Народ

ВР. ИЈЈ

СОПУ11 ЧЕТ ВРТ АК 11. ЈА1 1 УАР 1918. Г ОД.

ГОДИНЛ II

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излбзи сиакога дана по подне.

Штдчпарпја се калази у Фр.н овој >. ици број 2о.

Власннк КРСТА Љ. М И Л Е Т И 7\

Рукописи се пе ираћају. Огласи и белсшке к наплаћују се по погодби. Рсд кција је V улнци Франкопој бр. 20.

Глашш урсдпик Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

По.н ато је да се Маџари, V тежњи да створе »националну« и апсолутно маџарску држану, служе свима могућим средствима да маџаризирају оних десетмилиона немаџарске пародности. Али насилна маџаризација школа, административне тракавице, судске репресије, фзлзификовањеетатистике и насилна колонизација ипак мису би^а довољна средства за обезбефење крајњег успеха маџаризације. И влада маџарска, кашавши се на невољи* сбратила се Цркви, те да она убрза процес однзроћавања. Тако је 10)2 створен маџарски унијатски епископат у Хајдудброгу.у Трансилвани|и, и ако је тамо био врло незнатан број правих Маџара ове вероисповссти. П р а в и циљ оснивања овог е пнскопата показао се. Хтело се да се освоје цркве које припадају румунским епископатима, ‘ да би се у њима без икаквих сметња могли да наместе маџарски попови, који би туфем народу проповедали слово Божије на маџарском језику, Уздајући се у велику религиозност Румуна и Ругена, Маџари су веровали да ће ови драговољно пристати на промену, о којој ради Света Црква. Мећутим ствар није била тако лака, као шго су Маџари држали. Света Сголица, наравно, одобрила је захтев маџарс.си, али је то немаџа; с ;е народе страшно р. зјарнло. Тадаје, као што се сви се-ћају, извршен чак и један атентаг прогив новог спископа, али су Маџари помоћу жандарма ипак успели да саломе отпор нетЈСлушне па стве. За натурање овог епископата добро је дошао рат, а нарочито од како се румунске трупе повукле из Тран* силвангје. Доказ за ово дају сами Маџари; орган графа Карољиа »Ма■ђарорсаг« пише: »Ио одласку непријатсљске војске, кад је рсдовни посао отпочео у општинама браТе што говоре влашки, хил.адама од њнх, који су припадзли идточној пра вославној цркви, инсдирисани патриотским осећајима, молили су да

их приме у унијатгку цркву. Они неће више да се потчињавају јуридикацији влашких попова и владика, већ, као всрни маџарски поданици, желе да прећу у унијатску цјжву у Хајдудоро гу. Ова влашка села немају свештенико, јср један део од њих, изне веривши маџарску државу, повукао се са непријатељем, а друге је, као издајиике отаџби не, сустигла оштра рука маџарске правде. Тако су сва влашка села која припадају право славној цркви, остала без духовних шефова, пошго су их снештеници издали. Оно што је ингересантно и чему треба да се радуЈемо, то је факт да чланови ових црквених општи на, и ако говоре влашки, нису тражили сво је нове евештенике од влашких владика из Хајдудорога. Прелаз то ликих хиљада православних Влахаумаџар ску унијатску цркву тако је велики, да риклр и свештеници једва отаљавају посао.« Овај драгоцени докуменат показује на који начин Маџари шире своју »културз'.« Непотребно је у опште демантовати тврђење, да Румуни желе да напусте своје тртдиције и свој матерњи језик, за који су^вековима под носили најгоре муке. Маџари су то сами демантовали, кад је њихов демокралски министар граф Апоњи издао нарефсње да се за творе румунске школе у Трансилванији под изговором »да се становништво ^држало антипатриотски и издај нички од румунске о купације.« ЕНГЛЕСКД МОЂ 0<) псчетка рата дз сад г енглеска влада је вотирала ове кредите: за 19Ц годину 9 милиарди и 990 милиона франака, за 1 919 годину 35 и по милиарди, за 1910 го дину .50 милиарди и ?>0 мириона, за 1917 годпну >ц и но милиарди. Укупно до сада ИЗ милиарди 200 ми лиина франака. ДОБРОВОЉЦИ Јуче у 4 сата по подне прс>дефЈ;квао ј: ј дан добровољачки пук прсд Престоло нлследнико.м Александро*. У парадцон наршу прошли су поред ВрхОвног Команданта

сивови ез рс зннх грајева на ше огште отаџбвне, који су дошли да врвлу својсм гапе чате К> фску Деклараиију и доприкесу њеном оств рен.у. Пук је био пострцен >а ш- рокој пол ани пој ед пркве. Када је Престглонаследник I аиша ву зи а је ннтонс-рала срнс' у хим !у, за које је време командант подчосио рацорт. По примгеном рапорту Врховнт Командачт је продуж. 1 о пешке до средине пу. а, где се заусг.вн >наз*гвши Бо га јунацима ј/гословенским. Музика је престата, . а Прсстолснаследчик је почео да говори. У своме говару он је овао >валу показаној храбрссги и пожртвовзн у с взга пу<а, и истакао шегову исграјногт у борбл за слоб ду и ујед 1 аење. ГромогласнЈ три пута живеа« поздравало Ј! гвегов завршета^. После говора пук је отпоче ј дефсловап.е порсд Врховног Командант?. Наиред је ишао кома 1 дтнт дсвизвје, за овим командшт пука, а за њим у колонп у?д жних простих редова у пградном маршу цео пук. На прсима ско рј сваког петог ВЈЈника виделе су се српске и саввсничке медаље за хргброст. Нјзхово држање, њихсв марш и њчхова појава чигили су удшствен ушсак. Са з тегнугим м.гшаћима у ставу »мирно« весела ллца Ср5а, Хрвата и Словенаца пролазала су јгдно га Д1 угим. Публика, која је поред мтсе Срба б» ла сгстављена с д ■ воиксг бројт сзчх савезчика,', у кој ј су се ваве-и дипло- ј матски иргдттавнзци, страни кореспонденти и наша ков нара одушезљено је псздрав љала сваки уед војника који је у парадчсм иаршу пролазио, а гомила нашах и страних фотогргфа к кинематсгра фа тискала се с ј*дног места на друго, дт би што боље снимвла цео тај догвђај. Јучерашњи дчн још једном је показао нове борце за остварење југословенске »д*је, — а раса са обинама и нздр жгивости в пожртвовањем н.аше расе не >рже пропаств, већ мора робевити. АУСТРИЈД И НЕМАЧКА Цирих. — Улога аустријске владе у беч ким нередима доста је мрачна. Али Је вредно поменути објашњења, која о томе даје немачка штампа. »Франкфуртер Цај тунг« каже да је аустриска влада искористиле штрзјкове, да би народном покрету дала политички карактер и како би народни гњев бацила на нсмачке управљаче, којима се замсра да имају гелике анексионистичке апетите. »Базел Нахрихт,« за које се зна да су у ве

зи са Аустријом, веле, да је Чернин допустио да се покрет развије, како бл изгледало да је аустријска дипломација под притиском народчих масз, као што је немачка дипломатија под притиском више команде. Најзад да забсл . жимо и озо тужно признање «Франкфуртер Ц а Iт у н г а.« Ми ризикујемо да будемо изоловани у свету са св^јим империјалистичким ратним циље вима. ћонстатујемо да никаква пропагандаСпо разума никада није имала тако разорног ути цаја на ауетро-немачке односе, него што је то учинила пангсрмани стичка прапаганда за анексију. ДВЕ СТАТИСТНКЕ Енглеска дЈжавна ст тистика оЕј -вила је вн е,:е ангге пс датке о рађ њу и у>п рлву у Е> глеској аа време свога рата. Рађање је дчста смањсно, а и морталлтет још впшг. Од 1 ја уара 1910 до 30 ј на 1917 у Еиглеској, у ужвм ми слу, г о ^ и о се 590.0^0 деце, у Шкотској 83л00, у Црс кој 41 000; од почетка рата стансвнишгво је увећазо са 900.0О0. Годн аља број бракова, који је између П09 и 1910 био просечно 275,000, по .ео се 1915 на 361,0с_ 0“ Само појачана џ н. дмоћгост ргђаља женс 1 д*ц- нарочито у Енглеској. Према саопштењима немачке државне стагкстаке и оба веш ењима угарског стат. стачког бироа, објавгеавм у »Песта Натло«, у’ ц-нтралним државама је број рађања јжо спао, и то рађање у г.рвјм траместру 1917 у одлоеу на црад трлместар 191з сма њило се у Немачкој са 43 од сто, а у Угарској са 5 ј,5 < л С10. То је скоро двалут већг редуцраае иег ј у Е: глеској. Опадање ће кзгледати још јаче, ако се уцореди са којом малко старијо.ч годином, пошто је јоп пре рата рађање ночело да се смањује. Дечији морт«л*тет је у Немачкој 151 иа хиљаду (док у Е ^глеској. 9<Ј на хиљаду). Поред свчх могућих цацо ра да се очувају деца,- ипак је стдтастика поједигшх великвх вароши просто ужасн ; у јулу у августу 1916 умрлоје: 275 деце на хиљаду у Нирн бергу, и*43 у Келиу, 341 у Е;ф,рту, 3*5 у Хаге. САВЕЗННЧКИ БГДЕМ

Цирих. — Војни крити чар *Нсве Слобсдне Пресе ,говоргћи о будукој неман кој офанзива на . аиадном фронту, нолази да >е вели ко нитан>е, да ли Ае централнс силе мо1ш имати

каквог успсха. » Савезници држе, ксгжс он. да Немци т у ком случају не могу да прсбију пихов фрснт. Очевидно, о«о те мишљсњс доста основано, јер су по зиције на зопадном фрсн ту тако силно утвЈг1,ене, а квалитет трупа, артиле риска принрема и све остало такв’. врсте, да збиља има разлога есровати како 1>е сваки ппкушај бити бе зуспешанм СДВЕТ У П1РИЗУ Париз. — Игалкјански минис г ар вој и генер 1 л Алф-јери сти аа је у ГГлрвз пре два дша, где је имао ввше састанака са чла! озима француске влад*. Сад је ствгао огд* и нредседн. к втаде Орландо ?а учес т »ује у овин догов .рвма, н» којвма са -ађује и гене, ал Ктдорта, преставиик Нгалије у Вепком Ратном Савету. Генсрат Алфмјери да> је »Пти Журналу« ову гзђву: Цела је Италија на ногама. У иосети фронта на Пј ве. к< ју с, м учинЈО п;.е неколико дана, добио сач уихак о њсгов >'] снази, која је још већа због пр^суства савезЈачкЕХ трупа. РАСТРОЈСТВО Парнз. — Јављају из Пс трограда, да су Нсмци, дижући Један део својих трупа са руског фронта, и но рсд уг ворене обавез" да то за време преговора не мсгу да чине, изазва.т ме1,у сво

јим трунама велике нереде и дезертирања. Њихоеи дезертсри, мсђу којима има и официра, изјавили су; да се труне силом гонс те <)а по1)1Ј на другн Ј>ронт. Хи■ љаде људи лутоју око 1\о • ена, нападајуки на мага■ циие и аозсвс са храном. Тврде да је Нсмачка гото• оо без хлеба. ’ ПОД ТУТСРСТВОМ Берн. — »Бодише Цајтунг« сазнаје из Берлина да изјане, које ће канцелар Хертлинг држа ги у буџетској комисији као одговор на говоре Вилаона и Лојда Џорџа, неће изаћи из оквира последњих немачких изјава о циљевима рата централних силз. . Канцслар ће в*ц 0 % 1 тш) поднети свој говор на одобрење маршалима Аинденбургу и Лудендорфу, који су нарочито зато дошли из главног штаба у Берлин. У НЕМАЧКОЈ Бери. — //ј Берлина јааљоју, да су у цслој Немач кој биле крваве манифеста цнје против анексионистичк IX принципа понгерма ниста и нротив имиеријалистичкевладинс. иолитике. У радничким местима го мила је иш.п улицом невајуки Интернационплу.

ТАЈНЕ 1918 ГОДИНЕ

Сарзднгк »Пти Паризкпга« саопштава овзј астролопкч интервј Наст п ла је 1918. О^а је кзо сфинкс. Она пма своје тајЕе к< јз би сваки хтео да знг. Али будућност је тлко свзрепо закључанз, да нам сспју само наде-и ст,;епња да се и оне не поруше. Мгђухвм, опом ;њући се добро га је млади париски астро лсг, Госпођа де Телем била та: о добра те је прошле го дине сквнула мгло вео будућ ности, отишао сам код ње да је запитвм, да ли би то хТела н ове године да учини. Морам гризнати, Гос. ођа де Телем с почетка није баш показтвала много журбе да УСЕОЈИ моју молбу. — Драга господиве, рече ми она, ми који радимо тешке и деликатие сгвари нарочито смо изложени подсмеху неверника и рђаввх шалџаја. Ми имамо право да Судемо нсзадовољни, јер се губе бсз икаквог резултата нгша на пори. Прош .е гс диае вд сте ћугке прешли преко мојвх прорвцаља. Међутим, ја сам а с лутно и тачно ггредсказа ' ла сксри пад руског иара г трг>мф рсволуцчј ■, а вз гисте реклн ни рсчп. То ме и су веш: ма.о охрабрује да вам ванас одгсварам.

— Вашајељутња; госпођо, врло опра*Д1га, али опроствте невиноме, молим вас. Ва сте све то г.редвидели, само висте — цензуру, . која кијз допусгвла да се каже како је руски цар пред обарањем са престола. Госпођа се насмеја. — Главно је, да се нисам прсварилз, предввђајући папски покушај, штрајкоке у Парвзу, грчке догзђаје, скагдалозае афере. Догађаји су то потврдвлн. — У толико пре треба да нам кажете пгог.д о будућпоств, кад сто већ тако леп успех ималн с прорекли прошлост. Једно питање нарочито ивтерЈсује цео свет, ако би моми — О, знам ваше питање. ГБега ми постављају бар по двадесет пута дгевно: кад ћс се сврш »ти рат? Све што могу рећи, то је да почетком јесени има нодољн.јХ изгледа за мир. У о1о ј сезони има много да се очекује. Преговори ће се водати у једаој вароши у до зини Рајне. Улагећа уразг* вор о томе, Госпљђа де Телем г.ије могла вгше да одоли пасијн коју из.зивз астрогогзј! код свзх сјојнх следбвникз, и јг;нам ,замахом, са одрсђ*н-шћу п