Народ

№ 171 .

БРОЈ 10 ЛЕПТА

СОЧУН ЧЕ1ВРТАК 1«. ЈАНУАР 1918. ГОД.

ГОДИНАП.

„11арод“ излази снакога дана по подне.

Шгампарија с* галззи у фр> Н Јговој у.лици број 2<Ј. Власннк КРСТА Љ. ИИЛЕТИТ

Рукописи се не праћају.

Огласи и белешкс напла•ћују се по погодби.

Редокција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредник Д Р А Г. С. Г 0 Г И Т\

Државни сзветник нсмамки, Фридрих Куртлус, пишуки о карактеру немачке државе, подиже врло оштро глас против идентификовања државе са неким божјим царством, и ка Од почстка рата па до сада приповсда се читава ратна тсологијл. У једнбм црквеном ч !Сопису, рат је означса као ))п\’т спасењу«. 'Г| ажи се нскакво »гемачко хришканство», а то 'ке рећи искориш'ћа вање религиозног осет.ања у том смислу, да се оно унесе у рупе и иукотине на државној зград 1 и д 1 у њбј пропзведе мало топлине, коју прсеги основи заповедања и покоравања не стварају. Теократска држава коју су та ко сагрздили постаје тада право божанство. Оми који заиоведају представљају осећања свештеничког достојанстза, а они ко1 Л сгушују всрују да с в о ј и м по соравањем служе. Богу и да тако одговарају идеалу човечијег достојанства. Ово идснти<})И|;овање државе са царством божијсм има као природну п< следицу, да увећање државне мсгћи изгледа најузвишенији циљ људскога рада. Како свака вероисповест изазива и мисионарски рад, отпочела је да се Iпропотеда доктрвна да ће германизам спасти цео евет. Увећање др жавне силе до крајњих граница то је циљ ове држзвне религије. После великих успсха 1870, снзга и сјај учкнили су те је овај државни култ пос гао не само религсја в< јника и чиновника, всћ и великог броја интелектуал ца, а на име исторгчара и људи од политике. Демократија је противна овом обожавању д р ж а в е. Демократијн сматра државу онаквом каква она и Јесте, и у држави не налази цичсг сличн јг Богу. Алиј национална немачка др ј жава не само да се обожав.ц' њу су и посветити. У борби Немачке ј прогив англо - сзксонског света, један немачки професор говорио јс о немачком народу као цароду Богом изаора#ом. Мора ее протествова

ти из све снаге против таквог менталитета. Ге речи сведоче о незнабожачком духу. 0 н е снижавају божанство, правсћи од њега националнога Бога, који је створио историју света подизањсм једног јединог народа. Они који тако говоре праве се као да су прозрели најта!није планове прови■ђења, које они лажно обожпзају и у праши ни. Ако њихови саплеменици победе, онда »Бог је благословио њихове мачеве/с као што г о в о р и Хинденбург. Војнички језик ставио је Бога у везу са ратничким занатом, са бомбама и гранатама. Све слике правога Бо га из Новог Завгга изглсда да су исчезле из мозга ратних богослова. Бог опште љубави, Бог миротворац ишчезао је и претворио се у иемилостивог и осветничког Бога, који за грехове једнога малог дела човечанства кажњава цео свет. У својој хуманизацији или још боље у својој германи зацији Бога, немачки ратни богослови своде Бескрајност и Универзум на једну малену тачку на планети Земљи, и у толико млленију, V колико је малено на глобу немачко царство. А око те тач кице као имају да се окрсћу све божанскс мисли. Ако је још жив здрав верски дух, хриш •ћани целога света морају се побунити пјо тив такве ратне теолологије, која уздише национални шовинизам на степен религије. ЈИРАЧнк - ИЗЈАВЕ Лоздо-ч — Јавгај/ вз Аист< рд\ма: У Х*лан*сккм сј ц<јалвстич:<ЈМ круговгма твр д ј се да граф Хертлм г ори ма само оне успове предс^д нв!-а Валзона, кој« су тавве природе да мсгу Н-мачкој д-.тета кеке корис и, које сна силом не може да добвје. О другим условима оа је чпнно изЈЈве евазивне, мрачне и хи1 .о ритске. ДИВААШТВО Женева. — Дцбоко сц би ли узбуђени у Базелу, виде ђи нано се срсзно поступа од странс немачких власти I према грађанском спшноонииипву француском и бслгијском, које је пуиипено из ропства. И поред ужас ног мраза, ни јсдан једини

вагон нијебио загрсјан, Још п/>е швајцарске грсницс би ло је смртних случ п јева због хладноЈс. У Леог.олдсхс, где је воз задржат четпрп сита, не зна се зСог чегл, велики бро< ових бсдних путника разболео се због зиме, изнурености и глада, и пренет је у базелску би 7 ницу, која јс ужоро била препуна. Вагони су били страшно прљсви, у н>чма није било нужника, а били су потпуно затворени, про • зори су били заковлни. Због т га јс у пима ваздух био ужишн. .V току це.лога пу■ пш деци је д*.вана рана све ги једном дневно, и то све га једна чин."јица мршаве и неукусне чорбе. 34 ПРАВА МАУ1ИХ Лондон. — НациОнално социјалистичга сгранка објавила један манифесг о ци љевима рат-з, за које мисле да сеу њима сви Савезаицч могу слежити: 1. Ослобођење малих нчродности од страног господарства, 2. Рестаурација Србије, Белгије и Румуни је са накнадама. 3. Повратак Алзаса и Лорена, као поправку неправде, коју су оеудили и Карл М а р к с, Либкнехт и Бебел.

НЕВОЉНЕ ИЗЈДВЕ Цкрих. — Штајцарски соц-јјли-.ткч и лвст»Фолкерех7« ком нтаришућн последље говоре државника централаих си. а, тврди д» ће оба ова го вора р.зочарати све осе ксјI су се одавали илузијама а н_рсчато канцеларов гсвор, Ре чи графа Хертли. га Само потврђују 1 гаше мишљеље да пе треба очекивати од немачке владе, да ће се она гскрено одрећи св<.'ј х гне, сеонистачких »моиција. 11о томе ше гов гогор потпуно лвчл на оне које су говорилд његови претход (вци. Оно што је он рекао о ћелглји могло би гначаш неки папредак, кад се не би позн вала неискрекост тах гзјава. У С 1 В.,ри Немачка у Белгији вде за истим пи љем за којим и у Рус ј) Она хоће да а-нкгчра Бе.ниј/ немачкој цчревипи, Према >Ф лкс^ехту друк чија тон који је Чернин употребпо објашњавз се само јачом р аднкччом а>цнјом у Аустрвји него у Немачкој. У Немачкој се не боје пролетариј тј који се уиек показао неспособан за акц-ј'. Што је Чернин изразго ж*љу да се може прегогарпи то јед-шло само год првтиском раднвчквх класа. Тај прп и:ак те жа да се разввја и у Немачкој као шго то сведоче више подударнах васта. Једча де пеша из Цариха јавља, да су

се пон вз догодила не, еда у Бону, Дортмувду и Келиу. На збор В(.м» патриотске лвге у»ек изб ја скандал г ад I д говорник кокуш! да докаже да величгиа Н*мачке и заскује ачексије у Ру.ији, Ф; анцуској и Бел'ији. Морато се забранити ратнии анвзл дама и војницвма да учеств/ју на овам зборовамз. ИШ103АНТНЕ ЦИФРЕ Парзз. — Гл. вни езв*штај 6 цетске комзсијт цред 1 е 1 )а гр 1 ђан п с р схоке за 1918 годину у сума од .7.(68 м ллсН1, ксЈ 1 су покрввени редсвн м пј ихогима од 7.530 милиона, којама ича да се д да још 3 0 м >лиона прихода од новнх такса. У изв ш гају се изио и да су буџегски кЈедиги од агусга 19и косгигли КН3.500 мвлиона, покригених са 10 1 милвј.ардом приходЈ, од којих 66 400 маЛ 1 о;.а потнчу из рсзерва у тр-зору и »д еаисија у <1 раннусксј, 1‘Ј.ЗоО милкспа од емисија на страни к 15 300 маЛ 1 она сд н ра-лних Суџет ских г.рих' да. За 1 сго време војни трошковч су износили 87. Ј00 миллона. Т/ЈНА ТРГОВИНА Пириз. — Тајка шргсви на и криумчарење животних нсмирница еве (е више рагв уа у Нем чкој. У Фрес ни саме немачке ел сти нарушаеају или допушта>у да се руше сздате на редбе. Оне плађају маст изнод нојвише прописане гранI це, да би тако скло иили произвођаче да је продап]. Помињу се примери по којима неки шефови ст/ а нака вршс ружну тргови ну. Т( ко на пргмер, аграрни вођа фон Хајбрант даје углед нсзаконитссти и лич не шаекулације. Тајна трговина, и ако је цој троже зобрањена, води се чок и преко огласа. Тско се на пример тона купуса протура кио еагон шоргорепе. Нека номирни це се нуда као лекарије. Властима то није нгпознато али затварају очи пред о вим појавсма. Лли овај режим кезиконитости и под вола не само што не корпстч Немичко', веђ у највеђој мери шксди. ГРЧКД МОБШЗАЦИЈА Сол} н.— Гснерал Гијома, по повратку из Атине, изјавио је новинарима да је одушевљен релултатима свога пута. Власти и становннштво у Атини ука?а ли су му ссобито топао дочек. Сва важпа хитна питања решена су на задпвољавајући начин, тако да ће се грчка моби.тизација извршити подовимоколностима. Агина. — Објављен је указ којим се наре'ђује опшга мобилизација грчке војске за кл.-се од 1007 до 1017. Мобилисани су дакле млади-ћи од 21 до 81 године. НЕВОЉА РАСТЕ Ци))их. — Јављајуиз Берлина: Општински одбор бавио се сигуацијом о исхрани. Главни известллац кзјавио је да "ће с.ма 1 ћивање об рока трајати још дуго. Присутпи одборници предтожили су, дт сви колективно поднусу оставку и да тако скину са себе сваку одговорност .-а снабдевзње пресгонице. Сутра ће одбор о томе донети коначну од Л 3 К У- , СЛОБОДД БДЛКДНД Лопдон. — Екг сски часопгс *Нога Еврола« обЈЈвљује један важан чланак о немачшм цвлеви.ма на Балкану. Писац овог члгнка истиче гссподарс во које ће Немач .а »ма ти н» полјостјв/ по.лерата, аго в!очомски ПОТЧ 1 НЈ Срби ј /, Румунију и Б) гарскг. Он даље кгже дч Савезници т р; ба да створе на Бал каку пслвтиау, кој. ће одго варати ств р, ој >ки*ој е .ономајл А то ће се моћи ссва ригв само ако се м< ђу бал какским државзма ств ри географ: а ситуацвја, која ће

да је д»вашња вла?а која се дочепала в :асти држтвниа ударом, бзла рук^вођна у овтквом ргд/ германгфвлским тежњ мт, и *а због тсга и Сзвезницл и С(И њлхојп грлјатељи треба да I стерзју ову ствтр на чистину. По взвес им људиаа и по и веснвм спауимт судећи, за исга ејп основа за оваквт њвхово м шљенс, ала се ипак још 1 ишта дфинвтивн) ге може уеЧи, и ако сенсви ре жим у ггколако довода усум њу у од-осу на сав^знсчку с вар. В'адајућ )ј стра ци пгф јБ вто К; махо, којв је вод»о највећу опо-нипју против војнеч ог учешћа Португа;ијеу ве т сгом рату, и који и данас о свему томе пгше неповољ! о у лвсту »Лукта«, под г.с»в*снвмом Ју ијо Гомез. М ннстгр уну рашинх послова, М.хадо да Сантсс је велв! и обожавагац каЈзерсв. Ф,)а 1 Ц)Си лвстовг, нарочито Иманите«, писа и су о аему врло Н'ПОВОЉНО. Пор угалски посл. н.тк у Пар зу, Естенкур Р»дриг, који се солгдарисао са нсвим рс-

олакшати њих, ве непссрсдне економске везе. За то је потребнс: 1. Снсематско разввће трговачких односа Сав'3и-"ка са бапканскгм државама, пошто ем се најпре освгура еконоксча незгвнсносг и пошго се Југословенима да море. 2. Ствфањем ексномске ункје балкансквх држава и непосредне цсзе гзм-ђу њих и великих занадних савсзника, Енглес<е и Француске. А то ће моћи да пзстане стварносг само економскпм органа. мом, који би био засновсп на полвтвчкгм споразуму, који већ, по Букурешком )говору, постоји између Србиј , Грчке в Румунвје. Чланак »Нове ЕвЈхше« завршује, да економска еволуцај» на Балкану завгси вскључиво од закључена правгдног мира. У БЕРЛИНУ Берн. — Штрајкачи су у Берлину организстали манифестације и ишли главним улицама берлинским. Полиција је извршила многа хапшења, али се ткме покрет није ни мало С}збио. Покрет узима у Немачкој као иуАустрији велике размч ре. Тр}пе су употребиле митраљезе и у суксбима има много жртава. Званични пемачкикоминике признаје, да је број штрајкача у Берлину 10. у подне изно сио 100.000 [гадника.

напомснут, да Јв он првз пуг назменован за посланика од стране в-аде генерала Пнмсита де Кастро, која ј; есто овако дошла т власт државним удзр м, па је пра повраћају устава оборена у мају 1915. Генерал де Кастро објавио је 1916 г. збирку иолвтичких наоиса, у којама го вори овако о Кајзеру : » Взљем II је задобио дивљење и ггоштовање свих која су у стању да познаду, процене и поштују високе н отмене одлике шефа за сгда најиапреднијег народа. Немачки цар наје замегао кавгу ни са ким. Он је потргао свој мач, тек к«д су га заввдгввци мачем напа* и«, Фјкт да је посланик Родриг служио в.чаду таквтг чогека, за 1101И режим могао је *а буде довољан јтјзлог да га > к’оии са тога мгстг, али он та поггвг утврђуј*. Но и ако је војпн ш*ф револуције, ш*ф вл т де н пнввремени ирсдссд п*к репуС.ЧЕе, Свдонио Паез, иређашњн португалски посланик у Берлину, псзнат као в*лики не-

ИЗ ИОРТУГАЛИЈЕ

Декократи у Псргугалији I жиаом, п иово је утврђен ; твршЛи су од свмјг почетга посла?ика на истом мест Карактеристике рада тре(