Народ

ГТР. 2

БРОЈ 18.”>

И АЈМ) Д

ган.има, укусима, мислима и осеКањима. Партнери крал.еви накоцки и његове зКанице за столом били су веКином банкари, који су, једва две године пре тога, били по хапсама као ксслроши и фалзификатори. Или, шта више неколико жутокл.уних младпка. којима се порекло незна, али који су се са великом фамил ијарношТу опходили у принчевским конацима. Гваки ред, свака граница ишчезла је из двора. Гва правила дворске етикете била су укинута. Међутим, некад је агински двор давао тон достојанства и морала, нарочиго под првом династијом. Двор крал.а Ђорђа није био много формалистички, али је ипак било извесних (|)орми и историских традиција, које крал. Ђорђе није хтсо да напусти, и поред своје толеранције и благости у каракгеру. ()н је био задржао принцип да никад не идс код приватних лица. Врло рстко би одлазио код својих министара спол.них послова на какву свечаност; иначе се једино појавл.ивао у друшгву на дворским баловима, на које се позивао многобројни свет. Као тврдица, Константин је давао свега један бал, од кано се оженио, а то ће рефи за тридееет година. Лли, разуме се, ишао је свуда, где год је могао да се проведе. Он се није много бринуо, ни ко су они што га зову ни какви еу н.ихови гости. Довол.но је било то, што су тамо биле лепе жене, пријатни салони, одушевл.ење и неустручавањс. Гви ново обогаГ.ени уљези у друштву желел \ су да им дофе крал., а он, опег, није одбијао ни један позив. Ретке су биле ноГ.и које он није провео са новим богаташи.ма и скоројевиГ.има, својим омил.енима друговима за уживан.е. На крају краје*ва, то је сгвар чисто личног укуса. Али са социјалног и моралног гледишга ствар има незгодне последице, па макар да не примимо ни стоти део историја које су се одигравале на овим крал.евским соареима. Гцене из пријатне оперете «Вокачио«, у којој качари и баштовани иостају дворјани, нашла је своје иајбол.е оваплокен.е на атинском двору. То је та одабрана средина, то је тај чисти извор, у коме се, уз помоГ. барона Шенка, родила реакција против народних осећања. Они који су знали атинско друштво, морали су се запрепаетити, видећи ову промену. Кад сам слушао какву је утицајну улогу играла једна дама у свима државним пословима, пигао сам се у чуду: Ш га ли би сад мислио н.ен покојни отац, који је у малој крчмици продавао пиће атинским кочијашима? А таквих је дама било пуно на двору. Ту су

билс кћсри једног железпичког возовофе, бивше жене кочијаша, кћери слушкин.а или обогагелих бивших рабаџија. Овде онде било је нешто жена и из бол.их породица. А цео тај свет еачин.авао је једну класу, која сс називала вишом и одабрани јом, Она је извесно унела и у осгале друштвене ])едове миазму корупције, јер она нема ни досгојанства, ни отаџбине. Такав двор и са таквом околином био јс не само једна национална веГ. и једна друштвсна опасносч. Цела Грчка је доппа била прсд опасност дл почне да представл.а феномен покварености због тих жена, које су се на двору разметале својим безобразлуком, а које је влада толерирала. Али све за време, па и толеранција. .Једино што се може зажалиги, то је то, што овим женама нијс дата и.з почасти зграда у Гтарој Атини, одређена за разне пресгупнике, и шго нису проведене кроз улице на магарцима, окренуге реповима«. је коментарс о унутрашн.ој еитуацији Нсмачкој. ()н жино оеу1)ујс хипокретско гнушање, које лисгови показују према штрајкачком покрету, као да су штрајкачи плаФ.ени са стране. »Влада, каже он, и војни шефови упорно неФ.е да виде да се нешто променило у Немачкој. Социјалиете из веФ.ине су неколико пута опомин.али владу да пико не може спречити народну побуну, ако се и дал.е настави пангерм а 11 и сти ч ка а ги та ц иј а. Нико их није хтео да чује. Штрајкови суприродна последица демагошког империјализма. Трсбало је живети у Верлину иоследњих недел.а, па разумети зло, од кога пати Немачка.« Због свега тогд није погофен само углед војске. И царев углед изгледа ком пром итова н. Дописник »Пти Паризијена« из Цириха пише о томе:

лазс и члапови Рајхсгага: Гајер, Хазс, Лсдебур и Цубајл. У проглас}' се, измсфу осгалога, кажс: »Увек еу нам причали, како влада жели само да брани немачку гргшицу и да је далеко од сваке намере да оеваја туфс земл.е. Данас сваки, који поштено мисли, меГ.е моФи, да браии ово тврфење«. ГовореФи о случају Литваиије проглас каже: »Ако влада буде успсла, да наметне јарам пасилног мира руском народу, то Фс бити нссреФа за Русију, за Пол.аКе, заЛигванце, али још веФа несреФа за нас«. Проглас набраја затим опасности, којс Фе сгиФи народе, од новог рата за реваншом и од терс га због нових наоружан.а, и закл.учује да само мир без аиексија и оштета и, који 1.с признати п])аво иарода, да одлучују о својој судбини, може спасти немачки народ«. БАВДРЦИ И ДНЕНСМЈЕ

ПОСјЗЕ штрдјнова Цирих. — Макс Вслер, професор на уни-

»Осуде за увреду величансгва на дневном су реду у Верлину.Званични кругови једва могу да еакрију број осуфених и разлог за о-

Цирих. — Баварски минисгар председник у баварском па])ламенгу, одгова])ајуФи једном социјалисти, бранио је Хертлингово гледиште у белгијском питању. »Мислим — рекао је он да се не можсмо одреФи свсга у часу, кад непријател.и још увек набацују питан.а, која ди])ају животне иемачке потребе. То би била лажна дипломатија. Блада нема анексионистичких тежн.а, нити хоФе мир мача; само хоће да обезбеди екзисгенцију Царевинс од напада као што су до сад били«.! ИЗ РУСИЈЕ Берн. Јавл.ају из Петрограда, из макси•малистичког извора, да су максималистичкетру пе опст заузеле Кијев, престоницу Украјинс. С друге стране сс јавл.а да Каледин и Алексшев иду на Москву. Шгокхолм. — Финскопосданство у Штокхолму сгоји у вези са финском владом, која се склоиила у близину Гамерфорса. Источ на и јужна Финска призналесу социјалистичку владу, коју сачињава ])аднички централни извршни одбор, звани народна делсгација, коју п о т п о м а ж е Совјет. Владине Ф и н с к е трупе и дал.е напредују прсма ссверу и заузеле су област Острботен. Генерал Манерхајм је са главним штабом на станици Гсн Сијоки. Он има око 40000 л.уди а иотпомаже га бела гарда, саставл.ема од графана и сел.ака. . Лондон. Јавл.ају из Петрограда: Комесар за снабдевање из Москпе отпутовао је, одмах после максималистичког успеха у Украјини, у Кијев да организује шиљање намирница за ссверне областн.

верзитету у ХаЈделоергу и дал.с даје у »Франкфуртер Цајтунгу« сво-

суду.«

ОДЛИКОВАНИ' ВОЈНИЦИ

, Из багал.она Срба добровол.аца: Златном медал.ом за хрг,брост: Добровол.ца (бившег потпоручника црногорске народне војеке) Крсту Ђ. Бјелицу; иарсдиике: Андрију Лујбла, ДушанаФ. КовачиФа, Душана М. Прицу, Ђорфа Г. Прекодравца, Илију П. Батиницу, Јована С. Тупан.ца, Луку М. РадсјичиФпц Ма]жа '1'епавчсвиКа, Николу Ђ. БугариновиФа, Павла И. БојоииФа, Гада Н. КнежевиФа, Гада И. ПоповиФа, СвеТозара М. БајиФа и Саву ЛекиФа; подна.реднике: Анфслка Г. ЈокиФи, Басу Ђ. БулиФа, Илију Ђо])февиФа, Илију С. ЖерајиФа, Јована Г. КутлачиФа, Јована Б. ТспавчиФа, МиФу И. ПилиндавиФа, Милоша II. ТепавчевиФа, Рада И. ЖутиФа, Ристу М. Шкору и Томислава М. СлавиФа; капларе: Јанкз Б. Сворцана, Нику М. МартинопиФа, Павла СтојановиФа, Петра М. ДиклиФа, Радисапа М. ЈешиФа ЈевфовиФа, Радована М. ЈевфовиФа, Шгшру М. ПеровиФа; редове: Андреју Б. СтојановиФа, Андрију М. ЛубуриФа, Анфслка Ј. ДобраниФа, Анту Ј. МилошевиФа, Божу С. Бјелицу, Басу ЂуричиФа, Басу МихаиловиФа, Бидака Б. МуџибабиФа, Бојислава Ј. РајбловиФа, Глигора Б. Сворцана, Драгутина ЖиваковиФа, Душана М. Милиног, Душана Р. ТерзиФа, Душана М. ЦеровиФа, Ђорфа Г1, Ерака, Ђорфа Ковачевића, Ђуру Б. ПавловиФа, Жарка М. ДачиФа, Илију Н. Паприцу, Јакова Л. Гузину, Јанка Н. Покрајца, Јована

М. Мишсл.иФа, ЈонуЛ. Буичића, Јована П. СрзентиФа, Јову ГЈ. ТичиФ.а, Јову П. ТучевиФа, Косту ('. БајиФа Косту РанитовиФа, Крсту М. ТепавчевиФа, Крсту .1. БуковиФа, Крсту Р. КатаииФа, Луку М. МартиновиФа, Марка И. МартиновиФа, Максима .1. СкочаиФа, Мила Р. МидоровиФа, Мила Л. Пламенца, Милапа (’. Бишњевца, Милана М. МаксимовиФа, Милана Ј. РачиФ.а, Милана ('. СалатиФа, Милована (). ЗеленовиФа, Миливоја ЗагорчиФа, Мојсија II. ПознаиовиФа, Милоша П. МандиФа, Мит])а Ђ. СтојановиФа, Ненада ИвановиФа, Пинка П. Басгу Николу .1. Гатала, Николу A. Гужвицу, Николу ('. РадуловиФа, Петра А. ЦветојевиФа, Петра А. СтаниФа, Петра М. ПоповиФа, Перу Б. АвдаловиФа, Рада А. АлексиФа, Рада М. Гулана, Рада И. РадановиФа, Рада Ђ. СтајиФа, Рада Б. Х])н,;.ка, Браика Ачаиског, Ристу Ђ. НеранџиФа, СавуБ. ПеразиФа, Саву И. ЧалгаловиФа, Симу .1. ЈовановиФа, Симу II. ПајиФа, Симу М. ( гаровиКа, Спасоја М. СпасојсвиФа. ( гсвапа ИвковиКа, Стевана Т. СтајиКа, Стојана М. БидовиКа, Гому Л. ЈовановиКа, Трипка Ш. БуковиКа, Филипа B. ПоробиКа и Цветка Ђ. Мутлака, — ослобофавајуКи их свс од плаКања таксс.

ЈЕДАН ПРОГЛАС Па|)из. — »Тан« јаил.а из Копенхагена, да »Социалдемократен« објављује једаи проглас немачких незави с н и х социјалиста, мефу којима се на-

Одговорни уредник Драг. С. Гогић.

САОПШТЕЊ А Жандарм кагиар Алскса СтанковиФ, бр. п. П 1. моли да му сс јаие доле именована лица на горњу адрссу: Милан МојсиФ, жандарм из Ровца прнзренски; Грујица Бесовић жанда])м из Чајетине; Јован Мил.ковиФ

жанд. п.наред.; ( имеун Давидовиф жандарм ; Ђорфе ПоповиК жандарм из Мефуа-на и II и к о л а М. М и ш и Ф регруг из Пирота. • Ппоручник Јосиф БогдановиК да сс јави Жарку НешиКу тслегр. одел. пошта б]). 222 — има извсштај од куФе.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСНИ КОМИНИКЕ Жква акција обе артилерије у обласги иеточно од Ренса и у Шампањи. У великом препаду који су Французи јуче изиршили, амсричкс бате|)ијс указалс суФранцузима врло иелику помоК. Ф])анцуске трупе су урсдиле заузете положаје у пределу југо западно од Нит ди Менил. Прој за|)обл,еника које су Фрапцузидобили прслази 160 људи. КТААИЈАИСКИ КОМИПИКЕ Често разорно гафање било је јуче у долини Ђудикарио, ма сектору источно од висоравни Азјаго. измсфу Га])дс и Адифс. ИаШИ ВОЈНИЦИ, ПОШТОСу П])СШли на вишс мсс га линије бодљи ка вих не приј ате л.ск и х жица, допрли су изнснадно до две нспријател.ске тач-

ке, убивши вишс стража и добивши више заробљеника. Источно од мостобрана Капо Гилс, експлозијом јоднс мине разо])или смо једаи непријател.ски истакнути положај. ( ви који су ту били погинули су. Добили смо велику количину пушака. ЕИГЛЕСКИ КОМИНИКЕ Аустрилијанци су извршили испаде јужно од Месине за којима су дошла два препада канафанских група: један код А])жикура, други у близини брсга 70, на сектору Лаиса. 11|)ви испад нансо је неиријател>у велике штеге. Канафани су продрли до немачких прихваТних линија, наневши непријатељу тешке губитке и разоривши 17 заклоиа. У току ова два препада Канафани су задобили више заробљеника и запленили три ми грал.еза.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Лондон. — Адмирал Џелико бивши главни командант британске марине изјавио је да у августу ове године сумаренска опасност неће више постојати. Лондон. —Лорд Гревни, канцелар војводе од Ленчеетра дао је осгавку. Њега замењује лорд Гиверброк, миписгар за пропаганду, који је дошао место лорда Керзона, који је такофе поднео оставку. Цирих. »Форверц« јавл>а да је посланик Херман Меркет, из групе социјалистичке мањине, ухапшен. ()и је оптужен за растурањс рсволуционарних књижица. Вашингтон. — Стан.е Рузвелговог здравља мало се побол.шало после операције. Внаци јаког унуграшн.ег запаљења да почињу да ишчсзавају а нема н и как вих к ом пли кациј а. Лондон. — Нови изборни ;акон даје.право глаеа од прилике за (> милиоца жена. Британска феминистичка сг[)анка је издала један манифест, у коме кажу, да први акт енглееких ;кена треба да будс,. да се упути срдачан поздрав сапезничким народима, а нарочито женама савезничких иарода. ЛОНДОН. — Француска и енглеска авијатипа бомбардовале еу Ооенбург, 12 миља југопзточно од Штрасбурга, Д1ец и железничке пруге. Немачки извештај

нички авијатичари проширили бомбардовање у Немачкој. • ДЕПЕШЕ „1!АР0ДА“ АТИНА. — Из Цириха: Из Берлина телеграФишу да ће се Рајхстаг састати у уторак. Хертлинг ће одговорити на последњи Вилзонов говор. Атина. — ОдговарајуКи на питан.е грчке колоније из ГБујорка, зашто Грчка улази у рат, Бенизелое јс одговорио, да је то борба за слободу и независност. Политис је такофе одговорио, да Грчка мора са Србијом и Румунијом да будс у борби за права народа. МАЈ1И ОГЛАСИ Штавшарија »Акуароне« улица Коломба бр. 6 ради све штампарске псслове: књиге, Формуларе ит.д. као и штамбиље. Слова су нова као и сав други матернјал нови су и техничка израда је најбоља. Винарска радња Ираклије Зарчевића — Битол.ца Прспоручујс доб])о природно вино, коњак и ракију по најумеренијим ценама. Радња сс налази у улици: Макс Хардена Бр. 13. — у близини »Олимпоса«. 17—30 Српско Трг. Друштво. Улица Александра Беликог број 7, обавл.а све бамкарске, трговачке и трансиортне послове. Препоручује нашсм свету, да се користи услугама ове новчане установе за све своје послове. Брши на сврјој благајни размсну сви.х новчаних моиета по повол.ним дневним курсевима. 0 !•*

Штампарија Акуарони.