Народ

Г)Г »69.

СОТУН УТОР чК 10. ЈАНУАР »91 8. ГОД.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ“ излрзи свакога дана по подне.

ШтампариЈ! се калази у фрзцковој улици број 2о.

Власник КРСТА Љ. М И Л Е Т И Т

НАГО

ГОДИНМ1. Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла'ћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главнн уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т

Итшја за Франческо Нити, ита лијански министар финансија, бавећи се у Паризу, примио је неколико новинара и о сТварима у Италиш дао оза обавештења : лНа основу општег овлашћења, датог још у мају 1915, садашња влада могла је, без пар ламснтарне дебате, да изда једандекрет о знатним финансијским реперкусијама. То смо учинили ради осигурања самих бораца. Све се то веТ и у' дело приводи, и кад би имали потребе да утврдимо дајенаша инициЈатива потпуно успела и дошла у добри час, најбољи би доказ наШли у проклама цшама које непријатељ добацује са аероплана нашим војницима. Непријатељ покушава да увери ноше људе, да ће НЈше осигурање испасти на рачун војничке пензије која припада наследницима бораца. Овај је маневар потпуно пропао. Деоба наших полиса за осигурање произвела је најлет пши утисак на фронту, о чему ме је уверио генералисим Диац. Економија овога посла је изванредно проста. Ја ћу вам прочитати сам текст полисе. Ечо како он гласи: »Народни институт за осигурање, Рим. ГТолиса специјална за мешовито осигурање бораца — Народии институт платике Х-у т суму од 1000 лира, одмах после смрти У-а, из ме ста тога и тога, а на служби у том и том пуку". Ова ће сума бити пла^ћенл и самом осигуранику тридесет го-) дина после издања ове полисе. На оонову де крега од 10 децембра 1917, осигураник може, три месеца после демобилизације, да тражи унапред ликвидацију ове цолисе, с тим да п р и х о д од ње буде под гарантијама . упо требљен аа алат за производњу и рад.« Види 1 е, како је ствар проста. Борац упише на полиси име свог рсгђака.детета, при јатељице. То је једна усломешц коју он може да остави, без обзира на наслеђе и пензију коју мора да има његова породица, свакој особи која му је драга. Онога дана кадсејави засмрт

дотичнога, новац се одмах депонује. Наш народни институт обезбеђује за сада функцију овог осигурања, а после ће да се створи један инстигут за народни кредит, са почетним капиталом од 200 милиона лира, ко ме -ће ово да се стави у дужност. Ви ћете можда питати, од кога ћу да узмем ових двеста милиона. То је врло просто : од оних који су их добили за време овог рата. То сам им већ рекао и верујем да су они и сами потпуно убеђени у аргументе помоћу којих сам хтео да их ангажујем да добровољно даду ову суму за оне који бране отаџбину. За сада, само су прсдвиђени војници и под официри; доцније -ће бити расматрано и осигурање официра. Са сумом од 1000 лира мо-ћи -ће сутра дш по демобилизацији да се предузме ратарски посао или мала трговина, и у опште да се дође до хлеба под повољним условима. Верујте, овакве реперкусије су највећа правичност, која је од најповољнијег утицаја на морал трупа. Ви знате каква је си туација била кад се образовало данашње минисшрство. Пред опасношћу народ се при брао. Могу вам реЈш да код нас иде све на бо ље. Немам ираво да вам причам детаље о седнр ц <ма нашег тајног ко митета, чије су диску сије трајале неколико дана, али могу вам рећи да је закључак о крепљујући, Знам да су немачки листови ширили невероватне бајке. »Фосише Цајтунг« измислила јс, как ) су посланици го ворили о сепаратном миру. То демантујем најсвечаније. Ни један социјалиста није правио сличне а л у з и ј е. Што се тиче Ђолитиа, чије су идеје познате, он је изјавио да је говор о сеператном миру савршена немогућност. Сједињени смо као никада до сад, и целокупна земља схватила је опасност која јој прети од коалираног непријатеља. Онаје чинила и чиниће нзјрсћс

жртве. Ми се држимо и држа ћемо се, а победа ће, ја се у то уздам, бити на нашој страни.« ОБЕСТ Женева. — 1{ао што је познато, кардинала Скрбснског, архибиск1Јпа прашког, заменио је у току рата граф Хин, чија су германо■ филска осећања добро позната. Нот прелат је у мнего прилика иећ манифестовао своје симпатије. Али о последњој његовој авантури, коју се нарочито истакли листови, потребно јс реки коју више. 1'раф Хин ]е поставио на чешку ппрохију у Виндрикосте једног кармелитског калукера немачког, Парохијани су се тужили и добили у место сааког одговора овакву осионост■ »Мени не може нико да заповеда; ја сам себи сам газда. Има само папа, а он је далеко; и Бог, а он >е врло високо; а ни сд ког другог нећу да примам на рекења .« ГИЈ0МД У АТИНИ Атина. — Приликом доласка генерала Гијоме листови су изашли начетиристране. У свима се износе особине и војне споеобности верденског браниоца. Дочек генерала Гијоме у народу био је врло одушевљен. Краљ је одликовао генерала великим крсгом ордена Спаси теља. % Влпда је приредила ручак у част високог француског госта. На њему су били Венизелос, чланови владе, дипломатски кор, генерали и виши француски и грчки официри. Послс ручка био је војмички пријем. Први грчки корпус вршио је војнички реви у част генецрла Ги јоме. У публици јс било преко 30000 лица, која су поздрављала генералисима, Француску и рат. БОРЕА У АУСТРИЈИ Цирах. — »Словенски Народ« доноси овај извештај о зооруслов-нских&елезничар : »У Марибару (у Штајерској) одржан је 8 и 9 децембра 1917 у Народном Дому са великим учешћем делегата свих ка:егорија, и из близине и из удаљених крајева, вавредвн општи збор »Савсза ЈЈугосло» веискгх Желевначара«. У суботу био је предходни састаиак деле ата. Југословеаски Клуб у Бечу послао је на ово сав;товаше, као свог изасланака, државног и штајерског

земаљског посланика Др. КарЛ 1 Верстовшека. Оаај је воиео де :егат мг иоадраве Југосповенског Клуоа и изло жио чит.!В рад клуба за слоВЈначке желез шчаре. На сва дозад9н,а н=презан>а втада је увек одговарала само празним обећањима, или је пак хтела ситш цама д\ купи Слов нце. Југословенски Клуб и Чешки Савез раде сложно у свии пита(Бнма и не штеде в ад/. В ада је поновз поку шгла да купи ваше посланике милион: ма, ала су сви њени плансви шопали при једнсд/шном отпору свих. Ако се југословенски же леЈничари уј*дане у хомогену, ј »ку организацију, онда ће тај фачтор бити моћна поттора у борба за постигнуКе свих овнк танова, кој I прлпад-ју ј .гословенском железначарству, да збаци на својој земљи туђе господарство он х, који су само гости и ништа зише... На крај/ седнице дОцесе а је једнсдушно след*ћа Резилуција : »Зас у наци већвне југословенсквх же езн»чара свих категорија, с>уиљ(ни у Марибору 9 децембра 1917 искрено псзврављају деклара цију Ј, гословенског Клуба од 30 маЈа Н)17 и прихгагај/ је безуслов о у потиуном опсегу. Југословегсчи Клуб говорио је гвн.ма нама из срца, кад је дао ту за нас историску изјаву. Само оида ако се у декларацији обележени минимал ни програм у потпуиом опсе гу реализује, служ^ Ке железнице у нашој асмги доиста свјјој правој сврси, то јест под гнуће есоромске и кул зурне снаге југословенског нарсдз. Није потребно истсцати да су б 1 ш желе. н.це, са сво јии у вгћини немачким особ љем, стварале кајвгћу опасност по НсШ народни и економски опстанак, Зато позивамо Југ-хловенски Клуб, дт ни по коју цену и ни под којим условом не засграни од тако јасио обележеног пута у лепш/ будућност јутословенс, ог народа. Ми с.мо свј и с нама је читав југословенски народ. стсј мо чисто и непоколебљгво уз Југословенски Клуб. Пека засија и југословенским железничарн.мз ускоро зора златне слободе!* Резолуција је била пропра ћша бурним одобраванем од свах прасутних железничара члш внака, службениха и рздника н то једнодушно.« МУШКЕ РЕЧИ Лондон. — Министар лабуриста, Барнес, члан ратног кабинета, уједном говору држачом у Дунди о циљевима рата, изјавио је : ^ »Сви ми желимо мир. Дага добијемо све што морамо радити је то, да се свим срцем и ду шом посветимо рату са чврстим уверењем, да

ће мир, који будемо постигли, зависити на крају крајева од релативних снага зараћених страна на конференцији мира. Наше су војске читаве, а всрујем и несломиве. Шго се тиче економске политике споразума Савезници имају потпу но право што употребљују своје економске снаге против Немачке за време рата, а и после рата, ако буде погребно. Нарочито радимз на припремању економске офанзиве, и што буде рат дуже трајао, то ћемо све јачи бити у о вој економској офан зиви. Кад буде дошао час конференције за мир,

рачунајмо да смо у стању да будемо сила, што нам даје наше богатство у сировинама, да решимо рат. Ако се рат брзо сврши примићемо можда немачку у породицу народа, кад се Немачка буде умела понашати како се пристош уједно! породици. РЕЧИ Г. ВЕНИЗЕЛОСА Атина. — На ручку у част генерала Гијоме дрзкао је г. Венизелос поздравни говор у коме је рекао и оео : ,,Балкански фронт бике етааа у којо> ке грчка војска, уз помок великих Савезника, ослободити народ но земљиште и помоки Србе да поврате своју отаџ■ бину. Грчки народ је гошов да изврши ово велико дело.“

ПИСМА СА ФР0НТА

30. децеибра 1917. Драги пријатељу, Овах дана имали смо овде таквах снсжних вејавица и силних бура, какве ја никад у животу нисам ни у сну снг.о, већ с. м о таквим непогодама само нешто слушао и читао. У ОЧ 1 туцина дне, још са псјавом дгна, ветар и олуја псчели су тако да шибају да човека страх ухвати. крупан снсг падао у крупним па хуљацтма и засипао све пред сооом а СјВи сесерац ба га одчах д гхватао, терао, носко, набац вао у огромне сметсве свакојаких о*блика. Са појавом мрака ветар је *ећ беснео тако, да није ваљда било ни једче удољице коју већ није попунао снегоу. Ја сам дожав)о морску буру којI ме је пратнла из Јонзког Мора до Солуна, али ово чудо, ипак тврдим, била је много страш није. Око поноћи легнем у зему ницу, а-ш како ме сач дуго није хватао, могло је бити већ близу два сата, кад сам за са. о. Тек што сам само тре нуо, улете мој батериски иареднак, разбуди ме и усплахирено гоче да прича: — Господине капетане, де сила се несрећа па Средњем ртЛУ. — Д- п >је пртпад? Шга је? Да нвј‘; гослуга изганула сд непријатељеких миненверфера? Гов- ри! — Ниј>, с дговорв наредник-. На наге људе у официрској земунвЦл срушао се кров и услед дима наступа тровање. Погушлће се. — Па откуд они у тој зе мунпци, кгд је мене поручник молсо да се изње преместп у вој нчку земунипу, пошто ј* његова слаба, јако изложена ветру и сметовима ? Који су то војницг? — То судвцвца телефонкста. Сама су молвли поручни ка да их пусти ту.

Брзо се машим мог телефона и почнем да дозивам редова телефовнсту: — Ало, Саво! Ало, Саво! Ало! — Ало, госпон капетане, добсх слаб и пригушен сдзив. — Шта је, по Богу; јесте ли живи? — Једвл. Спасавајте, госпонкапегапе, хсћемо да помремо. Гуши, удави нас нешто. Каплар Кузмановић је давно пао; незнам на да ли је жвв. Тако исприча, на махове и испреквдано, телефонист жив закопан. Наредник допуни причу: — У моменту кад се на њих срушала земуаица услед силног снежног притиска и затрпала их, сна су, не могући ваше на поље, почели за помоћ да пуцају из пушака. О* пуцања р:звипи се отровнн гасова, а и дии је силан појурио у земунвцу, пошто Ј'е очак затрпан. Каплар је слаб човек. он је и морао одмах да падне. — Недај се, Саво, још малс; сад ће доћи људи да вас откопају. Протрљај само спегом Кузмгновића по врату и лицу. Охрабривши тако несрећника, одмах се обратим пешадијл за помоћ, пошго послуга ка тим топоввма није на чула пуцањ пушака гз земурцце, а и ја сам пошљем одовуд неколико војаика. Чекајући резултат, с вре мена на време зсвнем преко телефона: — Ало, Саво. јеси ли жив? Не брини, баће добро. Одзвва све слабији, све неразговетниЈ’и. Само малко јасније говорио је Сава, извештавајући ме, како се чује лупа с поља; свгурно су то људи које са* ја послао. Најзад, после дугсг чекања и цосле страшних мука ових јадних два моја војника који