Народ

ЕОДША Ц.

рр. |РО БРОЈ 10 ЛЕПТА

„И?род“ излази спакога дана по подне.

Шт&апарија се налази у Франковој у ,ици број 2и.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИТ

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни урсдпик Д Р А Г. С. Г п Г И Ћ

0 будџкој немачко »' офан зиви н <1 западном фронту, французи овако резонуу (цј једног уводног чланка „Пти Паризиена“). »Еао Хинденбурга наоружаног свима потре бнпм срествима и решеног да на нашем за падном фронту предузме одлучну офанзиву. \Управо, хајде да тако прстпоставимо, ма да и Хинденбург и његов . император много оклевају и задовољавају се за сада само неким великим претњама. Он зна величину људске снаге и познаје сва средства на н а ш е м фронту; он зна стратегијске циљеве, правце и главне објекте, евентуалне маневре. Али исто тако треба да се опомене и историје овога рата. А цела та историја показује му, да његови напади, макар колико мудрагода су били жестоки и од лучни, никад нису могли да му донесу оно што је желео. Верден, гробница амбиција Кронпринца и целе царевине, у том је погледу за све немачке шефове још тако страшна успомена која срце пара. Разуме се, будућа офанзива, која ће морати бити општа и развијати се на ц е л о м западном фронту, неће имати исти карактер на свима зонама ове огром не просторије. Напро тив, она ће се концен триеати, на правце и објекте који се буду сматрали као решавајући, у великим нападима, једновременим или сукцесивним, добро извођени.м, припремљеним, потпомаганим маневарским масама, које помоћужелезнице,стра тггиског пута савременог рата, треба ца развију и снажно да искористе евентуалне задобивене успехе. У исто време ће се нарочито гледати да се унесе неодлучност у духове бранилаца и да се они доведу дотле да утроше све своје резерве и да престану господарити битком. Исто тако, • где год буде могу■ћан напад једном батаљону или једном једином топу, тај ће батаљон ући у борбу и тај ће . чп дсјствовати. ОнДе где то маневарски Циљеви заишту удесиће се замке и организова-

ти диверзије. Главно борбено оружје у овим операцијама биће највише артилерија, па било да врши лажну припрему или да изводи изненадну и силну концентрацију ватре. У главном, цео је тај начин употребљен и у битци на Сочи. Тамо су се појавили сви ови исти принципи офанзиве: акција на целом фронту, маневарскема се, главни напади, лажне припреме и диверзије, маневри обухвата, непрекидност битке и тако д^ље. Наравно, примена о вих принципа варирала је према месту, времену, средствима, и циљевима, и према томе се подешавала. Али на нашем фронту Хинденбург, пре свега неће имати никаквог ефекта са својим моралним махинацијама, а после, неће овде иматп ону 'лакоћу за опшш обухват, коју му је пружао„ готово полукружни, италијански фронт — ма да ће он сигурно покушати маневре ове врсте, било непосредно против кога великог језика на фронту енглеско француском, било п о с л е претходног маневрисања. У сваком случају, офанзива неће донети оно чему се Немци надају; и њихов напад, ма какав био, мора се разбити о наше бедеме, о наш отпор и о нашу веру у успех. На муци се познају јунаци. А у том погледу ми смо духовно увек били куд и камо изнад Немаца. То је трогодишња борба већ показала, а и предстојеке борбе то ће поново по сведочити. Ми у то твр до верујемо«. ЧЕСКЕ БОРБЕ Цирих. — Извештавају из Беча: У бечком порламенту до годио се овај зничајан ин циденат ■ На место умрлог подпред седника парламента, Пер нередорфера, дошао је со цијалиста Зајц. Одмах затим чешки посланик Ста * нек предложио је, да се не прими на знање одговор министра председника Сајдле ра о забрани познате ч°ш ке изјаве у Прагу. тим пре што она није ни дошла до јавности.

Министар председ ник Ссјдлер одговорио је, дл је влада примила ту изјаву и да ништа не стоји на пу ту, да се она објави. Ре као да је дао потребне наредбе да се публикацијадозволп. Затим је узео реч подпредседник Зајц и изјавио у име социјали та немачке народности, дћ ке се уздржати од гласања и додао је, да кад би се оствариле чешке асиирације за уједи њење Чешке, Моравске и Шлеске, Немци из тих крајева сставили би се на милост и немилост Чеха. С тога ке се тим аспи■ рација саи Немци, заједно са социјалистима, енергично одупрети. После тога се прешло на гласање и предлог Стане ков одбијен (с са 155 против 105 гласова. Тако је настала отворе на борба између Чеха и немачких социјалисша. АМЕРИНКА ОЦЕНА РБујорк. — Листови настављају коментарвсак>е о говорима Хертлинга и Черн на. Опште је нвшљење да тре ба Немачку потући, пре него што мир постане могућан. »Хералд« са хумором пише о говору канцелара Хертлвнга; он каже, да б« се по његовој теорвји острво Куба морало вратити Шпаниј«, Тексас Мексику, а Формоза Квнв. У сваком случају Енглеска је увек готова да Занзвбар замени са Хелголандом! - „Хералд“ је уверен, да Бечлије могу бити задовољнв ратоборнии говором Херглинга, који ће им донети нове и озбиљније главобоље. ИТАЛИЈА И СРБИЈА Рим. — У најважнијим листовима и у извесним политичким круговима много се претреса о споразуму измефу Италије и Југословена. Ове дебате у публици се прате са ве ликом пажњом. Слога измефу разних народности, које су под хабсбуршким јармом, наилази на потпору најразлични]их политичких средина. Листови и часописи свих боја, као што је »Секоло«, »Кориере дела Сера« и »Унита« истичу потребу ове слоге. Рим. — На једном збору »Парламентарне групе акције«, у којој се налазе високе политичке личности из пар ламентарних интервенистичких група, истакла се потреба да се обавести светско јавно мишљење о интимном слагању које постоји измефу италијанских захтева и захтева југо-

словенских народа, Чехо-Словака и Румуна. ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ Друштво за заштиту деце држаће у недељу, 2*. јануара, у зграда Срг.ске гг.мназаје у Солуну, (улица Св. Софаје 103) у 10 и по часова конференцију. Предавач биће госп. Др. Милош 3. Поповвћ, предеедник друнпва и говориће »О црцв'вгма Доуштвг за зашгиту деце и о његов»м досгдтшњем раду«. Прис 1 уп на конференцију слободан је свак оде. ИЗ РУСИЈЕ Петроград.— Неки од утицајних преставника делегација централних сила напустили су Петроград. Остају у Петрограду још 27 немачких, 18 аустријских, 6 турских и 10 бугарских делегата, који ће такофе отпутовати пре краја месеца. Овај убрзани одлазак треба довести у везу са новим компликацијама у преговорима о миру. Штокхолм. — 12 и 13 _'ануара састатш су се у Естанији представнвцн свих странака и саставили проглас, у чијој израдт нису присуствовапи Максималисти. Главне тачке прогласа гласе: 1, Естонија је незавгсна држава, чије ће границе, према потреби бити одређене народним референдумом. 2. Естонија је неутралва репубзика што ће бити ввтернационално гарантовано на конгресу м> ра. 3. У уговору о мпру мораће се установати, да ни Немачка на Русија нгће моћи подизати утврђења на естонској територији. 4, Естонвјд мора бвти непосредно заступљена при закључењу утовора о мару. 5; У уговору о миру мораће бати утврђекР, да се органазује непосредан и општи референдум како би се допустгло естокском становнвштву да дефинитивно одлучи о својој независностн или о унији са другом државом. Свако лице, које је навршило 18 годину, а стгновало је у Естонији бар годину да на прерата, имаће правогласа. ИТАЛИЈАИСКА ВОЈСКА Рим.— Агенција Волтаизвештава: Неприја тељска инвазија, која је већ давно успешно задржана, изазвала је потребу низа рефорама. Поред тога требало је надокнадити и изгубљени ратни материјал. Дознајемо из мсродавног извора, да је са да наоружање н а ш е војске, особито у топо вима средњег и великог калибра, много боље него пре непријатељске офанзиве.

Морал наших трупа је вис ж и оне су ~одлучне, да по што, по то потукунепријатеља. Ме фу осталим епизодама, из ко1их се види ово њихово расположење, довољно је поменути ову: одељење бомбаша, које се овенчало славом у борбама на Красу, пошго је на данашњим положајима њихова акција ограничена — тражили су да се преведу у стрелце. Од њих је формирзна посебна јединица, која је већ дала више доказа о свом патри отском одушевљењу. АМЕРИКА У РАТУ Њуј орк. — Мајор Палмер бивши шеф америчкецензуре у Фран

цускоЈ, изјавио је на једном митингу: »Овлашћен сам од г. Бакера министра војног, да извим да се Сједињене Државе спремају да пошљу на западни фронт до 100 дивизија. Председник Вилзон изјавио је да је потребно да Америка уштеди месечно 75 милиона ливара меса, колико је потребно Савезницима. Генсрал Петон Маро командант америчке артилерије у Француској постављен је за шефа главног штаба америчког експидиционог корпуса. Досадашњи шеф генерал Блис постављен је за сталног представника Сједињених Држава у савезничком Вој| ном Савету у Версаљу.

АФЕРА КАЈ0

Дефешстичка акци ја у Француској, у којој је имало удела ваше личности, »ише или мање угл«Д 1 их, »звссно има центар у раду бившег прецседника втаде Кајоч Депеше које о томе долазе, и по хронологија и у опште по св м распор;ду, ј«два да дпгу .да даду сдргђенију слику о ргзвоју и значају те акције, а ни сгм лравви ток свах ткх афера нвје јјш ни довољно свршен ни жовољно јзван. Ми ћемо изнгти, што је мотуће прегледније и тачније, оно што је у тој гфери бво главни чинилац, Кајо. Ко је Кајс? Жозеф Кајо, посланик, бгвши председник кннистарског савета, велики присталица порезе на приходе у Француској, играо је ве лику улсгу за време Агадчр ске гфере. Он је радчкал со цијалиста, републиканац и пре рата имао је много пријатеља. Прошле године, у мало што није био жртва инцидента у Ваши и због тога је биопринуђен да оде гз Француске и да оде у Италију. Тамо јг, једно за другем, становао у Неапољу, Ф оревцији и Гиму У Р*му је почео дефетистичку пропаганду, која је доцни је дала повода француској вла»и да поведе встрагу против њега, 80. ковембра 191? влада је трожила од одбора у парламенту да се Кајо изда суду. У оптужби, коју је потпи сао геггрзл Дчбај, парзски гувернер каже се да се Кајо оптужује, што је радио на »ргзорењу наших саве пичких веза « 4. децсмЗра »једанаетторица« су са девег гтасова одобрила издавлње суду. Двојвца су се уздржала од гласања. После пег дана парламенат је у пуној седеици, сдузез Ка јоу имунитет са 418 гласова против 2. Сутрадан је генерал Дибај, званично нзвештен,

саопштио капетану Бушардову, вспедндку по свима овим аферама, парламентарну од луку и нвредио му да о њој извести Кајоа Затим су почела саслЈшања. Истрага је иш за својим током, док се није 1. јануара затвршила хапшењем Жозеф Кајоа. Који су бали мотивизахапшење бе вшег председника владе? Може се рећи да су они двојаки: најпре и нарочито то су изазвала обавештења, која су из Америке дошза франпуској влади, после простране гнкете, коју је амерачка влада водала о немачком ровењу у Сједењеним Државама. Затвм, ово је хапшеае било резултат претр1:са, који је извршен у Флоренцији у Банка ди Сконто, где је Кајо узео једну касу под кирију. Тај део афере досада ј; само делимично познат. Ево шта излази ез америчке анкете. Ухваћене су три депеше графа Берксдорфа, бигшег кемачког амбасадора у Ваши: пону, које је он упутио влади у Берлин. Оне гласе: 4. фебруара 1915. Буенос Аирес шаље овакав извешгај: Бр. 22. Кајо је отпутовао из Буенос Аиреса после кратког бављења и отпутовао је неиосредно у Француску, счевгдно због (овде неколико реча које се нису могле дешафрирати) скандала са афером Декло, коју он сматра као лична наиад. Он говори са презрењем о француској вла Д', изузимајући Бријаеа. Он сагвлм прозвре политику Енглеске. Он не предввђа сотпуну 1 атвсгрофу за Француску. У рату он види бсрбу Енглеске за опстанак. И ако се вндаскретно изјаспио да је политЕкг из Ввлхелмсштрасе невешта, изј вго је да иемачки злочики једва да могу изменитл полигкчку оријентацију. Кајо је дзбро рримио посреднв учтавостц са моје