислити да 'ћемо имати успеха са нашим предлозима, кад је једна таква странка господар у Прувкој као и у осталој царевини? »Влада ради на миру са уступцима, то је истина, али само речима. А војна власт баца сву своју снагу на теразије у корист мира са анексијзма. Све то даје маха веровању да владини покушаји нису искрени. »Рсакционарни пруски режим је најчвршћИ ослонац нашег милитаризма и нашегимперијализма, коме ми, може се слободно рећи, дугујемо за овај страшан рат. »Фон Хајдебрант с правом каже, да је тежина наше ситуацијеу јулу изазвала проЈекте о изборној реформи. Тај пројекат је последица пропасти нашег сумаренског рата и великог искрцавања америчких трупа. Ако Хајдебрант каже, да је већина у Рајхстагу злоуиотребила криличнуситуацију земље ми му одговарамо: — Ко је бацио земљу у ову ситуацију? Лакомисленост немачке владе и странака охрабрили су Аустроугарску да упути Србији . онај не чувени ултиматум— нека се то зна! У том тренутку председник упућује говорника на ред.

»Ако би пруски милитаризам триумфовао, наставио је Штрсбел, онда се мисли, да би се могло брзо свршити са демократском струјом. Али 1а мислим. да се господа у томе јако варају. Сам народ -ће се сгавити против ујдурма оних са десница, из центра и националних либерала. »Док анексионисте и империјалисте могу да се одају свима својим методама, ми независни, не можемо да сазовемо ни један збор, јер то не допушта прсдседник полиције. »Ви једино хоћете да наметнете свету вашу политику насиља! Ви данас рачунате да можете бацити на западни фронт милион и по људи појачања, да проби јетс и да се после смејете свакој врсти споразума са вашим непријатељима. »У ствари зашто.код нас и постоји идеја о миру са уступцима? Зато, што се зна да се не могу да савладају несавладљиве економске тешко^ће, које нас даве, осим ако се споразумемо са противником. »А како, с друге стране, Немци рачунају да 'ће моћи владати, после једног насилног мира? Како они мисле да ће се моћи одупрети у јед ном другом пунском рату, који ће неизостав ноизбити? ’ Ја не тражим револуцију на силу; она ће избити и са^ када се сложе потребни услови. А ове услове ви стварате,. продужујући рат. »Ко би од вас раније веровао, да ћемо ми годину дана водити сумаренски рат, без осетног резултата? (Уззвици: (Јставите то Хинденбургу!) ПосланикХофман довикује: »Све те жртве народ подноси!« Штребел је завршио: »Није Хинденбург једини који треба да одлучује да ли треба водити рат и докле. 1 о је ствар народа и његовог преставништва! (Ларма.) Наши војни кругбви хо-ће анексије. То се зна у иностранству и због тога нас се гнушају.

Икостранство има права да од Немачке тражи економске гарантије. (Ларма.) Војнички испади за време рата и ултиматум Србији то потпуно доказују. Ино странство никада неће имаги поверења према нашо1 влади, док се она наслања на ереди не, које деле мишл>ење фон Ха јдебрантово. Иносј ранство нема никаквог поверења према немачком милитаризму, који се, од увек опирао арбитражи и разоружању. Немачки народ неће више да буде парија. Он хо-ће мир са човечанством, као слободни народ, који са^м себи пишесвоју судбину.« ЕНГЛЕСКИ СУД Лонјон. — Званични енглески недељни преглед о војној ситуацијн говорв о наиераваној аустро нема^;<ој сфднзиви у Француској, која д** данас још није отпочела. Немца се правдају да је томе узрок рђаво време. Својим ТЕрђењем, да ствар савезника стоји рђаво и да Ке немачке трупе, пренете са источног фронта на западна, одлучити рат, оии гледају да створе атмосферу, која би присилила Споразум на брзо закључење мира. Овии су они хтели да по дигну опали морал код својих трупа, али ће се немачки народ горко разочарати. кад дозна колвко још дивизија стоји Немачкој на располо жењу. Још од почетка лета Немца лепрестано превлаче своје трупе са источног фрон та на западни и попуњују огромне губитке. Кад би они довелн и све своје дивизије, опет 6и Савезница билн бројно јачи. Немци вгК одавно употребљују руски фронт за одмориште својих взлурених јединица. Ако се одлуче на офанзиву најмање зло, које их може снаКи, то је: да више неКе имати трупа за пренос изРуснје у Француску. Они су се већ обратили Аустр -ји и затражилн њену сарадњу. тгтТјустрији Цирих. — »Рајхспост« са општава један чланак мађарског листа »АзЕшг«, у коне се о Аустрији вели ово: »Наш вајвећи непријатељ, стара Аустрија — пошто није вмала иикаква успеха усвоме ровењу протшв нас —«сада је отпочела отворевом и систематскои борбом. Исг бечком ваздуху — скроз засвћеном смрадом Аустрвје, која се подела већ да распада —

не лете тице в.‘ћ погрдне речи и клевете. Сад је опет једпа аустријска совуљага учи-

у закдннци, јер она жели на шу потпуну пропаст и хоће да Пас тотално руинише. Ми

нил! неко тобожлке открвће нгмамо према Амстријанцима 1 гвоје краснт друштво, ка- пише никакплх обавеза питм • ко тобож пије погвнуло мг:о- дужности. Грдна је штега за го мзђарсчих војника, али да сиакп залогај хлеба, ксји тм их је за то необично мкого дајемо, штета за сваку пару ззрсбљено. Кад ба то бало коју плаћамо за њихове бедке згиста у ствари, ми бн од сре- индустриске проигводе. Не треКе и задовољства уд-рилп у б а В8ше д а посећујемо ау* пљееак, јер у свету је мно о »т^иске санаторијуме, јер се потреонија здрава и племсни- 0 д сваке паре, коју т. мо одта крв мађарска, него аусгриј несемо праве куршуми којв ска. Алв то боли, што је У’ ће битн нспаљени на нас. А гарска несразмерно мнш о из- свачим залогајем, који њвма губала у мртвима и заробље- дајемо, товвмо нашега гепринима, и то вахваљујуНи ау- јатеља, да своју исхрањену стрвјжим војсковођ 1 ма. Баш снвгу употреби протвв нас. II ови огромни губитци налажу ако има између нас супротнонам да створимо своју само- сти, треба ипак у једноме да сталну војску, коју ће водвти смо сви сложни и јаки кго мађарски виши офлцири, а не клисура о коју ће се ауетри наши непргјатељи. Осим то ска лобања размрскати, вначе га, морај у се на свпма пољи ће подмукли аустријски напама органг зоДатн мађарски гн- дл ипак постићи свој цвљ. тегеса. Када би нас Аустрија побеНашем народу, од детета дила, то би з: ачило много вепа до старца, мора се јасно ћу срамоту од икаквог порапредставити, да ма са Аустри јза и гору од смртк, јер, то јом више не можемо живети би било и нечасно*. *

У ПОРТУГАЛИЈИ

Одогађајима у Португалија, који још нису расветљени, до сада се гнају ови детаљи: Партија реп)бликакских уНЕ.описта, чији је шеф Брито Камахо блвш 1 директор журнала Ј1а Лукта«, потпомогнута скоро целокупним Ласабонсксм гарнизоном, органи зовала је протев дотадашње владе оружану побуну послед њн.х дана месеца новембра. Влада, чији је председник био Алфогзо Коста, са трупама које су јој остале верне, во дила је против побуњеника борбу 48 сати, али је претрпевши пораз, морала ипак да поднесе оставку. Председник републике Бернарцино Махадо ^гважао ј; оставку владе, а нови каби нет је образовао командант побуњеника Сг-донио Паез, бнвши министар у неколико републвканских кабинега и бивши посланнк португалски у Берлвну од 1912. до 1916, године, односно до момента када је Немачка објавила рат Португатшји. Поред њега нарочито су се истакла у побу ни: пуковаик Речадас, бввша ађутант последњег монарха португалског, краља.Манувла, ■ прослављени јунак из сјајних бо"Бба у Мозамбику; и Суарец Бранко, бгвни манистар финансија у неколвким ројалистичким кабинета. 1Бзх тројица су са својвм пргјатељвма образовали тако звану »оровизорну« владу, назвавши је тако због тога, шго је на силним и вецарламентарним путем дошла на власт. Дотадашња влада, која је у парламенту имала апсолутну већину, била је на управи већ годину дана. Оаа је била гот-

пуно хомогена, и образована из демо^ратске странке, којој шеф министар председник Коста. Тврда се да се узроци побуне били чисто унутрашње природе, између осталог ти, гиго је бивши председник владе Коста завео и сувише ве лику стегу и постао нека врста дпктатога, то је једно, а друго: оскудуца у намирнвцама и тешко економско стање широки* народних маса. Верује се да питање о учешћу Португалије у рату није имало никаквог утицаја на ову крваву авантуру. Нов I госсодар ситуације, Сидонио Паез, полазећи, ,са сгоје дотгдашње дужности, из Берлина у Портуталију, дао је уз пут у Паризу један внтервју сараднику »Матена«, у коме се изражавао са највећом опорношћу против Немачке и њене владе. Ол важи као поштен и честит чове.< н убсђен републиканац. У .својој прокламацији нова влада је објаввла, да се сружаном руком марала подићн за спас републике, чија је егзистенвција била угрожена једиом бедном владом, састав љеном готово искључиво од монархиста. Пзриком ј? том приликом нарочито и категорички нагласила, да остајеис трајно и верно уз своје саввзнике. V Репубдиканска гарда и марина остале су бвле верне влади. Д«а даиа су крстарвц* »Васко де Гама« и детроаЈ - ер »Гвадијана« бомбардовалв положаје републиканске. Но чвм су псбуњеннци дошли на власт, борбе су обустављене, а вова се влада потпуно ксмплетира-