Народ

ПР. 165.

СОТЈУн ПЕТАК 1 2 . ЈАНУАР1918. ГОД.

ГОШ1НА 1Т.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ" излази свакога дана по подне.

Штаипарија се налази у Фр н овој у.тлци број 2о.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

Рукописи се не вра^ају. Огласи и белсшке ^напла ■ћују се по погодби.

Рсдлкција је у улици Фраиконој бр. 20.

Глашш Ј'рс;шпк Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

0 ЈУГ0СЛ0ВЕНИМА

Ј г и Коресподанс д' 0[и пн< напигао је о југогловенскнм стваримл Ж и л Диим један симпатичан преглед, који доносимо у цел 1 ни, због лепог познива н> т факата, што ни<е увек случај у наиисима ов" врсте. 1. Историја С])ба, Хрвата и Словснацл после БерлинскогКонгреса.то јЧ' V ствари историја не лрекидне борбе између скспанзије германо ма•ђарске на Балкану са једне стране, и тежње за југословенским уједињењем око Србије, с друге стране. Сви облици овога конфликта, и дипломатски, и политички, и економски потичу отуда. Протсст против анек сије Крита; немачка кокг])Ола економског живога Балканског По луострва; гр.тђење железница од Митрсвице 31 Солун. од Белове за Царитрад. од Хпјдар Паше за Коња, 1888, од Коња за Самару. 1900, од Самаре зч Багдад, 1914; анексија Босне и Херцеговине; споразу ми аустро • бугарски и немачко-турски: то су за последњу четврт века главна обележја не мачкога рада на истоку. Тај сав напор тежио је, рреко Солуна и Цариграда з) директно.м линијом са Азијом. Али, експанзија је хтела и другу линију, ме^зуна])јдни пут Дунавом. И деја о аустријеком пр;) текторату доњег тока Дунава у пола је остаарена у];еђењем пловидбе. Неколико клаузуле у мс1зуна[>одчом етатулу о Дунаиу дале су Аустрији праву економску' конт[)Олу. Њена ратна флотила командује реком до Бердапа. Њен делегат председпва ме шовитој комисији за сектор између 'Јкрдапа н Б|)зиле. Њен преставник има решавајуки глас у европској комисији за сектор из.мефу Браиле и мора. У истом смислу експанзија се показала и железницом од 13а])не. Ту је велики програм сп|)овођен без икаквог отпора, па чак ни од Кнглеске, која је њиме днректно загрожена. И ако су балкански ратови 1912 и1913 подигли од једном озбиљну ба риеру, Берлин и Беч ипак су и из овога извукли корисги. Бугар

ска, Албанија и Турска пришле су им. Добили су тајна обеКања из Атине и Букурешта. Они су могли да ст\сне и изолују земљу, која је била њихова главна смегња: српско краљев ство и његове етничке делове. Србија је имала два греха: први, што јесловенска нација која се буни пратив аустријског система, и други, што, према речима гра фа Ерентала, смета »ци вилизаторској« мисији Немачке на И с т о к у. Она је осуЗзена унапред. Највећа погрешка је веровање, срећом врло мало распрострањено, да је решење југословенског питања могуће у самој аустро угарској монархији. Комедија са пољском рестаурацијом извела је из заблуде јавно миш љење о вредности таквих решења. Али Немци ипак покушавајуда унесу забуну, пројектујуЗкИ у штампи Једну Југославију под контролом Беча. У студији »() Југославији и Средњој Европи« и у'једном чланку у »Дрезднер Анцајгеру« Немац Ценкер, посланик у беч ком парламенту апелује на »природан интерес, који везује Србе из краљевине са аустријском монархијом.“ Није потребно објаш њав ти овај манева|). Неколико речи Фридриха Наумана и графа Бертолда потпуно су довољни. Смисао ове реформе је сав у политичкој вези у Средњој Европи и у новом програму аустријских д])жавника. Рс(()орма до лази, то је нарочито важно, у часу кад је распад монархије неиз бежан. Она тежи да и зазове сепаратистички покрет Хрвата и да анектира све заузете земље. Она је хтела да претекне Крфску Декларацију, али задоцнила је. Што се тиче саме њене вредносги, федерализам Средње Е вропе скрива још опаснију замку него стари пројект о тријализму. Главни принцип ово га система признаје берлинској влади најши])е туторство над спољном политиком ма лих држава у конфедерацији. Њих је сам На уман назвао »Трабантенфолк« или »Плане-

тенштат«, и оне би и мале судбину колонија или п])овинција за ек сплоатисање. по речи ма гр"фа Бертхолда из лази да је главно пот чинити Словенс, а о федсралној једнакосги нема ни помена. СЛДБИ ИЗГЛРД* Турски престолонаслсд ник, вративши се у Берлин после посете западног фро нта, изн 1 вио је једном са раднику ,,ФосишеЦајтунг ‘ да је Турска ушла у рат не из заво>евачких тенсњ г, ) ведх ради тогп да брани свпју земљу: и да она тражи тикав мир који -ће јо> осигурати територијални инт^гритет. Похвалио се , дх.су му Хинденбур и Лудендорф) о бећали војничку помоћ Немачке зи преотимане турских ггеритоЈ пја, које су сада освојиле британске трупе. Нарсвно, ту се нигде не говори о томе, да се огро мна маса самих поданика турске царевине оружином руком бори против своје роНене државе и тиме најочитије негира идеју о ње ним интегритету. КЗ КЕМАЧКЕ БЕРН. — Неаачка врхавна команда, в: ревшл да су рат ни Iапори преобратили мнсге невачке војнаке да теже за Шајдемавовим пројектом вира, сдносносно мвра »без а нексгјс и накн да«, спремила је један плакат и I злеаила га са Д 1 го розовима. На девој ст, ани свог плаката пре*стагљен је мир кечасан и шче 1 н, мар Шајд ма ов; на гелној, м р славан и користан, прави нем ч и мир. Тај мир, који Шсјдеман пројектује, означен је у рововима као издаја; на супрот а:му ставл.а се немачки мар, који има да донесе велнка терцторија Н 1 повећан.а и 100 »илиарди оштете. ~7меричка војска Вашигтон. — Бакер, држаони секретар за рат изјааио је у сснатском одбору, који се баои испитиоа њ°м принргме амсричке војске' ово: , Сједињсне Државс имају већ у Ф[)анцуској војску од зелике важности, спрем ну да у сааком тренутку заузме с вој положај на фрнту. Официри и воЈници нарочито су обучени за модерно ратовање. Праве се многобЈЈОјне комуникационе всзе. Прсдаи-ђена је израда нових срсдстава за рат. Најмодсрниј « оружје са великим дејств -м раз*а то је свима војницима у Француској и израћује се за остале ратнике, којиће бити упућени на европско бојиште у току 1918. год

Наша војска дпнас броји иреко 1 и по милион људи, ко>и се налазе веТ, на фрт ту, или су у :.ог рама за обуку у Сједињеним Држа вама или у Есјјошј. Никад, у историји, то лика вој<К 1 н’>је билатако 6 ј>зо ств г рена опремљена и обуч на; ника) до сада нису биле пЈњдузете овакве мере з I снабдсвање и чув::ње здраеља једне војске. Број људи, који су данас псд оружјем, један и ио иут је већи од броја људи, која је ика) мобилил ван у СЈедињеним Државама. ДВА ГЕНЕРАЛА Рии. — У току пос..едљах операцвјд на италијанскок фронту погинуо је аустријски геверал фон Лвер, која је ком»нд"вао једном пенпдвјзком ДИВВЗе јом. Ге .ерал Л.бенсквнд родом из Ф^анкфурта, кома. да јт једне мешов те давкзаје та.-ођ: је по-гинуо. КРИЗА У МДТјДРСКОЈ Лондон. — »Д е ј л и П о с т« пише о минисгарској кризи у Ма•ђарској: Векерле је поднео о ставку. То је очевидно важан дога-ђај, чији ће се тачан домашој чех постепено показивати. Оно што се зна тач но, то је да је Векерле шеф једне нове »странке уједињеке владе«, која је имала за циљ да добије незаписну мафар ску војску, бар делимично. Мафари износе многе и тешке отужбе про тив данашњег систсма. Наводи се, да је Ма-ђарска дала за заједничку војску више војника, него што на њу пада, да су војни шефови њих жртвовали без милости, да јс виша аустро-немачка команда употреб љавала трупе друге линије на начин, који се противи мађарском уставу. Најзад Мађзри сматрају да нше ни у каквом њиховом интересу да се бију за немачке добити на за паду. Уз то је разлогаа В 1 кер-тву оставку поја чан обртимаупреговорима у Брест Литсвску. ПАМФЛЕТИ 0 ГЛАДИ Лондог. Из Амстердгма јашљају »Деј н Експресу»: 11о Немачкој се шире памфлеги у којим! се валази извод рз једвог забран.енш броја »Форверца«. У п>вма се каже: »Много света букватно уМ' ре сд глада. Шегет милио{ на душа злопате се и они ве могу вечито ћутати. Немачка

се првближуј; тежој катастрофа него п 1 То је доживела Ру сиј|. То ће бити со])а'з Немач е и у опште иггубљевп ра т < Сваки, к< д ксга се нађе свај пакфлет, хапсп се и казни се влло строго. СНДГА НДР0ДД ,,Словачки Народ" јавља, да је на конгоесу југссло венских железничара посланик Всрстовшек држао вр ло знЈОпјан говор. Пошто је синдакату изручио по здрааг југословенског посл ј ничког клубо, он је затим открио махинације, благо дарећи којима влада је ус пела да стеори једну не знотну већину за продуже ње аустроугарског спора зума. ,.Југогловенски Клуб и Чешка Унија, Ј.екао је он, раде саг. асно у свима питањима и не штеде владу ни у чему. Влада Је покушава.ш на (ве могуће начлке с)ј нсдмити наше по слинике,нудећи им милионе, ат сии су се ови нланови разблли о једнодушност о позиције. Изгледа да су би лјј нешто Соље сЈеће код Рутена; јер су ози напу стили седнсцу у моменту гласоњ I о аустро угарском споразуму, и шиме посред но прииомогли да влада, истина јсдва, али ипак дзбије већину. ПРОСЛ В\ СВ. САВЕ Све српске школе у Солуву з (јс дт.чкн ће прослаБити сво 1 а I атрснт Св. Саву у згј адл српс.-е гвмназије, улица Св. Свф је бр. 103. Пртграм проставе Ј - е овај: Втдоосвс ћење и сеч ње колача. На јектснија сјцсв Р 1 гимназнј жи хор.

А о бсрци из грве лдиије нису у мсг, ћности да се спо разумеју са онима који су гозад«, а којс томандују и старају се о исхрант; ако је взм:ђу шефовог мозга и ,војниковах ио.рега преккнут контект К 1 ј | се зове веза ; ако пешадија није у везн са свз јом артилсркјом — таква војска није у б)р6д нешга д"у го него вемоћна гомта. Оаа тадт личз на оие болеснике, која нмају и очи, и уша, в све с ргане, а.чи су гпак не моћнвја него паралнтпчари, слепци, или глуви, јер паге сд »ивкоор динацчје својах по крвга«. У периоду нормалне актив вости идсалво сргдство за везу је телефои, али се он при велнким бомбардовањима 1 и нападима често кида, и тада се не може рачуна и на п>егове »мистереоззеконце«. Због тсга се много употребљавалн а и сада се уиотребљавају ор

Псздрав — М. Смзлапвћ, управник основЈв шсоле. Химпа Св. Савн — г.»мчазијски хор. Свети Сава као пшац. Говср г. 1лиг. Хаџа-Таиковвћа, <»оектора 'Б вђелијсге гемзазије. На Јадрану — рецитује у4'нак IV. ра^реда сснодне шм ле. Краљу — гимназијски кор. Б.шко Југов ћ — рец-.пуј; ученик IV разргда гим азије. Пз наше домовлне — хсјт Ј чени а основНе школе. Бев узпика — рецитује ученик IV разЈеда гвмвазије. Ко пвјг вино гимзазиски хор. Лутка — рецитују у .снвца ззбавишга. Народна Хим^а — хор ученика оснојн® школе. Погле нодне: ђачка вгранка, хор богослова, рецитсвање ученика гим ;азкје и осн вне шкоте, народна химна — хор ученика гпмназије. Почетас прославе у 10 часова пре подне. ПОЉСКИ ПРОТЕСТ Петрогрзд. — Савет удружених пољских странака објавио је један апел у коме енер гично протествује против сваког засебног уговора између Пусије и Аустрије и Немачке, а којима се издз1у сблвезе револуционарне Русије п]>ема Пољској. »Пољска акција, вели се у апелу, не-ђе никада престати да буде борба за апсолутну не зависност иза интсгритег пољске тсриторијс са излазом на море.» Апет се завршава изјавом, да пољско питање може бити решего само на ме-ђународном конгрссу. РМР донанси, чиЈ 1 јг храбросг чесго лепшд иего Маратонских курира, јер они не јзвљају за победу, него је тек припревају. Они не кду двлеко, али имају да 1 рођу кроз убиствену ватру, при чему чесго н гину нре вего што и испуне гаддтак, због чв 1 а се траже друга средства за ове циљеве. Про;ектил — извеш г ач, што га Певпи већ поод вто употреблавају, ј‘»дно је од најзангмљрвзјвх таквих средстава. То Ј'е у главном граната, ксј/ топ бгца у свој) сопствеве лнније, алн у мсс о уоиственог ексолсзива у њој се налази парче хартије, карта, и вешгај, драгоцени податак. То није први пут да се топ употребљава и за циљгвв кој 1 нису убилачки, али нлкгд прв свога рата гнсу гравате играле улогу телсграфистг. Ове, што их радн тога Нвмцч употребљввајс, састојг из једвог 1 леханог цидиидра, од