Народ

БР. *62.

СОИУН УТОРАК 9, ЈАПУАР 1916. ГОД.

БРОЈ Ш ЈШПТА

„Народ“ излази спакога дана по подне.

Штампарија се налази у фр н овој у; ици број 2 <ј.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

ГОЛПНЛ II Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Франконој бр. ‘20.

Глашш уредипк Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Морис Барес, члан француске Академија Наука пише о немачким покушајима за мир: То је маневар са којим ни код кога Немач ка неће успети. Она говори на начин тежак, суморан, поме■ген. Она би хтела да јој се верује да заиста жели мир, и то мир у коме би народи одахнули и одморили се. А истина је да нам она одбија Алзас и Лорен, одбија сваку накнаду за опустошене крајеве, и хтела би да утврди одмах са нама такав однос који бијој допустио да нам наметне своје производе. Кад се паж.виво чита оно што је Немачка у том смислу изјавила, онда се ту на'ђе само једна мешавина нечега кобног и нсчега комич нога, каква сс налази само у »Кандиду« Волтеровом. Тамо нема јед ног редићз, који није најмрачнија буфонерија. Немачка пристаје на принцип да народи имају дл располажу сами собом, а мефутим, говорећи о својим колонијома, озако се фарисејски изражава: »Факт, да уроћеници у нсмачким колонијама, и поред незнатних изгледа за успех против непријате.ка више труко миогобројнијег, остају верни до. смрти својим немачким пријатељима, доказ је њиховс одано сги, чија важност стоји изнад сваког гласања.а Колико непоколебљивог Пјтезирања свога аудиторијума код дипломатије, која употребљава такве аргумснте. »Хоћу да те поједем«, ето то јс у суттини идеја, то је комплимент што нам га прави не мачка Животиња. Немачка велича верностЦрнаца према Германији, али презире верност Алзашана и Лорењана прсма Францу ској. Мец је француски од 1559, Штрасбург од ЖП; Алзашаци # Лорењани увек су лили своју крв за Француску, а то и данас чине. Двеста дедесет хиљада измејју њих напустили С У после 1871 своје ог њиште, само да не бу Ду под Немачком, али Немачка која тврди да С У црнци врло добри Немцц, изјављује да саМо немачка држава има

право да одлучи о судбини Алзаса и Лорена, како се њој допадне, и да то није ствар о којој се може решашати у преговорима. Атзас и Лорен не могу да се позивајуна мећународно право; они не престављајуг никакав национални проблем. Немачка је признала јавно, данас је у освојеним областима покрала и ужасно опљачкала, па ипак она гледа да се про^е без икакве накнаде за причињене оштете. Наравно не говори се ни о разоружању ни о чему сличном, као ни о гарантиЈама буду!\их ме-ђушародних односа. У осгалом цео је овај гест Немачка морала да направи, јер је нужда гони. иатње немачког становништва су врло озбиљне због оскудице у животним намирни цама, гориву и светлости, услед чсга је влада морала томе становништву да бар да илузију о повољном миру, кад не-ћ нема шта да му да да једе.

ДМЕРИЧКА ПОМОЋ Вашингтон. — Целокупна сума, коју су Северне Америчке Државе позајмиле до данас Савезницима и з н о с и 4.288 милиона долара. Ту је урачунат изајам од 2 милиона долара, који је Америка ових дана одобрила Србији.

тија решена ’е да води рат до победе и до слома милитаризма, представљеног ц кајверизму и јункерској владавини. Ми желимо да се зна, да ми, ако се и свзћамо са владом и капиталистима, ипак и наш мозак и наше миши-ке са највеком жила■ вошку да’емо војсци и из свсга срца дакемо сву своју сиагу за нашу општу ,“ са всзничку ствар."

1ДЛА БИБШТЕКА

ПРОТИВ ЗАБЛУДЕ

Енглески социЈалистички носланик Бен Тиле, врака■ јући се са конгресп француских синдикалиста у Нлермон Ферану, изјавио је дописнику Рајтсрове Аген ције у Паризу: да се враћа у Енглсску са дубоким у бећењем да ће његови француски другсви истрајно водити рат до победе. „Дискусије међу соцчја листима савезничких др жава довешће просто до того, да се Немци з.е и > свећују у нсцце сгцвари ; та да кс француски и енглески радница бити једно. Мањина н<( конгрссу, иоедстављајући да јс енглсска радничка класа иротчвна рату, у грдној је заблуди, јер организсваних г.ацифиста у цезој Енглеској мо же имчти до осам хшгмда док у Радничком Савезу има преко трч и но ми лиона чланова, апсолушно лојалних. Енглсска демокра

№ } Сомуну је г.охренута »Мн.ча Бпблиотека* с наиер м да чвтас цама пружа лепу в добру кЈнвгу. Свеске »Мале Библиотеке« у почегку доносгке оно што је најбоље в најодабранвје у нашој уметничкој и народгој књвжевнсстн. Доцниј?, ако књшеове »Бблиотеке« буду лепо примљене, доносвће се и преводи. Досад! је штаиаано осам свезака ове Библиотеке са овом сздржпном ; В.,дссава Бранковићева, приповетка Јована Јовансваћа Змај. ; Шаљпве народне приче, из збирке Вука Ст. Карауаћа; Буњевка, припсвлка Богобоја Атанацксввћа; Званична исоравка, сраповетка Светолика Рааковића; На Бунару, пргшоветка Лазе К. Лазаревићз; Прва Бразда, приповетка М. Ђ. Глишића. и Мали певач, приповетка Јанка М. Веселиноввћа; У добри час хајд)Цл!, при: оветка Лазе К. Лазаревића и Добричине, приповетка Јанка М. Веселвновпћа; Нарсдне приповетке, из збпрке ВукаСт. Кари.шћа. У штампи су и биће за не колико дана готозе и ове свеске: Адаиско колено. праповет^ ка Ј. М. Веселгиоввћ’; Шјтња после смрт*, првповетка М. Ђ. Глашића. Свака свеска ове Библистеке целина је га с-.бе. — Цена је свакој свесцв по зОлегта. Књиге * Мале Бнблиотеке* мо 1 у се д >битл к д свију војнпс пошта, а у Солуну у каижари М. Ристивој*вића (код Беле Куле) и;.и у Уреднвштву »Мале Бвблиотеке.« Поруџбине треба слати Уредништву »Мах.е Еиблиотеке« (Солун, ул. Евзон бр. 43).

МАРИНСКИ САВЕТ

Париз. — Министар марике г. Жорж Лег примио је адмирала Таона ди Ревел, шефа главног генердлштаба шалвјанске марнне. Он је са њим говзрио о раду савезничког поморског одбора који ће се састати у Лондону, као и о колаборацшји француске п ■талијанске фтоте и о сумаренском рату. ЊИХОВИ РАЧУНИ Лондон. — Рајтерова Агенција еазнаје из чешког извора, да је изме ћу Чернина и Хертлинга при конференција-

ма у. децембру месецу постигнут с п о р а зум под следећим условима: 1 . Аустро Угарска се обавезује, да 'ће потпо магати немачко гледиште у погледу Алзаса и Лорена и немчких колонија. Алзас и Лорен морају да остану под влангћу Немачке и све евентуалне измене односа према берлинско! влади реши-ће сама Немачка. Колоније ће се морати вратити Немачкој, која -ће само под овим условима пристати на евакуацију Белгије и заузетихфранцуских територија. 2. Немачка се сбаве зује да -ће бранити територијални интегритет дуалисгичке монархије, употребљујући сва могућа срества да се епречи распарчавање или откидању АустроУгарских територија. Што се тиче »права народности«, ни једно право неФае се признати и само под условом да подељена права не буду омогућила ни једној народности да се оцепе од Монархије. 3. Остали ратни циљеви централних сила политички и економски према Савезницима заједнички -ће се прегледати и испитати са сваке тачке гледишта. У случају несугласица свака царевина придржава слобод_ одлуке. 4. Немачка пристаЈе на тако звано аустријско решење пољског проблема. ЊУЈОРК. — Јапан »е спре.чан да унути своГе труне у Владивосток и заштити угрожснс интересе савезника. У исто време предузеће надзор над 80.000 немачких заробљеника, кош се налазс. у области На мура. . СТАРИ ЗАНОС

Пар*з. Соцвјалжстгчкворгаи »Иманите,« од 7 јануара д :осн сва саопштења свога доппсннка са шеајоарске гранвце: »Какаж утвсак су у Немач кој произвели догађчјг, који се одигравају од Нсве Године у Брест Литовску? Чак и кад не би било других взвора за обавештавање, взсамеднсвне немачке штампе може се добити општи у(исак. Нигада од 1914 анексионистички е лементи нису тако гласно истицали своје планове. Са свпх крајева Немачке Јпућују се телсграмв Кајзеру, Хиндезб>ргу и ка( целару, у ко јима им се честша на њвховом држању у Брест Литовску према »насртљивости руских делегата.«

Ј тза телеграивма оаи се позивај/ да до краја осгану при свој >м територијапгам захтев<мг. Дозиснак »Иманите«, поводом овог појачаног анексиопнзма чини ове рефлексиЈЈ: »Да лн се психолопки треба ово рашћење анексионистичкпс вдеја да тумачи држањем Руса у Брест Латовску? Цела немачка буржоаска шгампа дана: проклам/је : Усвајајући Бреот Латовск д*фаннтнвно као место за преговор*, Руси нзјззд пртзнају да смо ма победчоца«. АП2Л РУСИМА Париз. — Одбор српскс социјалистичке партије у Француској и делегат српске социјалистичке партије из Босне Марки-ћ покренули су у Паризу лист »Будућност«. У првом броју тога листа, који је изашао јуче, изашао је један дирљив апел на руске социјалисте. У овом апелу истичу се живе симпатије југословенске радничке класе према руској револуцији, од које она очекује скоро ослобоћење од прсступне владавине Хабсбурга. Апел са великим поверењем у револуцију изражава уверсње да руски социјализам неће ззкључити зассбан мир на шгету демократија и еоцијализма па и саме РусиЈе.

»Ако би такав мир био зак.кучсн, каже у апелу, аутократија и милитаризам немачки би-ће оснажени • а ропски ланци угњетених народа би^е стегнути«. Потписници овог апелапозивају рускедругове да траже интегралну примену принципа да народи управљају сами собом. Тај је принцип прокламовала револуци)а и њиме Те се указати револуционарна помоћ малим нарбдима у њиховој борби за ослобоћсње од туфег господарства. П0Ј10ЖАЈ ИЕМАЧКЕ Њујорх. — Коментарншући Хертлингове речи о ситуацвји у Немакој »Њујорк Ворлд« каже: Ми знаио да јако повећани иорталитегу Немачкој не погађа само децу већ све становзнштво. Овзј морталитет потвцао ј'ј непосредно због рата. Права је иствна да, док друге зараћене вржзве много трпе, Немачка је, због рата, па умору. Оза се игнурава брже него д уги; вреке, са ненрестано појачаном снагом, ради за Савезнике'. Ако Некачка може да се упусш у нову офанзиву на западном фронту, Савеззцдц су у положају да органнзују отпор много моћнији него раније. Према томе можемо са вајвећом марноћом и поверењем гледати на догађгје«. На 11131 « кослт

Француска је са Немачком закључила споразум, да се лусге у отаутину свл подофацл рт и војнвци који еу стари преко 48 година а у ропству су ввше одгсдину и по »ана, без обзира на број. Офвцнри која нспуњавају ове нсте услове бвће интернврани уШвајцарској. Посеге швајцарсквх гекара зарсбљенвцима, које су дуго бвле забрањене, моћи ће да се наставе у овом месецу. Швајзарскн лекари посетиће сваквх два месеца све заробљеничке логоре у Немачкој, а тако нстз и заробљенвчка раднмчка одељења, што раније никад нвје било. Биће обавезно да се прегледају: сви заробљенвцв које предтоже немачки лекарв; сви за које се то тражн из н.иховог завичаја; сви за ко;е траже сама авхови другова. У слу-;ају спора између кемачких и швзјцарских лекара, постедљу реч гмаће швајцарски лекар-. Она заробљениги којн гу средложени за преглед не могу бата пре*(ешгани црс дзласка швајцарсчвх лекара. Свако радничко одељење

које има до стотину људи моћи ће да изабере нарочитп одзор за помоћ или нарочнтог повереника. Ови одбори ијш повереницн моћи ће да пррмају све жалбе својих другова које се ОЈносе на г неуредност у пошиљају и испсруца преписке и поштансквх аманета. Регулисано је пнгаље о терагву под-фпгцвра ва рад и о диснЈшгинским казнама изреченим при покушајама бегства. Цео овај споразун оиће објављен у свама заробљеничким легорама. На тај начвн, успело се д» се прекрате патње једнсга дела оних несрећника, који су у Немачкој месецхма трпели понижења, глад, студ и душевну депресију. Има још много питања у овом смнслу, која ће свакојако мората такође пооољно да се реше ускоро. Надати се, •га ће се и у њима гшак га крај/ крајева накћч гга нредусрстљивест. Наје ли тако 6(110 и у свима осха. пм питањнма, кој 1 су у почетку изгледала просто нерешљива ■ на сродаст осуђена, па су ипак