Народ

1Р0Ј 10 ЈЕПТ1 „Народ“ иалази свакога дана по подне. ‘

Штмгааркја се налааи у фржк ковоЈ улица 5р. ?0.

Влисгннк КРСТА Љ. МИЛЕТПћ

Нукописш се ве вра*ају. Огпаск « бслев*ке јк. а«а*куј? се по оогпд&ш

Гед;< ?> циј«! је т та*И 1 Франкнној 6р. ‘/0 Г у1>о«в*к ДРАГ. С. ГОГИ-А

У

Ј орда престоница Угарске била је овога месеца лишена потпу но гаса за три дана. О томе постоје већ и детал>и у аустро-угарским новинама. Изгледа, да није то било због недостатка већ због рђавог кпалигета пруског угл>а. Реторте у фабрикама билс су се запу штиле и требало је неколико дана да се догеду у ред. Само, тај уга.к је ипак ту, квар се има догодити поно во, и поново има да наступи пр.екид осветлен>а и грејања гасом. Нерспектива за зиму врло пријатна! И поред успеха у И талији, жеља за миром све је ве!га у оба дела монархије. Уроћена бечка равнодушностчини да се поднесу многе ствари, а и власт се, у осталом, стара да са чува Бечу изглед елеганције и удобности. То греба да буде утеха народу и упут зп неутралне који објављују своје утиске о зара-ћеним странама. Лли глад ипак грози Аустри ји крајем зиме. Према Бризнању гецерала Хефера, директора за ис храну, неће се имати од чега живети цео један месец пред нову жетву. По обавештењима од компетентних Ауст|шјанаца, овај Ф.е период бити много пећи од прилике већи трипут. Жетва жита била је овс године добра с погледом на квалитет, али слаба с погледом на квантитет, због оскудице у ћубрегу и у радној снази }(уски заробљеници су у главном радили земд,ораднички посао, ћад 6и се извелп евентуална размена заробљеника са Русима, од тога би била слаба вајда. Војници аустро-угарски који би се вратили, били би само елрменат неррда за монархију. Многима не желе ловратак ни Немци ни Мађари, Укупио, 1917 добијено је максимум 80 ми. лиона центи жига, док је просечна жетва 130 милиона. У Румуиији није прешла нормалну цифру, а поред тога, та количина отуда давно је ве!. поједена. Без Те количине, Аустрија

не би могла ни да издржи ову годину. У Чешкој су избиле чак и озбиљне побуне због куп.вења намирница. Цене су већ баснослов не, У ГТрагу и у Бечу плака се Кило брашна 10 — 30 круна. Угља је све мање. И поред побољшања транспорта конструисањем великог броја пагона, ипак се оскуднца у минерима тешко осећа. Продукција је пала са преко 50 од сто. Да би спречила опаснедогађаје, који би про изашли из тако тешке ситуације, влада прибегава оним истим средствима којима и Немачка. Она доста присгојно храни војску, а остатак народа осгавља у беди. Али у позадини, и војници добијају врло мршавоследовање. У војним болницама рањеници више умиру од изнурености него ’ од рана. Што се тиче финансиске ситуације, она јје безнадежна. .Један оД чланова групе Ротшилд

гн ГЛЈ 17В: .'-I Ес СуЛПЛ ско л у ске црееарлли. Оан> ко}« такч :ису веро»а. - в у теорпју о* »шест месепа а т ч\л су гато > 18 'ЈР 1 ани кцзјнацина и англофилина, Опли су у праву. Сумаршски рат није одговорио надама, које су се у н.ега полагале, али је увео Анерику у рат. А од о

1.»р >1.1 ЈГЛ- <> I Ј.. . ,||)и V Америчком Сеналу. Председник Сената је поздрзвио мигиј.у је.дним

1Јј-.»1 ј ЧЈ.1, Г јс' поздра^ио сен осниваоца америчких глободп чије је дело упоредио лоплим гоаором. } ко-ј-ее делом КараксрТа у ме је истакао лстра) • ! Србијн ноп и храброгт срп-ј Г. Весник \а дао Мс ског народа у вековним ста своме у6еђећ>у да борбама противу Тур-јће Башикгтснови дсске и Аустро-Угарске. томци проширити блг» лакшан.а аа себе, које је Не-, 0 Н ј е заврЦТИО ИЗраЗН- ГОДвТИ кОје је. ОЛЗј О начка очек>*ала огула. пн’«! вши .кељу Да 1.е СаДат бгзбгДНп у МЈрИСТ А њн рат иитн крунисан мерике на све другс ослобо^ењем и уједи . народе. (Пресбиро.) њењемсрпскога народа. 1 прптив кашгр* “ Шеф мисијег. Несни ћ , Нг II ЛВ ААЈдСгА

иачка очек»*ала огупа, Оило ништа«.

НА ИНТРКГЕ

Париз. — Депеше, п 1 то их је »Журнал де Деба« добио из Женеве јављају о разним интригама бечке владе, којијима сетежи да се изазове неслога код јужних Слонена. Но сада су те интриге изазвале ме ђу јужним Словенима само нагло избијање општега незадовољства.

ЈС ОДГОВОрИО, одавши Лондон- — ХиндснОург и хвалу Америци на 1,а * ! Луденло; Ф оцавио сујфепорима ко 1 ‘е је чинила! ради остварења идеала слободс и правде у целом човечанству. Изја-

пио је наду да ке истрајност српскога на рода, потпомогнутог од Санезника и Америкс, донети његону слободу

Политичкилистови сви-! и уједињење.

Ју боја и пранаца жу чно су иротестовали против тих мангвара. Разне југословенске организације изгласале су енергичнс рсзолуције у којимд наЈ)од иозива своје представнике да се уједине у зај’еднички југословенски клуб и да истрају у борби за уједињење свију Југо-

словена у независну и рекао је једном бечком ] с У ве Р ен У државу, слоплеми-ћу: »Аустрија мо- пин ' 7 п " гппкпг ра створити, независно Од П|)егг>вора за мир, у замену за политичке концесије које би дала, један зајам на страпи, да 6 и пок()Ила својих шест милиаЈ)ди бонова, Без тога оиа не може да живи.« Такво је мишљење и многих дру1 их финансисра. Проучава се век план, да се конфискује десет од сто свих покретних и непокретних и.мања, и да се пусуи у иностранство одговараЈЈЧш из нос гарантних пииама. Пред одговорнима век се појављује утвара банкротстпа. бодну од свакога ту1>инско.га утицаја. Срчано и вепопустљи во дрлсан>е југословенских посланика у Бечу и њихови смели гопо|)и, у којима су они спакодневно објавл.ивтли и жигосали неправде и свирепства, шго су их починили Немци и Маџари безикаквогоб зира према Словенима подстакли су народ, ко,ји сада сви*« снагама цодпомаже својс прсдставнике. Национа.ши покред узео је код Словенаца неаапа&гћених размера.

сталн »* оуду иародин кдолн а у раднпчкој класг. су в оиа и Кајзер омронути, а Кронпривц јс прсдцет огдигег подсмгваи.а. Го је опипе иишЈкен.е о цлрској иороввци. Плакаге са Хинденбурговои сликои, у којима се цојим народ да уписује ратпе аај мове, да се држв и т. д , одмах се цепају и ск?дају. По свниа Серлинским учицрма газепљене су о&јаве у којпма се обеКава награда од о0О0 марака ономе, којв прок*же лнца, која се ногрдно ла ПОЛОЖИЛа новац на нзрвжавају о Кајтеру, впадн, ГЈ)00 Вашингтона. Томјрату п офицарвма

Сенатори су саслу шали ове говОре с јед нодушнимодобЈ)аван>ем На дан Божића ми сија јс у д[)у 1 н гву министра иностранпх де-

Остављајуни Јадранс у обалу, човек се наЦе, пре иего што се почне пети ка Трентину, у вецецчјанској [>а*ници. Кроз садове д гова кривуд»Ју каналисат.е опдле, које падагшавају терснски нвво, обеле,кеау махунасгнм, рела тввно ретким, селвиа.

осматрачивце, за ко;е нису све комуаикације пошуно дефр.товане. А још дат,е, пр*>и југу н југо всто:<у, аасав цдда: прво ка 'Тимену, где је *«»сипа неипо преко &00 ветарм. а затем ка Монтелу. 11< далека, ако је креме им гловито, нланина изгледа као

СУМАРЕНСКИ РАТ

Лондон. — ВршеГш један преглед сумаренске акиије од фебруарц до краја 1917, «Форверц» потсећа на пасаае пан гернавпстичхе штагше о року кад је Енглеска требала ва падпе ва колена због сумаренског рата Социјалпстпч . н л*ст каже »Кад и најјаче прасталице оваквог мишљеаа данас тврде да нвкада нису правили таква прорицааа, онда њвх вара сеКаае. Рок кад јс Енглеска требала да буде првморапа да тражш милост био је шест месе-

АЛМАНАХ

Г. Перцолини, талијаискц новпнар, којц вам је познат по ј'даој објекгнвној књвзи о Далмаццја, и Г. Владимпр Червна, наш поаиати храатски јавни рвднвк, предуаели су, у Флоревцији, да издаду један Српско-Талијански Ал.манах. Алманах ће взаћн марта месеца 1918 године а у њемуће Чтгв преглед свих ввђенијих наших и вталпјапских научвака, књвжевника и јвпнпх раднвка.

МИСИЈА У АМЕРИЦИ Крф. — 24 децсмбра српска мисија која се налази у Вашингтону

А на : ранпци ове зо«е дч- ј безоСлична ружкчаста маса жу се планпие, које штте ако је ведро и сунчаио, пла Венецају са севера. С>.ле су|нина пројектује офомне ш погпуво окрснуте ;у 1 у, чиме просфане 'сенке, 1 д* се цосе објашњава, што се овде! јгг.љују најчудковатије комцалази врло будна медптерак-^бипације боја : јоргованска, ске вегетацвја. Ту је нр. ва љубичаста, н.ранпаста, плава раекот од лепих се,.а и ко-!и нрвена Кад се човек окрекетних васелака: нодерних у ј не југу, вндп венецајанску подножју и старвх горе уз > равницу цо који мутподтако планану, «рло живописпдх, ведрим и чистим небом. да се бљештећи на сунпу са својом голим оком видн и најситвији сјајном новом архитектурсм авион у гнчијем лету. ц.ли прикааујућа крсшумско Врента је стешњена у клазсленвло профил својах сргд- нап, али инак пма прави.пшјж њевеков шх, још добрт очу-јлок Пјзва, бујца и шљункованвх, коцсфукција. А уд*у, вита, са оба.лама врбом покриса масом разноврсног бојади- веним. У дну васоких, пречсања, Алпи опразују завесу. њачквх плато а, са својам наБрента изгледа готово гран- кострешенна шиљцима, којж двозно. оатим, малко косо де падају по читапвх хвл.аду чесно, појављује се масвв 1'ра- тгр» скоро одсечннм Багибом, па, са највишим врхом од 1'<7Г) излаз Пјвве затвара читава метара, од кога се пружају сермја коса поређаннх парана све стране огромиа ребра, ле;по. Пз.ме1 ; у оввх брежуллоопут џвновсквх прствју, раз ка река по.лагано продврг, двојених међу собом страш- рассросгпрућп своју шљункоиим дубодолипама. На темену вату обалу више од хве хлв иа аадинама је сада псећа љаде мета{ а у шнрину, п» хладноћа. пролвзећн соред села јгл гПрема истоку, нза једиог нутих уз њене пратоке, снутеснаца п једног језнчастог шта се кроз своје каменжто, прелаза, диже се Томба, најврло нскривудано корато, I* чијем су врху непрајатељске Јадранском Мору.