Народ

Г>1\ 183.

ГОЛУН, УТОРАК 30. ЛАНУАР 1918 ГОД.

ГОДИНА 11.

«Ј'

Цела земл>а жели мир енег је етрашно разажен против немачих анексиониста који онемогуКавају. Двојмонархија је иввеепајслаби ји (})ак г Ј'ор прогивничком табо• Жсна елабоет није ош доетигла до тог гепена те да она буде тбачена, из борбе, али

НРОЛ 11) ЛЕПТА

»Народ« излази евакога дана по подне.

Штампарија ее иалааи у улици Коломбо број 1).

Влаеник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

Рукопиеи ее не враКају.

Оглаеи и белешке наплаТ.ују ее по погодби.

Редакција је уулици Коломбо број (5.

Глапии уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

чинка, докле год ее не оствари бар овај минимум наших аспирација. Ми тражимо тако'1}е да еви делови југоеловецског народа буду Vједињени у будуГ.ој јуЈоелопенекој држави. Светски ј)ат је плануо зато што народи ниеу могли елободно да

гороре. Због тога еви ша још шеет дугачких.Ј Лугословениморајупро, 1 есеца до нове жетве. • поцедати демокра гизацију целокупног јавног живота. Само је народ

позван да одлучуЈе о рату и миру,« На еупрот овим принцилима, Гермаио-Та га|)и иетичу кроз »Нудапести Хирлап« овакву дефиницију: »Главни припципи о народностима, гривијални принципи Савезника, морају бити бачени на фубре.« Али то само заоштрава борбу измеТ>у две стране’ и две ролитике. Једна мора триумфовати. По свима изгледима, то неКе 'бити званична Аустрија.

БЕЛГИЈСНИ ПРОТЕСТ Лондон. - Допиеник »Морнинг Посса« ил Амсгсрдама каже, да је опшгински одбор варрша Г;ша јсдногласно усвојио енсргичан протесс против фламанских агитатора и противопасног фламанскогеавета, изражујуКи у исго време, у име целога сганрвнишгва, своју верност белгијском крал.у и влади. Исги дописник јавл.а да је шведска ла1>а за епаеавањс »Фридланд«, која је пловила аа Ротердам, торпил,иран ;1 од немачки.к сумарена и потопљсна гоповским метцима. Шсст л.уди ј од посаде ее угопило, а једаи је ран.он.

чссеца до Да би ее умирило наX) дн< > незадовол.етво, енерал фон Арц, шеф ШШ 10 Гшгаба,дао је на)очптп интервју »Арајтер Цајтунгу«, у коас објашњава тежн.у за (држањем окупираних окрпјина тиме, што су >не великим делом о'»рафене и зпсејане и јјто иехрана монархије саниси у главном од Ј])одужен>а окупације. /ш ма како вешто ои10 ово објашњење, на)од ее није могао пошритп еа политиком ђснералштаба. Што се тиче ббрбе еха и Југоеловена, она Јанае је одлучнија нео пкада. Њихов је епо)аз\ г м данае потпун. Јуословенеки Клуб и Чеш Унија одлучил и еу 1 а етално сједине своје 1 нцеларије и да усврје Јстоветно држање у (рламенгу. Они сваодневно добијају врло и а ч а ј н а одобравања вога рада. Примера ради доноимо изјаву општинких председника из о])\та Камничког у Ко»ушкој, коју су они VIV гили Југоеловенском \.!\бу. >>( )пштинеки председници округа камничког ил])ажавају евоје убефење, да Г.е наша буду!.ност бити осигурана 1 мо уједињењем Слоиснаца, Х])вата и Срба. 1)ни еу сви један исти шрод, исте крви и иегог језика. Паши про гивници су I ■■ наше зе.мл>е и раекома- учешКе Америке у ра г\ на страни Савезника а за победу права. Иитервенција Сједињених Држава, рекао је он, уједињава цео цивилизовани свет против пеправичногнапада и она је додала снагу, која Vлива ново поверење у т[)иумф у борби. »Гусцја, вели ее дал>е V говору, због унутрашн.их догаЈјаја иије могла наетавити бороу.

гово[)и еамо показали, да још поетоје амбиције које су изазвале рат«. »()ј!и трагични догаЈ>аји увеЈшли су терсг за друге Савезнике, али им ииеу емањили животну спагу». »Војпа и поморска енага показала је храбооет која изазива див.т>ен>е. Непријател, је отеран еа више делова француске територије. Ја с повсрењем гледам у будуЈ-.ност. Ми смо заузели од непријател.а важне вароши у ГЈалестини и Месопотамији. Сви наши нарбди подједнако еу учествовали у борби.

[)аоположеи>с немачким агснгима близу границе, са уиуствима о рушем.у фабрика и депоа непријатељских. У том цил.у дати су им нарочити агенти. Један циркулар који се односи на проћаганду у 1’усији ухваЈ.ен је из препискс кнсза Билова. Упрана опште пропаганде била јс повсрена ккезу Хоенлое, (бирогенбсргу, Бјсрплону и Парвуеу.

ГОВОР КРАЉД Ђ9РЂА Лондон. — Крзл> 'Вор1>е отво[)ИО је парлнме-. нат пребтоном беседом. издслили ()н је нарочито истакао

Париз. - »Пти Паризиен« почео је да објанл.ује серију знаничних нсмачких докумената, којима сс у гнр'1>\је да сс Немачка спремала за рат далеко пре ночетка рата. Оно су ти док у.менти: 1. Циркулар од 2 јануара 191 1. у коме сс нарефује скуп.пање нојних потреба прнога реда; 2. Циркулар од 18 фебруара 191I у коме се заноде агенције које 1>е паниги на немачке интересе у француским, руским и енглсским пред узс 1\има; ■'}. - ЦиЈЖулар од 27 маја 1911 којим сс нарсЈзује сопственицима фабрика да отноре завојс у којима сс па.шзе упуства за моби.шзацију. 4. — Циркулар од 19 јуна 191 1 којим се нсограничепи кредити стављају на

ЛЕЊИНОВД ИЗЈДВА КопенхагсчЈ. —Лењин је у једном ингервју у холандеком лиету »Политикен« изјавио: »Немци више иеЈ.е да приме Троцког за преговоре, јер његовом држању приписују, да јс било у.зрок за нереде у 11емачкој.с( Поеле тога је Лењин говорио о еитуацији у Финској, Украјини и Сибиру и завршио је: »Кад будемо завршили еа нашим унутрашњим непријатс.ЂИма, свр шиЈ.емо и еа Н е м а ч(Ј' о м«.

ШОЖАЈ г. сонино Рим. — ()тна ра ње па рламентарне еееије, које је требало да буде у понедељак одложено је петак. Придајесс велика важноеги изјавама, које ће г. Сонино учинити о цил.евима ратаио спољној политици. Социјалистички лисгови гврде да је положај Сонинов нееигуран.

3А П0ДЕЛУ АУСТРИЈЕ

јзли нас да ои нас лакше удавили. Наша браа и маша омладина не )ори ее за господаргво Немаца и Ма1>ара; напротив, они траже гднако јт евих народа, ч ма првом месту, сло5оду и уједињење југогловенског народа. ујеДињење и слоооду, које гу једино могућне } г ^гзависној југослрвен•кој држави.

Ми објавл.ујемо све- Ола је почела прен)во

чано и виеоко, да пе ио ее бориги без по-

ре за мир са непријател.ем али еу ти п[>е-

Рим. — Познати франски писац о парламсигаризму и о питању хабзбуршкс монархије, Андрс Шсрадам упутио је једно писмо Мусодину, којс јс објаиио у »Ил Пополо д‘П гали;и(. У том писму он поиоиа заступа тезу, изложсну у разиим изд;ш.има, о пот])сби распарчанан.а Аусгријс и, нц оснону гога смагра, да јс могуЈгап спораг.ум измс4>у Италијс и Југослоисна. Прсгпосгаииншл да би срсЈшим исходом рата Немачка учнрсгила сноју мо4\ од Хамбурга до Псрсијског Залииа, Италија би у том с.тучају била најиишс пого1>сна, јсј) њена сфера трговачке скспанзије по пужди ндс на источии дсо (фсдозсмног Мора, гдс Паигсрманија глсда да оспујс сноју поморску хегемонију. Шсрадан прсгпосганл.а, да јс за гај среЈ.ап исход дотшлјНО очунан.е АусгроУгарскс, која снојом нема-

■ I ко-ма1>арс ком хсгемони ј ом над Слоненима и Латииима господари у Цснтралној Еиропи и на Балкану. Зато он, да би за интерес цслог човечанства доказао апсолутну потрсбу, да нсстанс Аустро-Уга])ске каже да би он, као Француз, кад би му сс постапио услон да бира изме4>у осаобо4>сн,а Ллзаса и Лорсна и уништења Аустро-Угарскс, изабрао оно друго као много потребнијс. А да докажс оиу сноју тсс.у, Шсрадам настанл.а: »Гада Гансзници имају јсдно просто ереетно да до4>у до побсдс: -сирсмајуКи сксилозију Луеро-Уга])Скс. За то је доиол>но да ес разлију дсмократске сфује слоисиских и лагииских народа, који су тамо поглачсни«. И онде Шсрадам тврди да би у том поглсду социјалисти сансзничких земал,а могли. много да урадс и чуди се како то онијош нису унидсли пада раде на

гомс, место, да тражс од немачких радника реиолуци ју, што је мањс могукно. Затим Шерадам наставл>а : »Говори се да 4>е сс овим народима дати аутономија. Даклс останити их речи Хабзбурговаца! Али та јс рсч врсдиа колико и рсч Хоенцолсрпа! (јајна га])анција за мир! Зашго напротин не обсЈ.ати чисто и бистро праву слободу овим Чехо-Гловацима, овим Југословенима, овим угарским Ру.мунима, који као и Талијани под јармом Хабзбургбваца трпе најгрознија тлачења? Бладе Гпоразума, којетврдс да ноде демократски рат зар и.мају с другс странс право, да ускрате слободу овим народима, који прс свега ту слободу хо4»е и који су затим потпуно свссии, да 1гС побсда Гпоразума бити њихова побсда и који су услед тога приправни — то знам сигурно да на томе сара4>ују свим својим силама? Ове силе могле би сада бити вс4\е нсго ли се то у опште и мисли. Комсшање у Аусгрији, о којем до нас стиже тск један мали дсо истине, у овом погледу има всликог значсња за почстак. Али да ови пбкрсти развију сву своју спагу, чреба да владајуГи савезиички кругови буду обазриви и да не испада.ју разпим изјавама, по којима хо4'.с да ос гавс и дал>с под хабзбуршким јармом словснске и латинске народе. Зд])авразум напротив налаже, да треба свим потлачсним народима у централној Европи улити всру, да 4>е морални принцип Савезника, право народа да одлучују о себи, бити у ислини примсњсн. Ја бих хтсо да Талијани знају, да су сви Енглези и Французи који су испитивали проблсм Централне Европе дошли до убеђеи.а, да Игалија има да сс боји од дал.сг опстанка Ауст])оУгарске, а да има све да добијс кад овс нсстанс. Га војпичког глсдишта Југославија би била •— да тако кажсм — штит Италије, брана нсмачком продирап.у иа Исток, — што би о.могукило талијанском упливу да сс развија у источном Срсдоземном Мору, а без опасности да 4>с наи1>и на аустро-немачку конкуренцију. Гем !Ога тсриторија Јужних Гловсна била би дслотворно трговачко тржиштс близу Италији. Талијански социалисти, као Би, мој драги Мусолини, могу много да \'])адс за овај рсзул гат, који би убрзавши устанак потлачених

у Цент])алној Европи, знатно приближио час мира одлучиом победом пад пруски м м ил ита])измом. ИЗ РУСИЈЕ Петроград. — Званичан о[) 1 'ан »П]кшда« у једном уводном чланку. к о ј и ј е потпиеао један од руских делегата на конференцији у Брест Литонску, одбија ми[) са Централним Силама, ако би он био појачање империјализма. »Руска револуцша, кажс сеу том чланку, не можс се сложити са тако срамним непривнавањем права и неФ.е потпиеати такан мир. Она Ј.е се одупрети у почетку пасивно, док се не организује револуционарна нојска. Пронизорна окупација ст[)атегијских мсста нема никаквог застоја. Данас ситуација у Нсмачкој и у Аустрији, створена радничким покретом, иде путем, чији се крај лако може да п[)едвиди«. Петроград. — Руски С о в ј е т и, охрабрени штрајкачким покретом у Немачкој, изјаснили су се против немачких услова, предложених у Брест Литовску. и за свети рат. Атина. — Јављају из Берна, да су руски делегати упутили из Брест Литовска телеграм максималистичкој влади, у коме јављају, да су не* мачки делегати тражили, да се одмах закључи сепаратан мир. Руси су категорички одбили тај захтев. Поред свега тога Немци нису прекинули преговоре, али су Руси одмах напустили Брест-Литовск.

БРАЗИЛИЈА У РАТУ Рим. — Г. Арагао бразилијански отправник послова на италијанском двору, изјавиб јс у једном интервјуу, да је шил.ање бразилијанеких трупа у Европу потпуно могућно. »Кад је о томе јавила једна званична агенција — рекао је он онда је ту вест потврдио и сенатој) Ирне Макадо, који ужива висок глас у политичким к[)уговима. У сваком случају сигурно је да Бразилија спрема за еваки елучаЦвојску, која није за потцењивањс, кад ее има у виду да њено становништво броји 2(> милиона. Ратна фабрикација се етално развија за случај потрсбе«.