Народ

СТР. 2

Н А Р О Д

РЈРО-З 176.

гд 26 кр'втта, коју ввдржава Епглесхи Црвени Крст, две акбулан^е и ручна апотека у логору, у којема суи лечење и лековт бесалатви. Теже бт:е нихе а псродшке приаа управа болнрде Престолонаследнира А"ексри«ра, а у тоа погледу излази у сусрет једна грчка болница као и руска болнвца Св. Дииитрија. За прошло пола годкне, по извештају српске цртве Св. Саве, крштено је десеторо деце, а умрло 15 лица. У Водену пссгојн избггли чка болн ;ца са зб кревета и аибуланта, којом управљају од пре кратког вреиена два аме ричка лекарз. у Вод*ну је у мрло до сада 92 лец^. У греспанском крају рздг једзн наш цивилни лекар, а ових дана Ечглези образују ј*дну амбуланту. У свимз дтугим мествма наш свет обргћа се за помоћ вој нлм лекаримз, нзшим и сав»зничким. За взбегличку децу'образовача је у Солуну српска шко ла, која је ез логора прешла доцнвје у зесебну зфаду. У Лутра је преправЈвена једна велнка грзђевина и стављена на расњложење школским властима, које ће сместити у зграду на интертатско стаио в;ше и храну најмање 400 д-це, а храву и постељте ствари деци осигураће американска мксија; за сада посто ј | у логору у Лутри прови зорна школа са 200 ученика. У Водену постој т основна школа са 220 деце. Из солунског избегличког логора и из околине Битоља саремљено је г ђи Грујић 65 деце, већи ком без родитеља, које је она с двели у српеко амерачки орфелниат на васпитање поред о.тале деце раније одаедене, ш д аеном управом и под заштитом нарочитог америчхог комитета, којт је за њахово васпиташе вотвраов*лике суме. Велнки део избегличког света у Солуну нашао је себи занимања у варош 1 и околини- Има их д )ста која су уПосле.н а у Лугри још нксу. Инцијативом ћнглескиње госпођице Фрезе, члана друштзз »Сгрбиан Рглиф Фунд« и г ђе М и ц е М и л о ш е в а ћ >ч 0 тељице, в створене су две ш?втре за наш избеглички сеет, али у којима је ипак кашла месга око' двадесетек иаших раднпцз. Радт стварања посла и јевтигијег снабдеваља избеглвца, установљене су у солунском иогору сб-,ћарска и четкарска радионица, кпје су показале мепе р*зултате. У другим местима питаае о посгу осгављено је само пр/ватној инвцијативиЗа наш избеглички свет, као што се вади из досадашн>ег излагатна, учиниле су по једпне стране хумаве ммсмје врло благотворне услуге. Преставник Енглеског Црвеног Крста, г, Фшц Патрвк један је сд великвх дсбротво ра наше сиротиае. Поред ракије помсћч псстао је за Божићке празавке око 1б00 поклона, а за шиваре је поклснио ала~. Г,г. др. Рајдц и његови по моћници Бак и Факс и г-ђица Глодвин; ковтеса Ренак, г. Греј директор »Сербиан РелифФун-

да«, заслужили «у особиту захвалност целок^иним гвајим хумангм ррдок. ФРАНЦУСКА БДНКД Лицз, која су у октобру 1917 депонопала бироу Француске Банке сагореле или 1 оштећене новчанице позивају се да се што пре пријаве, са њиним доказима идентичнос^и. Биро је отворен од 9 сати до подне а налази се у управи Трезора и Пошта, у улици Саламина, 2 и 3 спрат.

У АРАБИЈИ Ј1онд'.н. — Рајтерова Аг«нција јавла ове појгдиности о операцијама за послгдљих десет дана, које су изврши и Арабљави граља Хеџаса. Ис пада су вршгни у шгроким размерама на железничку пругу у Хаџ:су, на 70—&0 мнља севгро западно од Мединг. Железгич а пру га је ра:орена на еишт миља у дужану а уништени су мнсги пропусги и телеграф.

Даље на север \ ападнути су турски положаји 1 а 60 миља јужно од Мане е и непријатељ је цргтрпео тешке губитке. Борбе у свом крају трајале су два дана и у њима је уништена сташца и р*зерво ари за в< ду. Вшика количпа М!/ниције бачена је у ваздух. РАЗОЧАРЕЊЕ Петрогр 1 Д. — Мини стри спољних послова Немачке и Аустрије јавно су изразили своје негодовање због »теро ристичког система бољ шевика«, којим се иде на то да се врши организован утицај на радничке класе у централним државама. »Народни комесари, рекао је фон Килман, преставници су режима за притисак над приви легисаним класама. Ру ска влада радника и сељака тежи да уништи једнакост, дајуФи рад ницима надмо^ћност над буржоаском класом.«

К0Д НЕПРИЈАТЕЉА

Штокхолм. — Шеснаест чешких пукова побунило се иодрекло да иде на западнп фронт. Штокхолм. — Велики штрајк политичког карактера избио је у Варшави. Покрет је почео штрзјком општинских радника, којима су се придружили радници из болница и разних фабрика. И поред позива власти дз се врате на посао, и поред обе•ћања и претња, штрајк траје и даљс. Он се проширио на све фабрике. Иарола штрајкача је: »Доле окупација !« Општи штраЈкзацелу Пољ ску објављен је 20 јануара. Лондон. — Да ба ге боље разуиео згмах који 0у узели шграјков) у Немачкој и узнемиреност коју по.рет ствара код немачке владе, додољно је прочитати свај радкограм из Берлина, у коме је једка про кламација, очевидно инспври сааа од нем ч<е вчаде. Радвсграм из Науена: У права Л1 ге хришћанских удружеаа објавила је ову тјаву о квредима: »Што се тиче столне по литике шграјкачи траже да се одмах закључи мир на осно ву принципа, кој* су форму лисали преставници руског нар/да. И то овај захтев се и стмче у тренутку кад на з\падном фронту наши !епрнјатељи нгпомирљиво тр^жеда НемаЧчв напусти Алзас иЛорен. Прекид рзда у тешким данашњин часоввма само ће продужчти рат у место да га скрати. Руски бољшевики не желе искрено м’р који би могле .усвојити обз стране. Њисов је главни циљ ввшедаиз зову светску револ,цају. У сада њем часу штрајкови се м?рају сматрати као криманапћа постуицп према нашим земљацвма, којв се боре на фровту«.

Базгл. — »ДаЈче Цајтунг « објављује један чланак у ко ме наговештава опаснсст од револуције. У њему се каже: »У више вароши зборови странке »Немачка Отаџ бича • насилно су ометани од стрине људи који су вИ кали-. ,,Доле Хинденбург!" Ето до чег / смо дошли. Црвеци пламен почсо је да гори у целој земљи и ми веА видамо где се истиче спектар тероризма поТроц• кијевом начину. Радници век имају смелосгпи да снречавају краљеве да шаљу те леграмеорганизацијама „Не^ мачке Отаџбине“. Овим се чини алузија на интерпелацију једног социЈалисте у саксонском парламенту о телеграму ссксонског краља. Лондон. — Према »Форверцу« берлински радници су створили савст од 500 преставника, чији је задатак да брани интересе радничке класе. Овај савет образовао је једш одбор за акцију који је објавио манифест о захтевима штрајкача. Захтеви су ови: 1. Мир без анексија и оштета, заснован на праву слободе за народе. 2 . Раднички пресгавници свих земаља да узму учешћа у прегсворима за мир. 3. Систем поделе намирница да се реорга низује на начин, како ће се дати задовољење свима класама. 4. Ратно стање да се одмах укине као и забрана митинГа. 5. -Да се остави пот пуна слобода штампи и зборовима да износе своје мишљење. 6 . Да се укине војна контрола над индусгриским предузе-ћима. —— ■

Одговорнв уредник, ДРАГ. С . ГОГИЋ

Т

7. Да се пусте у слсбоду сви који су осу•ђсни за политичке кривице. 8 . Да се.изврши ревизија царског немачког устава у апсолутно демократском смислу. 9. Да сс у Пруској заведе опште, непосред но и тајно ПЈ)ав г ) гласа за све људе и жене изнад 20 година. Ову резолуцију з сво јили су сви штрајкачи га изјавом, да 'ће сви потпуно солидарно радити за мир и слободу. Социјалис.тичсе деле гације из свих крајева Немачке и Аустриједошле су у Берлин и придружиле су се овом манифесту радничког комитета за акцшу. У главним варошима у Немачкој штрајк у зима све веће размере. У Хамбургу, Алтони и Вандтеку влада је била принуђена да опсадчим стањем покуша да спречиагитацију штрајкача. Ова агитација највећма је захватила Кил и Шпандаву, одакле су хиљзде радника из фабрика муниције, који штрајку.ју, послали изасланства у Берлин да протестују против настављања рата и против апсолутистичкогрежима, који неда наро^ ду да слободно каже евоје миш.кење. Сукоби са полицијом грају непрестано. Јавна надлештва чува вој ска. По депешама из Копенхагена у берлинској области има 750.000 шграјклчз. Јавља се да је избила јака криза у управи мафгрске социјал демо кратске странке. Радничка агитација проширила ре и на Швајцарску, где соци јалисте проповедију оп шти штрзјк да се што пре доЈле до демсбилизације. САОПШТЕЊА "Ж/ 1 Еа 1 Б. Дамтновић, III. ре:. болн\.ч<а чета јавља општини Барачкој среза голубачкт окр. пожаревачки, да Су живл и здрав,: Милутин О Пер ћ, Милорад Рајзчић, Илија М, Којић, Јован Д. Васић, Иван и Живан Стојичевићи, Живота Р. Ћиргћ, Драгутин М. Стевић, Јанко и Лаза Дамњановићи, П*тар К. Јангов ћ, Андреја М. Трајковић, Ђорђе М. Стевић, Малутин Д, Ивић, Бој\ и Стеван Мирковићв, Милош М. Мирковић, Никома М. Малнћ, 05р;д М. Марјааозић, Др гутин Ж. Раш.ћ Живјн К. Вујичзћ, Живан Б. Жива новећ, Дрггутин и Стојан Миленков ћи, М«ка Р. Трефуно вић, Стојав, 0 ада н Живко Стоић'вићи, Вдада С. Живој*новић, Андреја М. Тошић, Па»ле Д^Јоваћ, Мвлан Б. Жив ковић, Влајко К. Втсић и РајаМ. Миловановић-Средњевац.

ЗВАНИЧНИ ФРАНЦУСКИ КОМИНИКЕ Из 1 ештај од 15 сати. Немци су ј,че почушали један пргпац на с*кгору зшадно од Фресма алл је га:<о < дбијгн. Активност оое артилерлје на озема обалама Мезе. Изгештзј од 2Л сата — У току дана аршлеријска борбз је нешто појачана на фронту северно од Ене, у области Корзиле, у Ар!Рни и у горшел Алзасу. Авиј<тика. — У пер,> одга од Н до 18 ј иуара фргнцус и пилоти су оборили У непријатељских апарата у ваздушнрм борба.м: а четира су оборена спгцчјатним топовима. 0:вм тога у истој пери' дл 15 гемач их ав^ога је теш ;о оштећ*но и паЛЈ у њихове линије. Источна Војска. Близу Сукова, на пади нама Беласшце, британске трупе су извршиле успешан испад ва бугарске ровове. Заиадно од Охридског језеј)а одбијено је једно непријатељско одељење, које је покушало да заузме један наш положај. Грчка авијатика је бомбардовала станицу у Милеткову у долини Вардара.

ИЗВЕШТАЈИ ЕНГЛЕСКИ КОМИНИНЕ Једно јако непријатсљско одељење је 131 трос покушало да изврши препад на наше положаје северно одАвренкура. Оно је дочекано ватром наших митраљеза и отерано је, претрпевши губитке. Непријатељска артилерија је била активна данас по подне источно од Аржикура а та активност појачала се у то!.у дана северно од Ланс.-, у близини Армантјера и источно од Ипра. У недељу је време било лспо, али је над зе мљом било густе магле. Иашл авиони вршили су извиђања. Наше батерије су, уз помок аеропланског посматрања напале више непријатељских батерија. Више од 4 и по тона експлозива бачено је на разне објекте. Преко ноЈ! операције су, због магле, постале немогу кне. У валдушним борбама оборено је пет непријатељеких апарата а других петоштекено и приморано дасеспусти. Јед.чог нашег апарата нема.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

ЦИРИХ. — Савет радника у Немачкој назвао се Револуционлрни Савет. ЛОНДОН. — »Тајмс« јавља да је председник румунске владе Брака но поднео оставку и да ке га заменити генерал Авереско. ПЕГРОГРАД — Гозоре ■ки у Брест Литовску Троцки је изјавио' >•Ја ни у ком случа’у не.ку ставити свој потпис на један уговор о миру, који ће задовољцти немачке империтлистичке циљеве. У том погледу ме ни је остављена пуна власуг". БЕРН. — У Бреет Ли товск је сгигао и председник бугарске владе Радославов. ЊУЈОРК. — 1. јануара ратна флота Сједињенвх Др ЖЈВа имата јг 300 бродога у купно; сад има греко 1000, Од 450 ' офз-цага и 68000 м.днлра број се пјпсо на 15000 офицара и 254000 морнара. АТИНА. — Решена да суз бије све агвтацвје, влада је ухапсил! и уклошгла из Атине ове лвч !остн ; Теодора Ис.силантв, б^вшег дсорског маршала крал.а Констактина, Сги I идона Ламброса, б/вшег пре седнпка владе, Евгенвја За локогтаса, бившег министра спољних псслова, Ђ о р ђ а Балтиџанг, Чалдарвса Три-шдафитакоса и Хаџо улоса, б. вше мпшстре, Јоввша Ралиса, свна бившег председника вчаде, погланика Анар тасопулоза н генерала Кулун дуроса. Скулудчс је због старости остављен у Атини али полицлја пази на њега.

ЛОНДОН. — Берлинска штампа јавља да су владини покушаји да се погоди са штрпкачима остали узалудни. Социјалисте су одбили да преговарају са владом. ЛОНДОН. — Према извештајима из доброг извора, ових дана ке се у Берлину састати велики кр) г нски савет под царевим председнишгвом. Савет 'ке се ба вити ситуацијом, која је сгворена последњИм унутрашњим догафајима. Крф. — Бугари веле да је вођа устанка Коспт Војиновић био обичан разбрј ник. Мекутим дозољно је помснути шта о њему в> ле аустријске ,,Б. Новине", па да се видц, колчко јебугарско твркење лижно. Оне П1Ш1ј: 1о децембра ногинуо је у сукобу са бугарским иатро лами во!)а срнских устаника Коста Војицовик. И ако је био наш непријатељ, морамо признати да >е он био храбср противник, који је умео да организује и дисциплинује своје потчињенд. Он је лично увек водио лојалну и киваљсрску борбу, што нарочито мо рамо да истакнемо". М АЈ1ИО ГЈ1А СиГ Винарска радња Ирџклије Зарчевика — Б тољца Пргпоручује добро природло ввно, коњак и ракије по најумеренојим ценама- Радњ\ се налази у улвцв.' Макс Хордена Бр. 13. — у блвзвнв »Олимпоса«. 10—30

Штанпарија, АКУАРОНИ