Народ

БР. Ш.

БРОЈ 10 ЛЕП'

Ч—

СОЛУН УЛОРАК 2 . ЈАНУАР 1918

1'ОШША II.

..Нлрод“ излгзи екога да на по подче.

Ш.тампарвја се налазн Фр..н. овој уЈ.ици орој 2 и.

Власнак КРСТА Л>. МИЛ1И-К

ВАГО

РукошЈси С‘С не враћају. Оглаеи и белгшке н- 1 п. и г ју ге цм погодоп.

ла

1’ед кција је у улицп Фран1 с<жпј бр. 20. '

Ј ллпии уредиик А Р А Г. С. Г 0 Г И Т

У бечком парламент у и независну у свом држао је пред Божилржавном Мшоту, од врло одлучан говор кжаке друге »Гародности. ггарски југословенск Ги с у Бога и посланикСпинчи-ћ.Пре гш^-,, Д у. у наше прама саопштењима у нашу моралну штампе, ово су главнС наг у Х< ставови у том зна«|а])Г овос пом говору: »Сви ми желимо мирј евуда велнку сенза-

Говор храброга истар ког посланика изазвао

рскао је Спинчи-ћ. Је^иј у, не само због идеја дини услов, шт ^ и кој

с 1 \ш/вамок закЛ) у Че _ «>У %#Гто је дт с.е ..р^КГени принцип да народи сами собом \ прав.коју. Овај принцип треба да -тр*умфујс свуда, али, по себи се разуме, не може се одлучивати о Чњеговој П[>нмени у овом г.срламенту, где су сакупљеми толики народи: овдс би пбједини народи дру гс могли да оставе у ма њини. Да би се дошло до мира, иотребно Је да сви народи посебице, у својим засебним скупштинама састанкеним иск.тучиво од њихових оделитих представпика, одлуче о својпј судбини. Држањс према Југо словенима, од почетка самога рата па све до сзда, пргвазилази све у.касе што их је икад историја забележила. Пигде и никада владе нису рддиле тако њђаво наспрам сгоји.ч ро г ђених гра ђана и на један такд свиреп лачин, као што наша ввада посгупа са Хрватимз, Србима и (ловен димз. Компетептни ауетријски кругови обслен . јуовај рат као !>ат између германизма а слапи. ма, а ма'ђарски полш лзри тврде да је ово р т против Словена. И заиста, милиони Слсвена принуђени оу били да ес боре за Немачку и за шнастичке циљеве. 3( време рата Југо СЛПВ 1 НИ су били више него икада угњетени и оглашавани као издај ници отаџбине. Мефу'тим, они су више воле ли уа буду квалифико) . и као издајници Д!)Ж ве од оних крји су хтсми да униште Југо - | ; енс, нсго да постаиу издајници свога ро ; п ч парода. За време * овоп. рата југрсловенски н;., д је само појачао свп је убеђењс, да од Не мапч и Мађара има да очскује само зло и да је дуа листички систем за н.сга злокобан. Југосло вснс.ки народ мора сс ОД њ и X ос Јободити. Ми тражимо да имамо отаџбину хрватско-српску-словсначку слобод-

о)е су^у њему изражене, већ још више и нарочиго због лично сти самога говорника. Посланик Спинчић је католички свешгеники интимни пријатељ загр бачког архибискупа БауУчвра, који га је ско ро напменоваоза свога почјсног секретара.

катсгорију. Ипак с обзиром на будуће поТребе у војницима, сви људи, који су навршили

теозбиљнам репресалчјама. ! Фрпнцусци т сп усхлгке Лли се Чехо С./оваци нс. 16 • Ле.к поздрпви.т руску рево зиру на овс прегтие. Ј И ЈЦ и Ј 1 Ј. ј р је трииала да Цчрих. - Данас почипг I " )Митч ^јниччу ^ А 1 моп дзацу насилника, бер

21. годину после првог У Прагу конференција свих ' .шнског и бечког.

позива од 0. )ула мораће се придодати пр вој категорији, како би се редом с године' расправљпти.о преговорима у годину позивали под о миру. Чешки лист >Г>и-

заставу. Генсрал Криудср мисли да ће на тај начин имати сваке године на расположењу 700.000 људи.

чииких посланика, са они- [ Францусча по.пже свопу ма. којч сп за врсме рата\ в1 'РУ у већину рупних рсбалп осукени. На њој ке се \"И' ,л, "' ( 1 наца < који су <>гтали вгрни принципима двају иирода ујгдињених у страшној борби за одбрану ирава.

ПРА8ДД ЦДРА КАРЛД Цирих. — Добија се у тисак да цар Карло окреће ле1>а Чесима. Намесништво Чешке ра спустило је друшпгво чеш кчх правника, што је пре двг недсље дснело одлуку, да се из списка почасних чланова избрише председник општине Прага Гр^с јер није примио у службеној форми Крамаржа, кад се вратио из загцвора, и што је уписало у чланове др. Крамиржа, друсог послани ка Расина идпректора бан ке Прајса. а н-давно каж њ^ног за непррјатељска де ла против Аустријске ди жаве. ■ . Сем тога цар Карло ]е ових дана дао једно велико одликовање бившем /сомеса ру полиције у Прагу, Хел неру, чије је брутално по нашцње изложцо и опту жио у Рајхсрату чешки национални социалиста Стрибни, Хелнер је шта н :ше био ошпужен, да је тешчо врг %ао француске и Енглеске интерниране жене, и ми нистар унутрашњих де.п Тогенбург није га много бранио. Цар је унапредио ових дана тако-ђе неколико вој• них судијб познатих у це лој Аустрији због тогр. што су дроконским огудама пос.тли на вешчла сто тине гчаитиччах прогнанича Чеха, Русина и .Туго словена.

ДМЕРИКД У РАТУ Вашангтон. — У једном <»ваничном саопштешу Влате СЈе дањенвх Ам*рачких Држава каже с'е, дт су амерички делегати, који су се вратали са ко ференцаје у П ризу, на рочито препфучили амервчког вл д&, да пожура са одашил,81Б*м трупа на евр п ) а бојишта и да уцотребл гва ср дствз, тако би у ш г о краћем времч у остварита цсо програм грађеља пов:х трговачких лађ •. Г 1 >рг?[ тгга, пр'т поручују ш г о гешљу сартдљ/ са ссплим Савгзнацима. ЛИТВАНИЈД Штокхолм. — Делегација разних литванских странака, која се рада налази у Шток холму, објавила је про глас, у коме су изнети главни захтсви Литванаца. Главне су гачко ТО.јл прогласа; 1.) Литванија тражи потпуну независност, коју ће моћи псспгћиј тск онда, кадлитванека војска заузме целу националну територију; 2) Делови Пруске, у којима живи литвански народ, морај}' се присајединити новој држави; 3.) Литванска приста ништа биће слободна за све државе, које немају слободан излаз на мора, а поготово за Русију, ако то буде по требно.

деискиДеник ,• којисе штам па у Бечу, придије конференцији веома велику важ ност. Нпјвећи чешчи поли тички фпрум не представ ља ништа друго већ уставотворну ечупштину це лсг чешког народа, у којој су сакуиљени његови деле• гати, који су једини поз в ши да гов г ре у њ^гово име. Д )нас прого,ара Пгатни Прог, а конач-и ј и дефини тивна реч изговориће се на отитој конференцији мира. Прашка конфеЈ енција пред стављи прво признсине принципа арава народи за сл т бодно опредељивање. ФРАНЦУЗИ РУС*МД П.\РИЛ. — Радичч и/а и радичално социјалисшичч \ странка у-'уп:ил \ је руским републиконцичц аиел, у чп јсм чажу да конференција у Врее.т Литовски спппра узбуђење. Стр ина це цоже да ве руј' да би рг, ечз демокра тцја могла дрпуститп не МПЧКОМ МV I ц т 11 /ШЗМуфранФ/< чу која се чппрдесс т Месеца већ бори против не мачких архша , зоој Нанада на Србирџ.

ИЗЈШ Г. ТАРДИЈЕА Њуј< рк. — Главни француски комесар у Сједињеним Државама г. Тардије стигао је у Њујорк и изјавио дајеСавезничка Коиференција у Паризу извршила велики и сјајан посао. »Али ма колико да је извршени рад важан, опет је то мало, према ономс што још има да се уреди. Улази се у најтежи период рата. Нероватго је да ће нс трајатељ предузети на з а п а д н о м фронту нову офанзику, али то ће бити нови Берден, јер је мо))ално и материЈЦ шо с тање код Француза сјајно. Америка"и ФранцуЈска епремне су на велике и економске жртве, које треба поднети и ако рат буде трајао још Дуго, Ипак за ових шеет мссеци решиће се о свршетку ))ата.<<

0 д р ж а в и — Афоризми Ст. Магијашевића

АМЕРИЧШ ВОЈСКД

Вашинггон. — Пово дом једног саопштења конгресу.у погледу при* мене закона о обавезној воЈној служби, у којем се закону предвића подела људи на разне ка те 1 орије према физзчкој способности, генерал Краудер је изјавио да су сви.људи потребни већ уврШћени у прву

ЧЕСИ И АУСТРИЈД ЦИРИХ. — Данас ће се састата Аустријски пар ламенат. Чеси се спрсмају на велику борбу и с тога се предви г 1)а да 1\е седнице пор гамента . бати веома бурне. У очи дана отварс ња парламента одржаће се Кон гргс свих садањих а бивших чешких посланика у Б(.чком Пирлимеиту и са борима: Чешком, Пјлсском и Морааском. Како јављпју из Прага, Конгрес ће изгласати резолуцију, којом 1\е иозвшии цео чешко словачки народ у борбу за иостигпуће националног иједињења. Немци су запрепашћени због о вакаог држања Чеха и пре

Према поз атим теор јама, најсавршенији обавк држгв* бвла ба републтка. Али, с на је .као сваки идеал. — Ступај/Ки у стварноЈг, идеат силгзп са свсга прес.ола, често се самим тим потвжава. Стоарношћу цомућен, .с шом се бо рсћи он се мен,.?, ) вари, чссто у борби пропада лишен саојах не^адашпх и најлеиших украса. Стварлост, логично ргсуђав:п,е и всторија ц казали су, да уснојаемли, у којој.не влада непомућева нарзвс:веност, нико и ништа не може човсчлх гу толико ксраствти, колнко ј<даа м,дар и честит владар. Али, рет„е су државе сане псмућеном наразственошћу, в в адар ће им бити т* м потребтвји, ш о је у аој вропаст врлине све ч*шћа. *• Владар треба га је »рлији од свога народа. Државни срганвзтт! треба да је прос г , чист и пронидчн, као танки стаклени сук од најбистријег 1 рвста :а. Држ в )н оргапиззм, у рукама бр'-г»- мх ссбичЈнтка и л ‘ 1 . ■. е ру ље: то је "■•>1 с .упоцеки т леви суд у рукамп м-дведа.

ста,

Јда корвУ- Енср ија и брзоделаље при ос вар>еан,у опробаних ксргсл. х идг-ја, јесте »звор што оил ђ ва земљиште разфих икг<р са у држава, без тога бд ова згмљиште прекопнело. * Прл давању закока не обазрети се на права сваког поједтнца, тоје шго и сећи шуму без иакнаде.Праза држава пре Ке да прспадне цела, ко што ће дозволитв, да се и једнои чла ну њеном ученш неправда ма тај био и нвјигњи. + Појединац је шодложан цслини, - али,.он је то сачо да у крилу њеном нађ; заштите. Не кађе ли ј*, он ће се пр: а после одвојити, ларавно свас на свој начпн. Тада ће. оц вгжии са« кас флина. Отворнге псвгсницу, наћи ћете за 1о примерз, — громотрите поље своје свести, видећс ге.да в.мам п; аго. А: и «з оваких се с-тучкје»а р. ђџу оие ве .ике тра)едијс ила сигне, али ду!\,тр;>јне трлвице, > )ојвма јгдиа м рд пропгс: : Д’ жлва аи лично:т. Ну — лгж је, ако држава мксли, да се прспашћу поједчнсг увек спасава цела. Јер

је појединац 1 пдвввдуа, св:сг у малом, -- а не нокаг напрсту, који опет може шраств; нити треба држава да буде она јаштергца, ко;а тапушта свој реп да себе сптсе та он ће опет израсги! Али с доуге оране појединац треба да има на уму, да у пезобз! рној амбициозности мало има користи, и да је врло убитачно стварата ебог ње неприлике држави. Што веће звање, тсм мање слободе! * Слободт у држави данас се тако ртзумева, да треба бити шго богатвјт и угледнији; па да се буде што слободнији, и обратно. Ако је сно прво ташто, ово је друго сасвим лудо. Ка очај псгрешаи начин се и> идеје државе изводе гогрепше идеје племства и плебса, силних и нејаквх. Још се погрчцнаје опредељује од н.>с взмеђу вид. - Чшгек шго би живго ван дрЈшгва, не би могао битв ни пролетер ни аристократ. У св.јм извођ*њу има свмо то ико истиие, да чодек без друштва не може, нити би било добро да поетоја, — а пошго гз овог езпази немааовно мисго држаз ча као преч,м*т жугње та ш<о уређецвјвм и што срећнијвм животом, то ће увек блти д; ферензираља, арпстокра гије п п^отетерства, према степену потпгнуте илн промашене Тежњ;. С то:а се ове вве кра ј гости боре м;ђу сј6ом, ма да не м гу да постоје .једпа без друге; шта впше, оне се, у садашњици и у иреппссги, баш траж : дт једна другу пр 'угају, аристо: ратсја сптогињу, да јој сва ке савЈа, да се њоме корис и, те да ова буде ј ш ј>ча, до непобедлмости сиротпња аркс ■ | атају, дт би се, стимајући Јјој сргства м гла ст'витј нт њено место. То је дубока пр-тигу речност човечијег друштва, основана ка погрешном СЈвгтањудруштсечог диференцвран>а. — То можца нису увек ни тежње, али су још нешто горе: факта. И ту ј; тај тренутак, када нтступа благотвориа улога државне управе. * Узрок је овог нггона ве тоЛико у борбн за опстанак. о.тико за ?а«овољство. То ствгрл ону ужасну од»ратност од угњетавзиа код свротиње; и сшај свирепи страх од материјапне иропасти пуне брига у бсгаташа. У првој има много сд завдсти, а у другом од лакомиглгнссти (а код обеју, р зуме се, »рло много себкчноси), па кадпрепреденост оне ирве почвње да рачупа на необатривост или добр<ћудиост све друге, — до • ог се с.е,ена ;:рења не једаипут до: азило, — онда ће се рађата они мањи и већи друштвени о'ргн, који често обарају и државу, и у којима