Народ

СОЛУН ПЕДЕЉА ». ЈА11УАР 1918. ГОД.

ВР. 160.

ГОДИНА II

БРОЈ 10 ЈТ1ШТА

„Народ“ излгзи свакога дана по подчг.

Штампарија сс нал >зи у Фр\н'о вој улици број 2<.

Нласник ИРСТА Љ. ЦИДЕТИТ

Рукописи сс нс вра^гју. Огласи и белешке напла* Рују се по погодби.

Родлкција је у улици Франковој бр. 20.

Главнп урслчик ДРАГ. С. Г ОГИТ

Сивдијилисте

Фрпнц>ски синдикалисти, чија организација носи назив Гснерална Конфедерација Рада, од]>жали су у децембру месецу своју конференцију у Клер мон Ферану, која је и за ширу публкку била од нарочитог интереса ло томе, што се Гене рална Конфедерација Рада дуго сматрала као некакав блок. Сви се још опомињу чувенога 1 маја 1906, када је велики део париског становништва мислио да је преврат на прагу. Због тога су се многи са нсспокојством питали, каква •ће улога синдикалиста бити, кад почне рат, и ако су увифавни људи веровали, да синдикалисти небити иоследњи који ће припомо-ћи народној одбрани, ако отацбина до'1је у опасност. И заиста, тако'' је и било. Никаква репреси ја није била потребна. После смрти Жоресове, званични шеф синдикалиста односно главни секретар ГенералнеКрнференције Рада постао је Леон, Жуо, који је одмах дао декларације најувиђавнијег патрио тизма. Њега су слушали и покоравали му се. Од тада су шефови синдикалиста стално ишли истим путем. Они су дали пуну свсну помок народној одбрани. Они су схватили, да је П|)ва њихова дужност да бранс натднуту земљу, и да никакво друго гледиште не може биги изнад овога. Они су се борили иротив усамљених синдикалисгичких и социјалистич ки' теорија које, и поред очигледне истине, налазе да нелребаправити разлику измефу држава које су изазвзле рат и оних којесу биле жртве њиховог брутал; иог притиска.

И мефу њима има две стр' је, шеф мањи јс Мерем, секретар хеталургиског савеза.

Ј)н је представник чигог синдикализма, у вој његовој непомиривости, услед чега је ркегова улога и његово |схватан»е радничке акције за ратне прилике врло незгодно. Он је и за време рата наставио својс теорије, које пе развио у »Радничком Животу«, у чланцима несто врло једноора-

ним али увек врло интересантним. На конференцији у Клермон Феранузаврш ну рсч имао је Жуо. »У овом озбиљном часу, рекао је он, т])еба да се зна: да ли се ми хо!гемо да одвојимо од народа или ми хо ■ћемо да му дамо наше срце И нашу снагу, те да спасемо и њега и себе с њим. Победа не мачког империјализма значи уништење европске слободе, Немачка је одговорна за напад и за инванзију. То је таква срамота, коју ништа не може изгладити. Радници споразумних народа не траже освојења али траже да се осигура независносг народа. Они су то изјав љивали увек, а кад је то учинила немачка социјална демократија? Никад. А званични орган немачког Радничког Савеза сматрао је себе за срекног, што се осво јењем Србије отварају немачкој трговини врата Истока. Немачка радничка класа сања, дакле, као и кајзер о светској хегемонији. Борба класа не-ће да ишчезне, али она не мОже да се развије и изведе осим у слободној з е м љ и. Због тога С} г одбрана радника и одбрана народна нераздељиве«. После овог говора, који је направио силан угисак, оба су се табо ра синдикалистичкасјединила и поверила јед ном заједничкомодбору израду резолуције. Да је ту један компромис по среди, осе г ка се по непрецизираности и непотпуности у резолуцији, али ипак потпуно је осу!>ен анексионизам, у ма ком се ви ду појаиљивао, и тражена је накнада штете. Готово све седнице су биле посвећене питањима рата, а проблеми чисто економски морали су бити одложени. А то је ште га што се није имало времена и за дискусију овнх пи тања, јер би било врло интересантно знати ка кве су намере професионалних оганизација у овом смислу. . ИЗ НЕМДНКЕ А*стер*ам. — >Алге ен Хинделеблад* објављује занинљвЕе онвсе ј-дног Холан ћанвна о економској ситуаиији у Немачкој. Он се сад ира-

тео ез Н< мачке и погпат је ! као гермаиофал. Прсшго је! иного аароша и села у Нсмачкој и свуда је д:б..о утисак да ј; стан внишио сотпуно »зглад -.ело, постало апатсчио због бед * и п{икупља последњу сиагу да не гадне у понор потпуног физичког и моралног слома. >Није могућно, каже он, да становнкци и д ље ж ве с I о»пм об^оком. Храна нкје ни мало боља него што је лрана за с»шве у мгрно д .ба. До бгја се нетељно на главу ки лограм и по хлеба, врло иало кромпира, репе и цвекле. Је ловник је нспроменљвв; све се то кува у вода бсз и мало масш Илћ масла. Глад иггтеда дт је сада већа него икадз. Због физпчксг и моралнсг ос љбљења, туберкулоза се нагло {аз»ила Морталитет је д сгигао сгромне ртзмере. Ни на селу вије нишга боље, вошто је све под војном кснтролом.« >Не треба веровати, каже овај Холанђанин, дт је ова слика претерана. Ја иикгда иећу заборавиги утисак који је на меве учинило кеиачко становнпштво: То је права слика беде, која може дд и аазове само осећање саучешћа. < ЦЕНЕ У АУСТРИЈИ Берн. —»Најес Винер Тагблат од25 децембра овако пише о економ ској ситуацији у Аустрији:. »Да човек купи одело мора да преда старо и да добије дозволу да купи ново. А то ново одело тако јс р-ђаво да је боље задржати старо. Једна кошуља стаје 40 круна, туце крагнова 50 круна, пародела750 круна, рукавице 40, кожне ципеле 200 круна.

Као заниаљива цена I може се поменути и ова: калем обичног конца, I који је био 30 хелера | сад стаје 12 круна. РУСИЈА И ТУРСКА ј Петроград. — Турскв де л?гати псдтели су максииагисгичкој втадл овс пртдлоге за мар: 1. Обиав^љање трговачких односа на основу праиа најве ћег повлашћења. 2. Оштета фађанчма за штсту н несену у рату. 3. Признање пезависности и интегритета Персвје. Обе државе се авгажују да не првзнају ниједан утовор који се тиче зона утицаја у Персијв. Обе владе ће повући своје трупе из Персије. 4. Слвбодан пролаз за ругке лађе кртз Дарданеле и Босфор, у колико то буду допусгили разлози народне одбране. Руси ће допустити турским лгћама пролаз кроз мореуз Керц у Азовско море. 5. Шест месеца после пот писа уговора о миру, Руси ће повући своје трупе и чиновнике иза старих гравица, које ће моћи бити чуване једном диоизијом нт даљинв од 150 кпломет«ра од границе. Остатак руске војске мора се демобаг.исати. 6. Расауштање руских једаница, састављених од војвика турсксг и јер генског порекла. (. До закључења општег мкра Русија неће концтнтрисати труде на турској граници. Пошто Турска морада наставл рат проткв других држава она ђе задржати под заставом све своје трупе. Максамалисте су одбале ове турске прсдлоге, Примирје је ирекинуто. Турци су послала 20.000 људи про тив руских положаја изме 'ђу Трапезунта и Ризс.

ОДЛИКОВАЊЕ

,,Ј1' Ендепанданс Румен “ доноси соај чланак: „Прва страна у , Мони тер Офисиел" прсдставља динас ираву ецопеју : она садржи имена и главна јуначка дсла нсколико срп ских официра, који су доОили нијвскс војничко сдликовање румунско, ор)ен Михаила Храброг. Тц ци тати, који жаркимречима говоре о хероизму, у човеку изозивају дирљиао и изванредно дсвљење према чудс сима од храбрости што су их ови лавови починили Чсвек ссетп дасуочикрат ки цитати само један врло нсцртпун резиме о јунаштву сваксг од ових- одлико ваних српских војника; читпју-ћи збијсне званичнс фразе, ч века мравци поди лазе на све те нодвиге ес лике и мале, подвиге вели ких и малих стареишна, или подаиге у којима је сву

да ■ оличена \една дивља храброст и гордо и свуда подједнако посзирањс и живота и смрти. Пуковник Живан Мшпро■ вић, одржао гс своје положаје >под убиственом ватром нспријатсљске тгшке артилерије и одбио напад много надмоћнијег непријатеља. Тешко рањен, он јеи даље командовао « Пуковник Велибор Трсби њац „дао је доказа оиспгим вошичкцм врлинама и одбио енергично нспријатељске иападе; тешко рањсн, остао је на челу пука н командовао а у свама сдедећнм боЈ>бама,‘‘ Потпуковник Радосав Живковић ,,одликовао се у борбсма 25 августа, 5 а 6 октобра, нада (е са својим башаљонсм бацао на не пријатсхи певијући.“ И он је рањен на бојном пољу. - Потпуковник Александар\

Стинковић, одбко орло јпк напод иепријатсл>;ки, извр шио контронапад, заузео положаје и истог дана од био некрлико здружених на• пада непријатсљских нс д моћнијих снага. Такође те шко рањен на бојном пољи, Мајор Јован Костић, од био.све нападс непријатгљс/<г, г.а извршио контранападе и отез непријатељске положајс. Мајор Војин Макеимовик који је из)ао тако добре ди позиције, да је сутрадин српска дчвизија задо била иобеду. И око је био ничелник дивизиског шти ба, ~он је, гошто јеизрадио план битке, дошао м< 1 } у војнике и руковсдио борбом. Мојор Бошко ТоскиК, ко ји јс нападао „извинредно храбро и особито мајсторски. ,,Рањен је у десну ру ку и у груди, превио /:анс, и опет узео команду над Сатаљсн, напао почово на и епријатељске положаје,

заузсо их и организовао за одброну. Лсколико динидоцнијс, сас тако рањен, он јс херојски, кажецитат, продро у ссло Амзас. Потиоручник Фрања Ба • лат, I/ борбама 5 сеитембра у Добруџи, спасао је једну румунску батерију, која је била дошла у опасност да буде заробљена и „нојшчигпо се и особито одликовао “ у свима борбама. Парочити се сдликовао меку толиким исто тако добрим ратницима! Хсроји из легеиди, лавови српски, вас окружуЈе као нсвидљиви зид безгранично дивљење, зихвалност и љуба > целоги једног братског нирода, за која сте ви лили своју крв. Нека би вас то зиштитило у свима борбама, како би наш народ могао, кад се рат сврши, да на начин достојан и себе и вас по• сведочи и ово своје дивље њс и своју захвалнсст и своју^љубав!

I

С 0 Л У н

Постојала је а посто;н и сада заблуда код многих странаца, да је Солун мали 13ншлсн, пијан <д харемс! их I ар ф-мт, бучан од шамг ања и радости. По роиантичним описчма Пјера Лот^а, ствараге се разво.рсн*. маштар ј« о Јеврејском Бтсеру и улепшавао се уображенем стари Орајент. Једал Француз, кој; је познао Солу >, овако га опвсује тим стој тм земљацима: , Послс дугог и мучног пута ск) дате се једне тамае нсћа на солунској железнмчкој ста ннци. ЈПкога, ни носача, ни грамвај . П.ттљаг на раме, г.а хајде полако у вгрош. Али пут је гроаан: квшнвх дана чсвеку се чиаи, као да иде гроз баруштине на доњеи Вардару. А на првом кораку имате да се на 1 лк;вате на солунско б :ато. Оло је дубоко, житко, разливено на све счране као поплава. Оно је сталнч и непобедднво. Наћи ћете ,га и у н>јтеашој улицл и на самом ;< еју, као да су то каналн за неч>стоћу. Мрак. ^вожђарија са орелах кућа ш 'Огпи на ветру. На сваких двадесет' метара спо такнете'се на какЈУ рупу на улици. Ако имате среће, нгћ.Ј ђ ет в прнвремено склониш;е код каквог пријатеља, иначе ств 1 .’а нема. Сутра дап сатима трчите, обвјате ноге кроз ћсрсо-

једе- Можете да се решавате взмеђу четерл или пет ресторана. Ту се ке служа пиво а »ода ј т смрдљ ва. Шгб се тиче ви! а, оно се продаје само 'у флаша.ма и пе можете га наћв испод 6 драхми. Мало куване јггаетике, мало спанаћа н млека, ето вам већ 7 драхми, без пића и без каф*. По што ви желите га жизите га велико, све то комплетрате са једном ц- гаром од драхму и го. По ту цену добијете особите цигаре, ваправљене сд влажног шнт и ссмуђепог пла тансксг лишћа. А г и су бар тако јгке да угушују сву плесан ваш*г руч* а. Сад опег малко кроз блато. Пола дана је втћ суморно' протекло. Хтели би да се мало насмгј.-те. Штсга што је т:.горела »Фдока«. А тамо сте иогли, стешњтни као сардтнз, за две драхме да попијете мало чаја, окружени гомилом трговаца дрекгвгца а нер» знјх офицара. Та мшина вам је учкрг1)ена. Не остаје вам ништа друго о-вм биосчоп. Ве гутате до краја. А у »ече имате Тур Бланш. У ј>"Диој врсги ан(ара, са боксевима као за коње, икаге концерт н кабарег. Тамо певају гласом који димљивој и пијаној »салп« изопачаванеке нспитете из 1914, и нграју руске игрт. А за тнм, једно или двату цега жена што пвју, умс-рнвх.

каке, преговарате по двадесет I намрцп'*них, зимљна х, коу пута са нрепреденим ле»ан-1 су нз датека у вези са «ет»тинцвма и најзад нагазвте с,о- { бласмзном . Имате право да бу по цтиу од 130 драхма. ј оној кс јх је слобод. а по; у Собу! Четири авда, кревет с. двте флашу тако званог шамсу сњивим ч-ршавима, проиг лања, која хгшга 35 драх^и. ранз потвна н сто који с : » ће огваснти «вјј- °5оја клати. Сад сте Сотуњтнин и ј дасанв Јгсне, ло келеКе вам Л1ку ноћ и ишчезауће под са каквим елегантним

можете наЈзад м.лко дз с« проведете. Али пре свега, треба ца се

РУКУ. игргчем.