Народ
СТР. 2.
БРОј ) 54.
Н А Р 0 Д ‘■-■■■ Ј ■! - I 1И1-
на докесе иа чаја. Кад мало, ето тк је в трећа. Носи не ке слпке, ккнге л »аадан којешгз, па мв понуца. Јкуае*. апп ку» Кеш дз гледпп, кад ти само вфа пред очама, а оие слике, м шо мало, па се прагаоре у ћурана на подвар ку. Све ми пође »ода на уста. Рекох сестрп како ми се гади, и оставих лектиру. Тек по шатору настаде не.<о ко мешаље. Два котканика којл се разговараху са једном сес тром, из места поскакаше у кревете и покренте се по гла ви, а мој комшија, који тек што бсше сео иа кревет, пр: тури се као да га капља удари, п з пребаци преко себе покрквач и исколача очи, реI ох ботами издану, па што могу сикнух : — Помагајге л.уди, ум^е човек без свеће! — Не дери се, б^е, ето дсктора, добаци пеко из средине и ја ућутах, па сад шта коме Бог да. Најзад болница и јсс те за то. Ето ти доктора... Евглсз... за шим сестра, а за сестром наш војник (доцније сам сазнао о шгму, да је то зумач родом вз Темашвара а био у Америци даје чассве нз српског језика нашем доктору сваког дана поред редовке
дужности). Ето их право к мени. Ја се стегох, па помислих: што Ке да буце смеја, ако ли само осети бацил. — Како сте? Поче прво доктор и сзже се према мен.и. — Добрз, одговорих ја. — Маларија? — А-а. — 1'де болв? — Глава и ноге. — Покаште језнк! Ја показах а он, друже Бошко, чисто српски изоворв: — О јес. За тим се окрете сестри и наприча јој пуно, шго ма тумач преведе: — Знате, касти, добићете Један лек:... За мком је био на реду мој ко.мшија што преврће очпва. Пз љегових одговора закључио сам да пати од реуматизма. Трећи један има кагар, па не може ноћу да спава, већ само пре и после подне и то му, каже, ужасно досађује, и какввх ти ту још мученика пије било. По свршеној визити шатор оживе, и као оно кад се де ца пусте из школе, тако се в он очисти за час. Једиима кафу, преписао доктор прсменад, дрјгима шетњу, трећим чист ваздух и за какве тн лекарије не сазнадох тог дана. Мој комшија још лежи, вли му му сад поглед много светлији. Један ћоса приђе ми и уиата: — Шта је вама преписао дохтор? — Незнам. — Где вам је листа? — Не знам ништа. Каква
ласта. — Па листа што сваки болесник вма... А, ево је! Раз ј хледа и рече: Добро је, имате 103 и препнсао вам ккостаћете овде нај-фесЈ аана. га каЛодко, зар тре зра да не командв? —
— Најааше кесец, п*сте ш-о вам реко»! — А оц куш вв то ?на е ? — 11а то сс. зна: цеигвјест дана кинин, десет промена« и пет вдв ми дгђи ми. ето месеца. — Од ка« сте ви овд«? — П<а вгћ додесет и пет дава. — То заач»: ј'чи пет дапа па у комаадуУ — А не! колико сутра добићу нов нагад. — Е. то је што друго. Па то нначи још један мссец овде? — То се не зна. Мож-.а ће ме евакуисати за даље. — Куда мислиге? — .Та шесту, а можда и за Афрвку. — По богу, човече, зар смете на воду? — Море у у\устралвј>! — А ако смем питати из које сте команд-У — Из рзвсвтке батернјг!... Пард.
видно не може бити
говора о изради потпу-
ног буџета, век ће се
ФРАНЦУСКИ БУЏЕТ
Париз. — Први пут, од како )е Француска у рату, пројекат годишњег буџета изнеће се пред парламенат, по иницијативи. министра финансија Клоца, Оче-
еамо саставити расчоди који имају карактср сталности и према ко јима -ће сс предвидети нормални приходи. Излажући мсгтиве, који га на то покре-ћу, минисгар с{)И 11 анси!а Је израдио преглед француских финансија од почетка рата. Тај је биланс познат. Кредити који су у почетку рата износити \ 2 и по милијарди, попели су се, годишње зд прилике по десет милиарди, у 1917. годинина -Г2 милијарде и 100 милиона. Како ће се утврдити буџет за 1918? Г. Клоц предвиђа графанске расходе на 7.808,801.839 франака а приходе највише 0.542 милиона, што би значило буџетски дефицит од 1.260 милиона. Да бч помогао овакво| с и IV пцији министар предлаже репизију неких пореза и стварање нових такса на исплате.
РУСКИ Д0ГАЂАЈИ
Лондон. — Један петроградски дописник описује прилике на рускоме фронту, који је он недавно посетио. Сви су га немачки војници питали: »Је ли истина да Ке мир бити брзо зак.тучен? — Ми гмо већ сазвим уморни.« Дописник је посетио око 20 немачких ровова и само у јсдноме видсо је ј е д н о п а р ч е хлеба. Предссдник руске делегације у Брест-Литовском, Жофл, изјавиоје, да Немачка живо жели да закључи мир са Русијом, јер више не мо же да рачуна на оне своје трупе, које су до сада б])атимиле са Русима. ПеггЈшград. — На конференцаја егзекутивног од бора Совјета са делегати ма радника, војника и се љака, оштро је осуђен поступак Немачке, који нгЈје да евакуише заузету Пољ ску. Литваншу, Курландију. Ливонију и Еетонију и тако да да могукност тгм народима, да елсбодно о пределе своју судбину. Из јаве поЈсдинах привилеги саних личности и група из тих провинција које су се изјасниле у корист немачке тезе, немају никакве вредности. Нонференција објављује-. *Да руска револуција остаје верна својој међуна родној политици, и да -ће бранити права ПољскеКур ландше и Литтније да се слободно определе...( Затим настављп: >Народи Немачке, Аустри је, Турске и Бугарске, знајте, да закључење демократског мира зависи од вас. Сви европски народи данас су уверени да сте ви ис
црпљени. Пи нећете дозво лити, да немачки и аустриски империјплисте ратују Чроч ив /\/ ије, да би лишали слободе Пољску , Литвинчју, Курландију, Ар менију... Лондон. — Агенцији •Рај тер• јављају из Петрогра да- Дознаје се из максцма листпчког извора, да је у Петрограду одржан саста нак централног одбора свих Совјстг, на коме су присуствовали и представници са фронта, која су телеграфски позвцни у Петроград. Каменев је рсферисао о стању преговора о миру. 'Гроцки је у име владе прикајао у иравој боји злонамерне немачке предлоге и изјавио, да радничка вла да неће никад на њих ирх.* стати, »Ако немачка пристане да пољски и литвански народ слободно управ љт. својом судбином, ми ћемо знати заштити руску рсволуцију. Имамо начина да подмиримо све потребе руске војске .«
, ЦИРИХ. — Председ ник извршног одбора чешке социјалиегичко националне странке по звао је председника Чешке Уније, да е.азове што пре у Прагу конгрес свих чешких по 'сланика у парламенту и у саборима Чешке, Шлеске и Моравске за одрефивање гледишта ^према преговорима у I Брест-Литовску и према Черниновој изјави у погледу права народа, да одлучују о сво јој судбини.
ЦИРИХ. — Ме-ђу руеким делегатимау Брест Литовску има и једна жена — Г-^а Бизенко.
Петроград. — Це тралнн сошјалрстичко-ргволуционарН4 одбор са соцај»лт.стич.орево .уцио! лоним чл.л( вииа Уставо.вор^е Скушишне пу6. цковали су један оштар цротест сб< г хапшеаа Аксе, тијева в Гуфоског, представника ревотуционарних социјалиста у Скупштинв. От су ухвпшени, јер у једној вароша у унутрашњости нису хтели да п^н наду месни Совјет.
ЧГШКД ДКЦИЈА
МАДРИД. — Краљ је потписао указ, којим сс распушта шпањолски парламенат и наређују нови избори за 4. фебруар, а сазик нове скупштине за 26. фебруар. ! Цирих — Јсвљају из Бе Чи- Сивез чииких послани\Ка позвао је пр<д:сдн к/ парламентс. да што пре сазове парламенат, због лрегсвора у Брес и — Лч Ј товску. Савез изјављује, дч Д,е поднети интериелацију о рреговорима. | Јављпју из Пргга, да је распуштена чешка адвока ' тска комора с тога, што је изабрала за своје почасне чланове: Расина, Крамаржа, недсвно суђеног директора Индустријске Банке, Птајска, прашког на челника Троса, и што је у очште показивала велику I полиптчку активност
ПОРУКА РУСИМА
тек на Кајзерово наваљи вање. БЕРП. — Јављају из Беча: Цар Карло проучава пројекат Бекерлов о стварсњу ма-ђар ке нар >дневојске. 0<ај пројекат изазвао је огромно узбу$ење ксд политичких ст/анска у А џстроугарској. Б1.РН. — »Шграсбургер објављује јед н апел лвге за мар. У апелу се, у иие 29А'ГШ чпап_ва, тј-ажш одмах мвр. ПКТРОГРАД. — Сматра се као вероватно да ће Лењина заменити Њуков, на мес гу председника владе. ПЕТРОГРАД. —Троц-
После дискЈсије, ујф усија сачуваТе своју кор ј су учсствовали ] срећу и одбиће да неЖан Лонге, Браке и мачком империјализму
Лафон, ФранцЈСка социјалистичка парламентарна група поверила
преда демократију којз се бори против њега; уједињујући све своје
је једном одбору од три социјалистичке елемен члана (Мкстрал, Муте те, она 'ће учврстити и Ренодел) да редигује с во ј у организацију; манифест социјалисти- стварајући {»епубликанма у Руси1и. Тај мани- ски режим, са свима фест је веТ готов и об својим правилним појавл>ен и његови су стројењима, она -ће у главни пасуси ово: | чинити необориЕом ру Није потребно да вас ску слободу и служићз опомињемо са колико напретку еветског с>су одушевљења и са ко- цијализма. лико нада француски А ми, француски <осоцијалисти поздрави- цијалисти, који смо се ли још од првога часа тсжином догаЈјаја и/Гверуску револуцију. ш'ћу о нашој одгФорИсто тако, од првога ности инспирисалЈ за часа, и у парламенту ове пријатељске шјаве и на свима нашим кон можемо без устр}Ј 1 авагресима, ми нисмо пре- ња Р е- ћи да и м* постајали истицати нашу знајемо огромне^наше сагласност са општим задатке формулама, усвојеним Француски ссАијали од нове Русије, о миру сти не-ће учинжи ниправичном, брзом и штз, што би мргло да трајном. [ослаби олпор ДранцуДанас ми са огром- ( ске војске и <|ранцус ним страхом видимо, ког народа “ где се појединци од вас: Овај апел п/»тписали
ки и руски делегати ишли су у Брест Литовск да убеде делегате Централних Силћ да треба пренети преговоре <у Штокхолм. Руси судизјавили да је то премештање потр^бно, јер су делегати Централних Сила у немачкомЛлавчом штаб\ г под утицајем, непријптељски расположеним пре ма Русим?. БЕРН. — Неки немачки политички кругови траже да место фон Килмана дође фон Билов.
ангажу|у у преговори ма, који могу довесги до засебног мирз. Таква одлука не само што би омогу ћила централним силама да припремс или да извсду је дан ројнички триумф и да на крају, у име силе, диктираЈу своје у слове; она би служила још, и већ служи на мерама свих неприја теља. демократије и социјализма целога евета, допуштају-ћи или да се цозивају на руску ре волуцију /као пример дезорганизацијр и де морализациЈе.« У последњем став} т Манифсста каже се: »Одбацујући засебан мир, револуционарна
су сви члан от социјалисгичке па|раментарне групе, изримајући, разуме се, пе/орицу ко ји су осталиу осмојеним покројгнама.
СА 0 Л 9 ТЕЊА
Пр:иа нар/вњу МифЈполита Србије/осп Јдина Дииитрија од 1 //■ м АЕБр. 373., тзивају с сД‘ви ср ске све штеници, она на војишту, тако Ј онл који су по бслница 'ЈшГ Сол.. ну и околини, да д»|б јануара ид>ће г. поднесу Двсак свију цркава и мана гГа у св ме срезу о^носноД<ГУту У Србији,, са назнач^Ф« ^еста у коме је, као и у ој ј епархији. Сп. скове у орњем року поднсће рефе;<Д/ црквене посло
ве 1 ,?и Јкнистарству Војнсм
НАЈНОВИП 1ЕСТИ
БЕРН. — Мађарски министар за исхрану поднео је оставку због сукоба изме^у њега и аустријског министра џа исхрану, у питању о снабдевању Аустрије из Ма-ђарсЈ/е, ЛОНДОН. — Јављају из Амстердама■. Положај фон
Килмаа постао је тежак зббг ршода пангерманиста који&егову политику на з^ 1 в<и изда 1 ничкичком. Мар ша.ј Лудендорф отворено нагма фон Килмана због слаб енергичног држања у питњу анексијо на исто члЈЈ. фронту. Лудендорф
уредник, ДРАГ. С. ГОГИТх
/еЈ звукао своЈу оставку
ЛОНДОН. — »Морнинг Пост« сазнзје из Штокхолма, да ј'с Русија решида да цонова почнс непријател>ства. Совјети су издали наредбугенералисимуКри ленку да сазове општи ратни савет и да предузме ме, е у том смислу. — Прсма званичним вестима из Пстрограда, тамо влад.Ј уцерење да су прегонори у Брест Литовску пропали. Главни чланови Совјета су се изјаснили за настављање рата. РИМ. — »Идеа Национале« доноси изводе из баварских листова, у којима се тражл да л ПП_ . -
се аустрискиТирол присаједини Баварској. Ау-
стриЈанци су врло узнемирени. БЕРН. — Код берлинсксг становнсштва кснстатује рС велико роптање против Ка’зера, ЛОНДОН. — »Дејли Мсл с јавља из Женеве-, Нереда су избили у Берлину, Лајпцизу и Дсезди, збуг прсјшда преговора у Брест Литовску. ЦИРИХ. — »Наје Фраје Пресе« била је забрањена што ј'с једногдана донрла чланак, у којем је укизивала нџ опасност, да краљевина Пољска не ослаби Аустрију, и тражила да Галиција, ако ее присаједини Пољској, буде зависна од монархије тако, да се не може више оцепити; то јест да унија Пољске са Аустроугарскомбуде реална и потпуна.
СРПСКИ ЗВАНИЧАН ИЗВЕШТАЈ 31 децсмбра слабија ватрена активност. „
V
Штамцарија, АКУАРОПЦ