Народ

Г>1\ 189.

ГОЛУН. 11011КДКЛЛК<1)|-.||1\УА1> П)18 ГОД.

ГјРО.1 10 ЛЕПТА

»Народ« иала.чи спакога дана по подне.

Штампарија се налази у улици Коломбо број 0.

Влаеник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ГОДИНА II. 1’укописи сс нс н|)а!.ају. Огласи и белсшкс наплаФ.ују сс по погодби.

Редакција јс уулици Коломбо број 0.

Гланни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

:о. 1 »л :ио’ШНл

Понодом смрти Абдул Хамида, чија је владаиина, припадају+.и вс!\ ипорији, добро позната, нарочито јс вредно проговорити коју о рсжим\' послс њега. Абдул .Хамид јс био, да дамо јсдан сумаран прсглсд, уздигао нсморалност на стспсн поавила, а корупција му јс била главно ору1)с. Бакшиш и тсрор то су би .1 и јсдини министри који нису никад губилн њсгово поверење. () 11 јс с право.м носио нааив »црвсни султан«, а и носи 1\е га кроз цслу историју, јер јс сав био крвав. Али оно што јс било главно у свему његовом раду, то је то, да јс до кра јности злоупот ребл.а вао рсл и гиозн и биготизам свога народа и највским делом починио многобројна зла V својству Кали<ј)с правовсрних. Тај исти ад\'т употрсбл>авају сада, и то врло ревносно, носиоци лажно демократског новог режима, нскадашњи проповсдници »Хуријста«, познати и разметљиви младо '1 \ г рски политичари, који су, као гладијатори V арсни, у почетку били симпатично поздравл.сни зато шго с\’ побсдиоци тиранијс али који су сс исто тако, врло брзо дискредитонали, јер јс код н>их све било лажно. И као год ш го сс нскад V етаром рсжиму причало наивном и глупом свегу чак и то, како нсмачки цар долази V поссту Абдул Ха.миду у знак својева;алске покорности прСма господару свста, тако, опет, данас модс]>ни прсдста вн ици И сла м а покушавају да рату даду обслсжјс светог религиозног рата и позив |ју свс правовсрнс на борбу до истраге проIIIв неверника. У то.ме смислу врло је карактсристична јсдиа младотурска прокламација, која јс и.здата 1914. Она је и ранијс била позната дслимично, али ју је у цслини објавио тек ових дана један холандски универзитстски профссор. Она сс обраћа свима муслиманима на свсту, а на јсзику арапском који је међународни јсзик Ислама. ПодсскајуКи свс да су брафа и да им јс најснстији за-1

датак да сс борс за всличину Алаховс државс, она прети всчни^м паклом свима онима који сс оглуше о овс дужности. А још 1\с двапут бити грсшнији,ако се нсвсрницима допусти да сс дижу против калифата и оглашујусс нсприја гсл.има Пророковог наслсдника. Цсо муслимански свет мора оставити сав свој посао на страну и у.зети учепгКе V свстом рату. Муслим'ани грсба да знају да јс свсти рат посгао општа дужност и да и.м је допуштсно да пролију крв свих неверника са муслиманскс територије, који год нису савезници Турске. Трсба да знају да им је дужност да убију сваког нсвсрника, било тајно или јавно, само ако он пресгав.ка нску власт на муслиманској сс]>и горији, а у духу наређења из Корана (4,93), које каже: »Тграбитс их и убитс, гдс год их сретнете; над њима вам сс даје пуна власт.« Онај, који убијс са.мо јсдног невсрничког влаСника са муслиманскс тсриторијс, доби1\с награду у џенету, исговстну са оним који би извсо напрсдак цслокупног Ислама. Кто због тбга сваки Муслиман, па макар гдс сс он налазио и макар у којој землзи, треба да убије бар по три или четири невсрника, тих непријатеља Ала.ха и њсгове всрс. То јс потребно Богу, и он 1\с им зато по заслузи платити. Пска сваки правовсрни будс уверен у спасење својс, па макар да нс учини никакво друго добро дсло осим овога. Сви они који уфу V рат доби |\е в е ч н о блаженс пг), а они што погину би 1\с проглашсни за свецс. Алах нска нам јс свима на по.чо•|\и и нска улијс у нашс душс крепост за овај свсти рат против наших непријатеља. Тако у главним потсзима, гласи тај мрачњачки памфлет послсдника црвеиог султана, у комс сс у име рслигије проповсдају најсатанскија средства, а који вс1\ по хил»адити пу 1 показујс да сс свст нијс имао ради чсга радовати њиховој владавини, јер јс и њихова карта: мрак и тсрор. Мурта сјашс а Курга узјашс.

У БЕРЛИНУ Цирих. — По иестима које долазе из врло меродавних извора, види се да је политичка и економека ситуација у Немачкој гора иего што је икада била од почетка рата. Ево како социјалистички листови описују страшну ситуацију у зсм.ви: Народ је сит рата. Здравл>е му пропада брао, оброци у кромпиру иедовољни су да утолс глад. Поврће се не може да иа1>е, месо је рстко, а маст сс. одавно нијс видсла. Ситуоција у Берлину била јс крајем 1!)17 г. крајње р1\ава. Нећина становнишгва нема одела, обуће, светлости, огрева. Средњи и сиротнији сталсж пате сграшпо. Нлада се труди да подигне дух код становнишгва, причајући му приче о глади у земњама ( поразума. ДИАЦ 0 _ НАПАДУ" Рим. — Један римски лист објављује рсзиме разговора, који јс имао његов урсдник са гснералисимом талијанске војске Диацом. Диац сматра да је за и е п ]) и ј атеља и с т о ч н и фронт постао безопасан и за то тврди да се треба приправити против новог евентуалног напада аустро - иемачког на нас. Напад, за који сс нс може предвидети време би1\е онда, кад метеоролошке приликс то допусте. »Ал и непријател.ски план — додао јс Диац наићи 1\с на жел>езну вол>у и отпор наших војника, којибране сада своју груду и својс ку1\с. Ђенерал Диац, који је имао нспоколебиву веру V наше војнике у страшним данима инвазЈпе, има и данас ту веру после епског отпора у новембру и дсцембру. Генс])ал је закључио, да породице бораца и графани сарађују у отпо])\’ и сачин.авају стратсч’ијску резерну против непријате.Ђа. ХШИДОВ ИАСЛЕДНИК Лондон. — Кнглески лисгови доносе разне комеитаре поводом смрти бившсч’ султана Абдул Хамида. »Тајмс« пишс о томе: »Ако је Лбдул Хамид учинио много зла, завереници који еу га замеиили на нласти, надмашилл еу га у томс. ()н је маеакрирао ,1е))меие а младотурци су покушали да истребе целу јермеиску расу.

Било је једно време кад је Абдул Хамид ематран за највише злочиначког монарха у модерном времену али овај срамни епитет даиас припада другом суверену, чија је савест још геже натоварена.« НА ЗАПАДНПМ ФРОНТУ Лондон. — У тренутку кад се тако много говори о наго.миловању немачких енага за офанзиву на западном ф])онту, заним.Ђиво је изнети приближне цифре савезничке снагс, која чека Исмце. Према »Дејли Телеграфу« који цигира изјаву сенатора Бсранжса, (|)])анцуска војска није никада била јача ни дисциплинованија нсго данас, а њене војске има на фронту три милиона. Што се тиче сфектива енглеске војске, изјављенојеу британском па])ламенту да се у Француској налази вишс од три милиона л>уди, а мо/кс се с поуздаиош ћу узсти да од овс цифре има сада вишс од двс т ]) е 1\ и н е на фронту. На тај начин ук\’пно има од приликс три милиона Француза, два милиона Гнглсза, 300.000 Амсриканаца, свега дакле 5 и по милиона људи-.

Драги Проко, ЛеДан наш добро позмаги шумадиски поп, чувен са својих духовитих пошалица и лепих авантура, залазећи всћ у године и повлачећи се из друштва, причао ми је: »Учини дапас једну сгвар, а оно са свију страна: Аферим, попе! Учини сутра другу: Аферим, попе! Прскосутра опет: Аферим! Е, па не може се више. Густигоше ме аферми«. Ге тако ти је, еве ми сс чини, и код меис, и ако нисам и.чао, вал.а бити екро.ман, баш неких великик и славе доегојних подиига него само онолико колико је и речено једном сасвим обичном рабу божијем. То му до1)С као оно шго рекле наше женс: И сама сам ти така, друго. Кле.м, мало ме сустигоше аферими а мало сам се и похабао у овом рату, те од како сам се оно пролетос разболео, одмах по долаеку у Голун, још никако ис могу да сс опоравим. А шта нисам радио, па никакве

НА КОРЗИЦИ На дан католичкс Нове Године прирећеиа је у Кастијској ЈЗојној Болници јсдна мала свечаност са концертом. Најпре су рањеним и болееним војницима раздавати поклони, које им је донело тамошње граћансгво, а потом им је прирећена закуска, и, најнајпосле, концерат. Овој свечаности присуствовао је и српски тамошњи свет, заједно са свештенством српекс цркве, наегавницима и ђацима из Лицеја и ерпеке основнс школе. Хор српских ћака певајући на концерту нпшс народне патриотске песме постигао је врло леп успех због чега је одушевљено поздрављен од многобројних присутних отмених граћана, нарочигб од рањених француских војника. Листови су донели леп извешгај о овој скромној свечаности, нарочито похвал>ујући псвање српских ћака. У ЖУРБИ Базсл. - Дописник »Базнер Пахрихтен« сматра да званични нсмачки кругови мисле да одмах рсгулишу питање о границама. Но мачка има намеру да, према угврћеном програму, ликвидираса проблемом Г1о.т>ске, Литваније и Курландије. (Т. Б. Ж.)

вајдс. И болница, и поштсда, и боловање, па ништа. Једино још нисам пробао да ми погаеи угљевље каква вешта наша жена у избегличком логору, али и то ћу морати. Баш јуче прича ми онај учитсљ, шго га зову Калакурдија, да је то врло добра ствар. Кажс, чим мало зане.могне, оде сместа у логор, и одмах му лакше, као да му се скине неки мрак са очију. А има, Господи помилуј, и један свсти човек из Хилендара, који зпа једну жсну еа жутом косом што уме да обаје. Не знам да ли ће све ово ваљати и за мене, али ћу морати да пробам, јср и овако не ваљам ништа. Летос, кад год сам ес вићао са Акшамом из Бреснице, а он ми увек каже: »Добро изгледаш, синовче. Као да гугаш екеере«. Али еам се бар на овој доколици нагледао свакојаких 'чудеса. Прво и прво, видео еам шта му јс то приморска клима. Кад стегпу јсдан мраз око Гв. Николе и око Малог 1>ожи’Ка, цвокотали смо као пси. Она хладови-

на што духну у Драчу не би могла ни шсгрт да буде овим солунским мразевима. А ти се, хвала Богу, сигурно еећаш, како ни оно није био баш мачији кашаљ. Лнаш и сам како сс учите.в Миливоје, дрхте1\и на оној слани, внјкаше: »Боже мој! Ш го ја бејах луд, те веровах у некакву приморску климу, хајде де, али што лагах двадесет генерација д е ц е, то ми криво«. По градацији топлоте, сад би му дошао солунски пожар. То чудо да еи видео, схватио би колико су лажне биле бајкс о псрверзним укусима римских императора, који су палили Рим ради свог увесељен>а. Она силна ватра изгледала је заиста величанствена. Исгина нико иије намерно запалио Солун, и то је оно ш го одудара од Неронових пожара, али су ти стари пожари били једна обична паљсвина наспрам пожара у Голуну. Тако ми бар прича онај професор, што га зову Каменица, и дирају га да / ее представио једном народном посланику, кога јс отишао да моли за малко протекције: »Ја сам Милснтије Каменица, члан ваше партије овдашњи«. А, веруј и да је иетина; има то еве у старим књигама. Али овај пожар има и велике сличности са тим иамерним пожарима, јер и овдс је, изгледа, било забрањсно мештанима да гасе. .Та бар никога нисам видео да јс прстом мрднуо. Истина ово ме гледањс стало оно мало мо.је сиротиЛ>е, која је такоће отишла на општи жртвеник, али бар кад је лепо није ни скупо. И тако је јефтиноћа овде у Солуну, а и Задруга је ту, тс немам шта да берем бригу. Видео сам — ово би по интензитету била наредна тема — и разноврсне »умегнике« и »уметнице«свију калибара. Ту ти је заступл>ен цео уметнички свет, почињући од једног кретснастог кепеца, који, шго каже наш велики списатељ и великомученик Никац од Ровина, »у два деци могао би стати и у њему ноге прекретити«, па до јсдне прсате жене, која би могла да те згужва као табак хартијс, а грлатија јс него најгрлатији наш биров. Или: почињући од великих савезничких нација па до наших скромних Грпкиња, које нам рсвноено проносе славу по свету. Грпске су уметнице негордељиве и пунс милоети за наше ратнике, чак сс и заљубљују. Мекота српске душе чини да, и ако онс »прју Богу својему за готове новце«, ипак су због своје болећивости, а и гра-

ОИИШО .п ФРОНТ ПРЕДЈ10Г ЈЕДНОГ ДОБРОМАМЕРМО Г ЧОВЕКА

1 (Ј)ебруара 1918 у Голуну.